1 Corinthians 4
1 Let a man so account of us, as of the ministers of Christ, and stewards of the mysteries of God.
Тако да нас држе људи као слуге Христове и приставе тајна Божијих.
2 Moreover it is required in stewards, that a man be found faithful.
А од пристава се не тражи више ништа, него да се ко веран нађе.
3 But with me it is a very small thing that I should be judged of you, or of man’s judgment: yea, I judge not mine own self.
А ја мало марим што ме судите ви или човечији дан; а ни сам себе не судим.
4 For I know nothing by myself; yet am I not hereby justified: but he that judgeth me is the Lord.
Јер не знам ништа на себи; но зато нисам оправдан, али Онај који мене суди Господ је.
5 Therefore judge nothing before the time, until the Lord come, who both will bring to light the hidden things of darkness, and will make manifest the counsels of the hearts: and then shall every man have praise of God.
Зато не судите ништа пре времена, докле Господ не дође, који ће изнети на видело што је сакривено у тами и објавиће савете срдачне и тада ће похвала бити сваком од Бога.
6 And these things, brethren, I have in a figure transferred to myself and [to] Apollos for your sakes; that ye might learn in us not to think [of men] above that which is written, that no one of you be puffed up for one against another.
А ово, браћо моја, приговорих себи и Аполу вас ради, да се од нас научите да не мислите за себе више него што је написано, и да се кога ради не надимате један на другог.
7 For who maketh thee to differ [from another]? and what hast thou that thou didst not receive? now if thou didst receive [it], why dost thou glory, as if thou hadst not received [it]?
Јер ко тебе повишује? Шта ли имаш што ниси примио? А ако си примио, што се хвалиш као да ниси примио?
8 Now ye are full, now ye are rich, ye have reigned as kings without us: and I would to God ye did reign, that we also might reign with you.
Ето сте сити, ето се обогатисте, без нас царујете. О да бисте царовали, да бисмо и ми с вама царовали!
9 For I think that God hath set forth us the apostles last, as it were appointed to death: for we are made a spectacle unto the world, and to angels, and to men.
Јер мислим да Бог нас апостоле најстражње постави, као оне који су на смрт осуђени; јер бисмо гледање и свету и анђелима и људима.
10 We [are] fools for Christ’s sake, but ye [are] wise in Christ; we [are] weak, but ye [are] strong; ye [are] honourable, but we [are] despised.
Ми смо будале Христа ради, а ви сте мудри у Христу; ми слаби, а ви јаки; ви славни, а ми срамотни.
11 Even unto this present hour we both hunger, and thirst, and are naked, and are buffeted, and have no certain dwellingplace;
До овог часа и гладујемо, и трпимо жеђ, и голотињу, и муке и потуцамо се,
12 And labour, working with our own hands: being reviled, we bless; being persecuted, we suffer it:
И трудимо се радећи својим рукама. Кад нас псују, благосиљамо; кад нас гоне трпимо;
13 Being defamed, we intreat: we are made as the filth of the world, [and are] the offscouring of all things unto this day.
Кад хуле на нас, молимо; постасмо као сметлиште света, по коме сви газе досад.
14 I write not these things to shame you, but as my beloved sons I warn [you].
Не пишем ја ово да посрамим вас, него вас учим као своју љубазну децу.
15 For though ye have ten thousand instructers in Christ, yet [have ye] not many fathers: for in Christ Jesus I have begotten you through the gospel.
Јер ако имате и триста учитеља у Христу, али немате много отаца. Јер вас ја у Христу Исусу родих јеванђељем.
16 Wherefore I beseech you, be ye followers of me.
Него вас молим, угледајте се на мене као и ја на Христа.
17 For this cause have I sent unto you Timotheus, who is my beloved son, and faithful in the Lord, who shall bring you into remembrance of my ways which be in Christ, as I teach every where in every church.
Зато послах к вама Тимотија, који ми је син љубазни и верни у Господу; он ће вам опоменути путеве моје који су у Христу Исусу, као што свуда и у свакој цркви учим.
18 Now some are puffed up, as though I would not come to you.
Неки се надуше као да ја нећу доћи к вама.
19 But I will come to you shortly, if the Lord will, and will know, not the speech of them which are puffed up, but the power.
Али ћу вам доћи скоро, ако Бог да, и нећу гледати на речи оних што су се надули, него на силу.
20 For the kingdom of God [is] not in word, but in power.
Јер царство Божије није у речи него у сили.
21 What will ye? shall I come unto you with a rod, or in love, and [in] the spirit of meekness?
Шта хоћете? Да дођем к вама с прутом или с љубави и духом кротости?
