1 Corinthians 10
1 Moreover, brethren, I would not that ye should be ignorant, how that all our fathers were under the cloud, and all passed through the sea;
Али нећу вам затајити, браћо, да очеви наши сви под облаком бише, и сви кроз море прођоше;
2 And were all baptized unto Moses in the cloud and in the sea;
И сви се у Мојсија крстише у облаку и мору;
3 And did all eat the same spiritual meat;
И сви једно јело духовно једоше;
4 And did all drink the same spiritual drink: for they drank of that spiritual Rock that followed them: and that Rock was Christ.
И сви једно пиће духовно пише; јер пијаху од духовне стене која иђаше за њима: а стена беше Христос.
5 But with many of them God was not well pleased: for they were overthrown in the wilderness.
Али многи од њих не беху по Божијој вољи, јер бише побијени у пустињи.
6 Now these things were our examples, to the intent we should not lust after evil things, as they also lusted.
А ово бише угледи нама, да ми не желимо зала, као и они што желеше.
7 Neither be ye idolaters, as [were] some of them; as it is written, The people sat down to eat and drink, and rose up to play.
Нити бивајте идолопоклоници, као неки од њих, као што стоји написано: Седоше људи да једу и да пију, и усташе да играју.
8 Neither let us commit fornication, as some of them committed, and fell in one day three and twenty thousand.
Нити да се курвамо, као неки од њих што се курваше, и паде их у један дан двадесет и три хиљаде.
9 Neither let us tempt Christ, as some of them also tempted, and were destroyed of serpents.
Нити да кушамо Христа, као што неки од њих кушаше, и од змија изгибоше.
10 Neither murmur ye, as some of them also murmured, and were destroyed of the destroyer.
Нити да вичемо на Бога, као неки од њих што викаше, и изгибоше од крвника.
11 Now all these things happened unto them for ensamples: and they are written for our admonition, upon whom the ends of the world are come. (aiōn g165)
Ово се пак све догађаше угледи њима, а написа се за науку нама, на које последак света дође. (aiōn g165)
12 Wherefore let him that thinketh he standeth take heed lest he fall.
Јер који мисли да стоји нека се чува да не падне.
13 There hath no temptation taken you but such as is common to man: but God [is] faithful, who will not suffer you to be tempted above that ye are able; but will with the temptation also make a way to escape, that ye may be able to bear [it.]
Друго искушење не дође на вас осим човечијег; али је веран Бог који вас неће пустити да се искушате већма него што можете, него ће учинити с искушењем и крај, да можете поднети.
14 Wherefore, my dearly beloved, flee from idolatry.
Зато, љубазна браћо моја, бежите од идолопоклонства.
15 I speak as to wise men; judge ye what I say.
Као мудрима говорим; судите ви шта говорим.
16 The cup of blessing which we bless, is it not the communion of the blood of Christ? The bread which we break, is it not the communion of the body of Christ?
Чаша благослова коју благосиљамо није ли заједница крви Христове? Хлеб који ломимо није ли заједница тела Христовог?
17 For we [being] many are one bread, [and] one body: for we are all partakers of that one bread.
Јер смо један хлеб, једно тело многи; јер сви у једном хлебу имамо заједницу.
18 Behold Israel after the flesh: are not they which eat of the sacrifices partakers of the altar?
Гледајте Израиља по телу: који једу жртве нису ли заједничари олтара?
19 What say I then? that the idol is any thing, or that which is offered in sacrifice to idols is any thing?
Шта дакле говорим? Да је идол шта? Или идолска жртва да је шта?
20 But I [say], that the things which the Gentiles sacrifice, they sacrifice to devils, and not to God: and I would not that ye should have fellowship with devils.
Није; него шта жртвују незнабошци, да ђаволима жртвују, а не Богу; а ја нећу да сте ви заједничари са ђаволима.
21 Ye cannot drink the cup of the Lord, and the cup of devils: ye cannot be partakers of the Lord’s table, and of the table of devils.
Не можете пити чаше Господње и чаше ђаволске; не можете имати заједницу у трпези Господњој и у трпези ђаволској.
22 Do we provoke the Lord to jealousy? are we stronger than he?
Или да пркосимо Господу? Еда ли смо ми јачи од Њега?
23 All things are lawful for me, but all things are not expedient: all things are lawful for me, but all things edify not.
Све ми је слободно, али није све на корист; све ми је слободно, али све не иде на добро.
24 Let no man seek his own, but every man another’s [wealth].
Нико да не гледа шта је његово, него сваки да гледа шта је другог.
25 Whatsoever is sold in the shambles, [that] eat, asking no question for conscience sake:
Све што се продаје на месарници, једите, и ништа не испитујте савести ради;
26 For the earth [is] the Lord’s, and the fulness thereof.
Јер је Господња земља и шта је на њој.
27 If any of them that believe not bid you [to a feast], and ye be disposed to go; whatsoever is set before you, eat, asking no question for conscience sake.
Ако ли вас ко од неверника позове, и хоћете ићи, једите све што се пред вас донесе, и не премишљајте ништа савести ради.
28 But if any man say unto you, This is offered in sacrifice unto idols, eat not for his sake that shewed it, and for conscience sake: for the earth [is] the Lord’s, and the fulness thereof:
Ако ли вам пак ко рече: Ово је идолска жртва, не једите ради оног који вам каже, и ради савести; јер је Господња земља и шта је на њој.
29 Conscience, I say, not thine own, but of the other: for why is my liberty judged of another [man’s] conscience?
Али не говорим за савест твоју, него другог; јер зашто да моју слободу суди савест другог?
30 For if I by grace be a partaker, why am I evil spoken of for that for which I give thanks?
Ако ја с благодаћу уживам, зашто да се хули на мене за оно за шта ја захваљујем?
31 Whether therefore ye eat, or drink, or whatsoever ye do, do all to the glory of God.
Ако дакле једете, ако ли пијете, ако ли шта друго чините, све на славу Божију чините.
32 Give none offence, neither to the Jews, nor to the Gentiles, nor to the church of God:
Не будите на саблазан ни Јеврејима, ни Грцима, ни цркви Божијој,
33 Even as I please all [men] in all [things], not seeking mine own profit, but the [profit] of many, that they may be saved.
Као што ја у свачему свима угађам, не тражећи своје користи него многих, да се спасу.
