Proverbs 17
1 Better is a dry morsel with joy, than a house full of victims with strife.
Бољи је залогај сувог хлеба с миром него кућа пуна поклане стоке са свађом.
2 A wise servant shall rule over foolish sons, and shall divide the inheritance among the brethren.
Разуман слуга биће господар над сином срамотним и с браћом ће делити наследство.
3 As silver is tried by fire, and gold in the furnace: so the Lord trieth the hearts.
Топионица је за сребро и пећ за злато, а срца искушава Господ.
4 The evil man obeyeth an unjust tongue: and the deceitful hearkeneth to lying lips.
Зао човек пази на усне зле, а лажљивац слуша језик пакостан.
5 He that despiseth the poor, reproacheth his Maker; and he that rejoiceth at another man’s ruin, shall not be unpunished.
Ко се руга сиромаху, срамоти Створитеља његовог; ко се радује несрећи, неће остати без кара.
6 Children’s children are the crown of old men: and the glory of children are their fathers.
Венац су старцима унуци, а слава синовима оци њихови.
7 Eloquent words do not become a fool, nor lying lips a prince.
Не приличи безумном висока беседа, а камоли кнезу лажљива беседа.
8 The expectation of him that expecteth, is a most acceptable jewel: whithersoever he turneth himself, he understandeth wisely.
Поклон је драги камен ономе који га прима, куда се год окрене напредује.
9 He that concealeth a transgression. seeketh friendships: he that repeateth it again, separateth friends.
Ко покрива преступ, тражи љубав; а ко понавља ствар, раставља главне пријатеље.
10 A reproof availeth more with a wise man, than a hundred stripes with a fool.
Укор тишти разумног већма него лудог сто удараца.
11 An evil man always seeketh quarrels: but a cruel angel shall be sent against him.
Зао човек тражи само одмет, али ће се љут гласник послати на њ.
12 It is better to meet a bear robbed of her whelps, than a fool trusting in his own folly.
Боље је да човека срете медведица којој су отети медведићи, него безумник у свом безумљу.
13 He that rendereth evil for good, evil shall not depart from his house.
Ко враћа зло за добро, неће се зло одмаћи од куће његове.
14 The beginning of quarrels is as when one letteth out water: before he suffereth reproach he forsaketh judgment.
Ко почне свађу, отвори уставу води; зато пре него се заметне, прођи се распре.
15 He that justifieth the wicked, and he that condemneth the just, both are abominable before God.
Ко оправда кривога и ко осуди правога, обојица су гад Господу.
16 What doth it avail a fool to have riches, seeing he cannot buy wisdom? He that maketh his house high, seeketh a downfall: and he that refuseth to learn, shall fall into evils.
На шта је благо безумном у руци кад нема разума да прибави мудрост?
17 He that is a friend loveth at all times: and a brother is proved in distress.
У свако доба љуби пријатељ, и брат постаје у невољи.
18 A foolish man will clap hands, when he is surety for his friend.
Човек безуман даје руку и јамчи се за пријатеља свог.
19 He that studieth discords, loveth quarrels: and he that exalteth his door, seeketh ruin.
Ко милује свађу, милује грех; ко подиже увис врата своја, тражи погибао.
20 He that is of a perverse heart, shall not find good: and he that perverteth his tongue, shall fall into evil.
Ко је опаког срца, неће наћи добра; и ко дволичи језиком, пашће у зло.
21 A fool is born to his own disgrace: and even his father shall not rejoice in a fool.
Ко роди безумна, на жалост му је, нити ће се радовати отац лудога.
22 A joyful mind maketh age flourishing: a sorrowful spirit drieth up the bones.
Срце весело помаже као лек, а дух жалостан суши кости.
23 The wicked man taketh gifts out of the bosom, that he may pervert the paths of judgment.
Безбожник прима поклон из недара да преврати путеве правди.
24 Wisdom shineth in the face of the wise: the eyes of fools are in the ends of the earth.
Разумном је на лицу мудрост, а очи безумнику врљају накрај земље.
25 A foolish son is the anger of the father: and the sorrow of the mother that bore him.
Жалост је оцу свом син безуман, и јад родитељци својој.
26 It is no good thing to do hurt to the just: nor to strike the prince, who judgeth right.
Није добро глобити праведника, ни да кнезови бију кога што је радио право.
27 He that setteth bounds to his words. is knowing and wise: and the man of understanding is of a precious spirit.
Устеже речи своје човек који зна, и тиха је духа човек разуман.
28 Even a fool, if he will hold his peace shall be counted wise: and if he close his lips, a man of understanding.
И безуман кад ћути, мисли се да је мудар, и разуман, кад стискује усне своје.
