Ecclesiastes 1
1 The words of Ecclesiastes, the son of David, king of Jerusalem.
Речи проповедника, сина Давидовог цара у Јерусалиму.
2 Vanity of vanities, said Ecclesiastes vanity of vanities, and all is vanity.
Таштина над таштинама, вели проповедник, таштина над таштинама, све је таштина.
3 What hath a man more of all his labour, that he taketh under the sun?
Каква је корист човеку од свега труда његовог, којим се труди под сунцем?
4 One generation passeth away, and another generation cometh: but the earth standeth for ever.
Нараштај један одлази и други долази, а земља стоји увек.
5 The sun riseth, and goeth down, and returneth to his place: and there rising again,
Сунце излази и залази, и опет хити на место своје одакле излази.
6 Maketh his round by the south, and turneth again to the north: the spirit goeth forward surveying all places round about, and returneth to his circuits.
Ветар иде на југ и обрће се, и у обртању свом враћа се.
7 All the rivers run into the sea, yet the sea doth not overflow: unto the place from whence the rivers come, they return, to flow again.
Све реке теку у море, и море се не препуња; одакле теку реке, онамо се враћају да опет теку.
8 All things are hard: man cannot explain them by word. The eye is not filled with seeing, neither is the ear filled with hearing.
Све је мучно, да човек не може исказати; око се не може нагледати, нити се ухо може наслушати.
9 What is it that hath been? the same thing that shall be. What is it that hath been done? the same that shall be done.
Шта је било то ће бити, шта се чинило то ће се чинити, и нема ништа ново под сунцем.
10 Nothing under the sun is new, neither is any man able to say: Behold this is new: for it hath already gone before in the ages that were before us.
Има ли шта за шта би ко рекао: Види, то је ново? Већ је било за векова који су били пре нас.
11 There is no remembrance of former things: nor indeed of those things which hereafter are to come, shall there be any remembrance with them that shall be in the latter end.
Не помиње се шта је пре било; ни оно што ће после бити неће се помињати у оних који ће после настати.
12 I Ecclesiastes was king over Israel in Jerusalem,
Ја проповедник бејах цар над Израиљем у Јерусалиму.
13 And I proposed in my mind to seek and search out wisely concerning all things that are done under the sun. This painful occupation hath God given to the children of men, to be exercised therein.
И управих срце своје да тражим и разберем мудрошћу све што бива под небом; тај мучни посао даде Бог синовима људским да се муче око њега.
14 I have seen all things that are done under the sun, and behold all is vanity, and vexation of spirit.
Видех све што бива под сунцем, и гле, све је таштина и мука духу.
15 The perverse are hard to be corrected, and the number of fools is infinite.
Шта је криво не може се исправити, и недостаци не могу се избројати.
16 I have spoken in my heart, saying: Behold I am become great, and have gone beyond all in wisdom, that were before me in Jerusalem: and my mind hath contemplated many things wisely, and I have learned.
Ја рекох у срцу свом говорећи: Ево, ја постах велик, и претекох мудрошћу све који бише пре мене у Јерусалиму, и срце моје виде много мудрости и знања.
17 And I have given my heart to know prudence, and learning, and errors, and folly: and I have perceived that in these also there was labour, and vexation of spirit,
И управих срце своје да познам мудрост и да познам безумље и лудост; па дознах да је и то мука духу.
18 Because In much wisdom there is much indignation: and he that addeth knowledge, addeth also labour.
Јер где је много мудрости, много је бриге, и ко умножава знање умножава муку.
