Proverbs 14
1 A wise woman buildeth her house: but the foolish will pull down with her hands that also which is built.
Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.
2 He that walketh in the right way, and feareth God, Cis despised by him that goeth by an infamous way.
Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путевима, презире Га.
3 In the mouth of a fool is the rod of pride: but the lips of the wise preserve them.
У устима је безбожниковим прут охолости, а мудре чувају уста њихова.
4 Where there are no oxen, the crib is empty: but where there is much corn, there the strength of the ox is manifest.
Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске.
5 A faithful witness will not lie: but a deceitful witness uttereth a lie.
Истинит сведок не лаже, а лажан сведок говори лаж.
6 A scorner seeketh wisdom, and findeth it not: the learning of the wise is easy.
Подсмевач тражи мудрост, и не находи је; а разумном је знање лако наћи.
7 Go against a foolish man, and he knoweth not the lips of prudence.
Иди од човека безумног, јер нећеш чути паметне речи.
8 The wisdom of a. discreet man is to understand his way: and the imprudence of fools erreth.
Мудрост је паметног да пази на пут свој, а безумље је безумних превара.
9 A fool will laugh at sin, but among the just grace shall abide.
Безумнима је шала грех, а међу праведнима је добра воља.
10 The heart that knoweth the bitterness of his own soul, in his joy the stranger shall not intermeddle.
Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не меша се други.
11 The house of the wicked shall be destroyed: but the tabernacles of the just shall flourish.
Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведних цветаће.
12 There is a way which seemeth just to a man: but the ends thereof lead to death.
Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
13 Laughter shall be mingled with sorrow, and mourning taketh hold of the end of joy.
И од смеха боли срце, и весељу крај бива жалост.
14 A fool shall be filled with his own ways, and the good man shall be above him.
Путева својих наситиће се ко је изопаченог срца, али га се клони човек добар.
15 The innocent believeth every word: the discreet man considereth his steps. No good shall come to the deceitful son: but the wise servant shall prosper in his dealings, and his way shall be made straight.
Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке.
16 A wise man feareth and declineth from evil: the fool leapeth over and is confident.
Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.
17 The impatient man shall work folly: and the crafty man is hateful.
Нагао човек чини безумље, а пакостан је човек мрзак.
18 The childish shall possess folly, and the prudent, shall look for knowledge.
Луди наслеђује безумље, а разборити венчава се знањем.
19 The evil shall fall down before the good: and the wicked before the gates of the just.
Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведног.
20 The poor man shall be hateful even to his own neighbour: but the friends of the rich are many.
Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.
21 He that despiseth his neighbour, sinneth: but he that sheweth mercy to the poor, shall be blessed. He that believeth in the Lord, loveth mercy.
Ко презире ближњег свог греши; а ко је милостив убогима, благо њему.
22 They err that work evil: but mercy and truth prepare good things.
Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро.
23 In much work there shall be abundance: but where there are many words, there is oftentimes want.
У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.
24 The crown of the wise is their riches: the folly of fools, imprudence.
Мудрима је венац богатство њихово, а безумље безумних остаје безумље.
25 A faithful witness delivereth souls: and the double dealer uttereth lies.
Истинит сведок избавља душе, а лажан говори превару.
26 In the fear of the Lord is confidence of strength, and there shall be hope for his children.
У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.
27 The fear of the Lord is a fountain of life, to decline from the ruin of death.
Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних.
28 In the multitude of people is the dignity of the king: and in the small number of people the dishonour of the prince.
У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.
29 He that is patient, is governed with much wisdom: but he that is impatient, exalteth his folly.
Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.
30 Soundness of heart is the life of the flesh: but envy is the rottenness of the bones.
Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима.
31 He that oppresseth the poor, upbraideth his Maker: but he that hath pity on the poor, honoureth him.
Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог; а поштује Га ко је милостив сиромаху.
32 The wicked man shall be driven out in his wickedness: but the just hath hope in his death.
За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти.
33 In the heart of the prudent resteth wisdom, and it shall instruct all the ignorant.
Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се.
34 Justice exalteth a nation: but sin maketh nations miserable.
Правда подиже народ, а грех је срамота народима.
35 A wise servant is acceptable to the king: he that is good for nothing shall feel his anger.
Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се.
