Job 17
1 My spirit shall be wasted, my days shall be shortened, and only the grave remaineth for me.
Дух се мој квари, дана мојих нестаје; гробови су моји.
2 I have not sinned, and my eye abideth in bitterness.
Код мене су ругачи, и око моје проводи ноћи у јаду који ми задају.
3 Deliver me O Lord, and set me beside thee, and let any man’s hand fight against me.
Дај ми ко ће јамчити код Тебе; ко је тај који ће се руковати са мном?
4 Thou hast set their heart far from understanding, therefore they shall not be exalted.
Јер си од њиховог срца сакрио разум; зато их нећеш узвисити.
5 He promiseth a prey to his companions, and the eyes of his children shall fail.
Ко ласка пријатељима, његовим ће синовима очи посахнути.
6 He hath made me as it were a byword of the people, and I am an example before them.
Учинио је од мене причу народима, и постао сам бубњање међу њима.
7 My eye is dim through indignation, and my limbs are brought as it were to nothing.
Потамнело је око моје од јада, и сви уди моји посташе као сен.
8 The just shall be astonished at this, and the innocent shall be raised up against the hypocrite.
Зачудиће се томе прави, и безазлени ће устати на лицемере.
9 And the just man shall hold on his way, and he that hath clean hands shall be stronger and stronger.
Али ће се праведник држати свог пута, и ко је чистих руку већма ће ојачати.
10 Wherefore be you all converted, and come, and I shall not find among you any wise man.
А ви вратите се свиколики и ходите; нећу наћи мудра међу вама.
11 My days have passed away, my thoughts are dissipated, tormenting my heart.
Дани моји прођоше, мисли моје покидаше се, што имах у срцу.
12 They have turned night into day, and after darkness I hope for light again.
Од ноћи начинише дан, и светлост је близу мрака.
Да бих се надао, гроб ће ми бити кућа; у тами ћу прострети постељу себи. (Sheol h7585)
14 If I have said to rottenness: Thou art my father; to worms, my mother and my sister.
Гробу вичем: Ти си отац мој; црвима: Ти си мати моја, ти си сестра моја.
15 Where is now then my expectation, and who considereth my patience?
И где је сада надање моје? Моје надање ко ће видети?
