Job 16
1 Then Job answered, and said:
А Јов одговори и рече:
2 I have often heard such things as these: you are all troublesome comforters.
Слушао сам много таквих ствари; сви сте досадни тешиоци.
3 Shall windy words have no end? or is it any trouble to thee to speak?
Хоће ли бити крај празним речима? Или шта те тера да тако одговараш?
4 I also could speak like you: and would God your soul were for my soul. I would comfort you also with words, and would wag my head over you.
И ја бих могао говорити као ви, да сте на мом месту, гомилати на вас речи и махати главом на вас,
5 I would strengthen you with my mouth, and would move my lips, as sparing you.
Могао бих вас храбрити устима својим, и мицање усана мојих олакшало би бол ваш.
6 But what shall I do? If I speak, my pain will not rest: and if I hold my peace, it will not depart from me.
Ако говорим, неће одахнути бол мој; ако ли престанем, хоће ли отићи од мене?
7 But now my sorrow hath oppressed me, and all my limbs are brought to nothing.
А сада ме је уморио; опустошио си сав збор мој.
8 My wrinkles bear witness against me, and a false speaker riseth up against my face, contradicting me.
Навукао си на ме мрштине за сведочанство; и моја мрша подиже се на ме, и сведочи ми у очи.
9 He hath gathered together his fury against me, and threatening me he hath gnashed with his teeth upon me: my enemy hath beheld me with terrible eyes.
Гнев Његов растрже ме, ненавиди ме, шкргуће зубима на ме, поставши ми непријатељ сева очима својим на ме.
10 They have opened their mouths upon me, and reproaching me they have struck me on the cheek, they are filled with my pains.
Разваљују на ме уста своја, срамотно ме бију по образима, скупљају се на ме.
11 God hath shut me up with the unjust man, and hath delivered me into the hands of the wicked.
Предао ме је Бог неправеднику, и у руке безбожницима бацио ме.
12 I that was formerly so wealthy, am all on a sudden broken to pieces: he hath taken me by my neck, he hath broken me, and hath set me up to be his mark.
Бејах миран и затре ме, и ухвативши ме за врат смрска ме и метну ме себи за белегу.
13 He hath compassed me round about with his lances, he hath wounded my loins, he hath not spared, and hath poured out my bowels on the earth.
Опколише ме Његови стрелци, цепа ми бубреге немилице, просипа на земљу жуч моју.
14 He hath torn me with wound upon wound, he hath rushed in upon me like a giant.
Задаје ми ране на ране, и удара на ме као јунак.
15 I have sowed sackcloth upon my skin, and have covered my flesh with ashes.
Сашио сам кострет по кожи својој, и уваљао сам у прах славу своју.
16 My face is swollen with weeping, and my eyelids are dim.
Лице је моје подбуло од плача, на веђама је мојим смртни сен;
17 These things have I suffered without the iniquity of my hand, when I offered pure prayers to God.
Премда нема неправде у рукама мојим, и молитва је моја чиста.
18 O earth, cover not thou my blood, neither let my cry find a hiding place in thee.
Земљо, не криј крв што сам пролио, и нека нема места викању мом.
19 For behold my witness is in heaven, and he that knoweth my conscience is on high.
И сада ето је на небу сведок мој, сведок је мој на висини.
20 My friends are full of words: my eye poureth out tears to God.
Пријатељи се моји подругују мном; око моје рони сузе Богу.
21 And O that a man might so be judged with God, as the son of man is judged with his companion!
О да би се човек могао правдати с Богом, као син човечији с пријатељем својим!
22 For behold short years pass away and I am walking in a path by which I shall not return.
Јер године избројане навршују се, и полазим путем одакле се нећу вратити.
