< Ibraniylarƣa 6 >

1
Поради това, нека оставим първоначалното учение за Христа и нека се стремим към съвършенство, без да полагаме изново за основа покаяние от мъртви дела, вяра в Бога,
2 Xuning üqün, Mǝsiⱨ toƣrisidiki dǝslǝpki asasiy tǝlimdǝ tohtap ⱪalmay, — yǝni ⱪaytidin «ɵlük ixlar»din towa ⱪilix wǝ Hudaƣa etiⱪad baƣlax, qɵmüldürülüxlǝr, «ⱪol tǝgküzüx», ɵlgǝnlǝrning tirildürülüxi wǝ mǝnggülük ⱨɵküm-soraⱪ toƣrisidiki tǝlimlǝrdin ul salayli dǝp olturmay, mukǝmmǝllikkǝ ⱪarap mangayli. (aiōnios g166)
учение за кръщения, за ръкополагане, за възкресяване на мъртви и за вечен съд. (aiōnios g166)
3 Huda haliƣanikǝn, biz xundaⱪ ⱪilimiz.
И това ще строим, ако Бог позволи.
4
Защото за тия, които еднаж са били просветени, и са вкусили от небесния дар, и са станали причастници на Светия Дух
5 Qünki ǝslidǝ yorutulup, ǝrxtiki iltipattin tetiƣan, Muⱪǝddǝs Roⱨtin nesip bolƣan, Hudaning sɵz-kalamining yahxiliⱪini ⱨǝm kǝlgüsi zamanda ayan ⱪilinidiƣan ⱪudrǝtlǝrni ⱨes ⱪilip baⱪⱪanlar ǝgǝr yoldin qǝtnigǝn bolsa, ularni ⱪaytidin towa ⱪildurux ⱨǝrgiz mumkin ǝmǝs. Qünki ular ɵz-ɵzigǝ ⱪilip Hudaning Oƣlini ⱪaytidin krestlǝp rǝswa ⱪilmaⱪta. (aiōn g165)
и са вкусили, колко е добро Божието слово, още са вкусили и от великите дела, които въвеждат бъдещия век, (aiōn g165)
6
а са отпаднали, невъзможно е да се обновят пак и доведат до покаяние, докато разпъват втори път в себе си Божия Син и Го опозоряват.
7 Qünki kɵp ⱪetimlap ɵz üstigǝ yaƣⱪan yamƣur süyini iqkǝn, ɵzidǝ teriƣuqilarƣa mǝnpǝǝtlik ziraǝtlǝrni ɵstürüp bǝrgǝn yǝr bolsa Hudadin bǝrikǝt almaⱪta.
Защото земята, която се е поила от дъжда, що пада често на нея, и която ражда трева полезна на тия, за които се и обработва, получава благословение от Бога;
8 Biraⱪ tikǝn wǝ ⱪamƣaⱪ ɵstürgǝn bolsa, u ǝrzimǝs bolup, lǝnǝtkǝ yeⱪin bolup, aⱪiwiti kɵydürülüxtin ibarǝt bolidu.
но ако ражда тръни и репеи, отхвърля се; тя скоро ще се прокълне, и сетнината й е да се изгори.
9 Lekin ǝy sɵyümlüklirim, gǝrqǝ yuⱪiriⱪi ixlarni tilƣa alƣan bolsaⱪmu, silǝrdǝ buningdinmu ǝwzǝl ixlar, xundaⱪla nijatliⱪning elip baridiƣan ixliri bar dǝp ⱪayil bolduⱪ.
Обаче, ако и да говорим така, надяваме се от вас, възлюбени, за нещо по-добро, нещо, което води към спасението.
10 Qünki Huda ⱪilƣan ǝmǝlliringlarni wǝ Uning muⱪǝddǝs bǝndilirigǝ ⱪilƣan wǝ ⱨazirmu ⱪiliwatⱪan hizmitinglar arⱪiliⱪ Uning nami üqün kɵrsǝtkǝn meⱨir-muⱨǝbbitinglarni untup ⱪalidiƣan adalǝtsizlǝrdin ǝmǝs.
Защото Бог не е неправеден, та да забрави това, което извършихте и любовта, която показахте към Неговото име, като послужихте и още служите на светиите.
11 Əmma silǝrning ümidinglarning toluⱪ jǝzm-hatirjǝmlik bilǝn boluxi üqün, ⱨǝrbiringlarning ahirƣiqǝ xundaⱪ ƣǝyrǝt ⱪilixinglarƣa intizarmiz;
И желаем всеки от вас да показва същото усърдие за пълна увереност в надеждата до край;
12 xundaⱪla sɵrǝlmilǝrdin bolmay, bǝlki etiⱪad wǝ sǝwrqanliⱪ arⱪiliⱪ Hudaning wǝdilirigǝ warisliⱪ ⱪilƣanlarni ülgǝ ⱪilidiƣanlardin bolƣaysilǝr.
да не бъдете лениви, но да подражавате ония, които чрез вяра и устояване наследяват обещаните благословения.
13 Qünki Huda Ibraⱨimƣa wǝdǝ ⱪilƣanda, Ɵzidin üstün turidiƣan ⱨeqkim bolmiƣaqⱪa, Ɵzi bilǝn ⱪǝsǝm ⱪilip:
Защото, когато Бог даваше обещание на Авраама, понеже нямаше никого по-голям, в когото да се закълне, закле се в Себе Си, казвайки:
14 «Sanga qoⱪum bǝht ata ⱪilimǝn, seni qoⱪum kɵpǝytip berimǝn» — dedi.
"Наистина ще те благословя премного и ще те умножа и преумножа".
15 Xuning bilǝn, [Ibraⱨim] uzun waⱪit sǝwr-taⱪǝt bilǝn kütüp, Hudaning wǝdisigǝ erixti.
И така, Авраам, като устоя, получи обещаното.
16 Qünki insanlar ɵzliridin üstün turidiƣan birini tilƣa elip ⱪǝsǝm ⱪilidu; ularning arisida ⱪǝsǝm ispat-tǝstiⱪ ⱨesablinip, ⱨǝr hil talax-tartixlarƣa hatimǝ beridu.
Защото както, човеците се кълнат в някого по-голям от тях, и клетвата, дадена в потвърждение на думата, туря край на всеки спор между тях,
17 Xuningdǝk Huda, Ɵz wǝdisigǝ warisliⱪ ⱪilƣanlarƣa Ɵz nixan-mǝⱪsitining ɵzgǝrmǝydiƣanliⱪini tehimu oquⱪraⱪ bildürüx üqün, ⱪǝsǝm ⱪilip wǝdǝ bǝrdi.
така и Бог, като искаше да покаже по-пълно на наследниците на обещанието, че намерението Му е неизменимо, си послужи с клетва,
18 Xuning bilǝn ⱪǝt’iy ɵzgǝrmǝs ikki ix arⱪiliⱪ, kɵz aldimizda ⱪoyulƣan ümidni qing tutux üqün [ⱨalakǝttin] ɵzimizni ⱪaqurup uni baxpanaⱨ ⱪilƣan bizlǝr küqlük riƣbǝt-ilⱨamƣa erixǝlǝymiz (bu ikki ixta Hudaning yalƣan eytixi ⱪǝt’iy mumkin ǝmǝs, ǝlwǝttǝ).
така щото чрез две неизменими неща, в които не е възможно за Бога да лъже, да имаме голямо насърдчение ние, които сме прибягнали да се държим за поставената пред нас надежда;
19 Bu ümid jenimizƣa qing baƣlanƣan kemǝ lǝnggiridǝk xübⱨisiz ⱨǝm mustǝⱨkǝm bolup, [ǝrxtiki] ibadǝthanining [iqki] pǝrdisidin ɵtüp bizni xu yǝrgǝ tutaxturidu.
която имаме за душата като здрава и непоколебима котва, която прониква в това, което е отвътре завесата;
20 U yǝrgǝ biz üqün yol eqip mangƣuqi Əysa bizdin awwal kirgǝn bolup, Mǝlkizǝdǝkning kaⱨinliⱪ tüzümi tǝrtipidǝ mǝnggülük tǝyinlǝngǝn Bax Kaⱨin boldi. (aiōn g165)
гдето Исус като предтеча влезе за нас, и стана първосвещеник до века според Мелхиседековия чин. (aiōn g165)

< Ibraniylarƣa 6 >