< Зәбур 94 >

1 И итиқамлар алғучи Тәңри, Пәрвәрдигар! И интиқамлар алғучи Тәңри, парлиғайсән!
Ya Ubangiji, Allahn da yake ramuwa, Ya Allah wanda yake ramuwa, ka haskaka.
2 Көтирилгин, Өзүңни көтәргин, и җаһанни Сорақ Қилғучи, Мәғрурларға җазасини бәргин!
Ka tashi, ya Alƙalin duniya; ka sāka wa masu girman kai abin da ya dace da su.
3 Қачанғичә рәзилләр, и Пәрвәрдигар, Қачанғичә рәзилләр тәнтәнә қилип жүривериду?
Har yaushe mugaye, ya Ubangiji har yaushe mugaye za su yi ta murna?
4 Қачанғичә һакавурларчә сөзләп валақшийду, Қәбиһлик қилғучиларниң һәммиси йоған гәп қилип жүриду?
Suna ta yin maganganun fariya; dukan masu aikata mugunta sun cika da fariya.
5 Улар хәлқиңни езиду, и Пәрвәрдигар, Сениң мирасиңға җәбир-җапа салмақта.
Suna murƙushe mutanenka, ya Ubangiji; suna danne gādonka.
6 Тул аял вә ғерип-мусапирларни қирип, Йетим-йесирләрни өлтүрүп: —
Suna kashe gwauraye da kuma baƙi; suna kisan marayu.
7 «Яһ көрмәйду», «Яқупниң Худаси көңүл бөлмәйду», — дәйду.
Suna ce, “Ubangiji ba ya gani; Allah na Yaƙub bai kula ba.”
8 Силәр көңүл қоюңлар, и әлниң һамақәтлири! Ахмақлар, қачан дана болисиләр?
Ku mai da hankali, ku marasa azanci a cikin mutane; ku wawaye, yaushe za ku zama masu hikima?
9 Қулақни тиклигүчиниң Өзи аңлимамду? Көзни Ясиғучиниң Өзи көрмәмду?
Shi da ya sa kunne ba don a ji ba ne? Shi da ya yi ido ba don yă gani ba ne?
10 Әлләрни тәрбийилигүчи, Инсанға әқил-билим үгәткүчиниң Өзи адәмни әйиплимәмду?
Shi da yake yi wa al’ummai horo ba ya hukunci ne? Shi da yake koya wa mutum ba shi da sani ne?
11 Пәрвәрдигар инсанниң ой-хияллириниң тутами йоқлуғини билиду.
Ubangiji ya san tunanin mutum; ya san cewa tunaninsu banza ne.
12 Сән тәрбийилигән адәм бәхитликтур, и Яһ, Йәни Сән Тәврат-қанунуңдин әқил үгитидиған киши бәхитликтур!
Mai albarka ne mutumin da ka yi masa horo, ya Ubangiji, mutumin da ka koyar daga dokarka;
13 Шундақ қилип, таки пасиқлар үчүн орәк коланғичә — Сән уни яман күнләрдин хатирҗәм сақлайсән.
kana ba shi sauƙi a lokacin wahala, sai har an haƙa rami wa mugaye.
14 Чүнки Пәрвәрдигар Өз хәлқини тәрк әтмәйду, Яки Өз мирасидин ваз кәчмәйду.
Gama Ubangiji ba zai ƙi mutanensa ba; ba zai taɓa yashe gādonsa ba.
15 Чүнки һөкүм-пәрман һоқуқи һаман адаләткә қайтиду, Барлиқ дили дуруслар болса, униң кәйнидин маңиду.
Za a sāke kafa hukunci a kan adalci, kuma dukan masu adalci a zuciya za su bi shi.
16 Мән үчүн яманлар билән қаршилишишқа ким орнидин туриду? Мән үчүн қәбиһлик қилғучилар билән қаршилишишиқа ким мәйданға чиқиду?
Wane ne zai yi gāba da mugaye domina? Wane ne zai ɗauki matsayi ya yi gāba da masu aikata mugunta domina?
17 Әгәр Пәрвәрдигар маңа ярдәмдә болмиған болса, Җеним балдур чиқип сүкүт диярида ятар еди.
Da ba don Ubangiji ya yi mini taimako ba, da tuni na zauna shiru a wurin mutuwa.
18 Айиғим путлишай дегинидә, Өзгәрмәс муһәббитиң, и Пәрвәрдигар, мени йөлиди.
Sa’ad da na ce, “Ƙafata na santsi,” ƙaunarka, ya Ubangiji, ta riƙe ni.
19 Ичимдики көплигән ғәм-әндишиләр арисида, Сениң тәсәллилириң җенимни сөйүндүрди.
Sa’ad da alhini ya yi yawa a cikina, ta’aziyyarka ta kawo farin ciki wa raina.
20 Инсапсизлиқни қанунға айландуридиған, Ач көз олтарған бир тәхт, Сән билән алақидә боламду?
Zai yiwu kursiyin da ya cika da lalaci yă haɗa kai da kai, wanda yake kawo azaba ta wurin abin da ya zartar?
21 Улар һәққанийларниң җениға һуҗум қилишқа жиғилиду, Бигуна қанни төкидиған һөкүмләрни чиқармақта.
Sun yi ƙungiya tare a kan mai adalci suka yanke wa marar laifi hukuncin mutuwa.
22 Бирақ Пәрвәрдигар мениң егиз қорғиним болиду; Һә, мениң Худайим панаһ Қорам Тешимдур.
Amma Ubangiji ya zama kagarata, Allahna kuma dutsen da nake samun mafaka.
23 У уларниң қәбиһлигини өз бешиға салиду, Уларниң өз явузлуқлири билән уларни үзүп ташлайду, Бәрһәқ, Пәрвәрдигар Худайимиз уларни үзүп ташлар.
Zai sāka musu saboda zunubansu yă kuma hallaka su saboda muguntarsu; Ubangiji Allahnmu zai hallaka su.

< Зәбур 94 >