< Зәбур 92 >

1 Шабат күни үчүн бир күй-нахша: — Пәрвәрдигарға тәшәккүр ейтиш, Намиңни күйләш әладур, и Һәммидин Алий Болғучи!
Psalm in pesem, v sobote dan. Dobro je slaviti Gospoda, in prepevati tvojemu imenu, o Najvišji!
2 Өзгәрмәс муһәббитиңни сәһәрдә, Кечиләрдә болса, һәқиқәт-садақитиңни җакалаш,
Oznanjati vsako jutro milost tvojo, in zvestobo tvojo vsako noč;
3 Он тарлиқ саз вә равабни челип, Чилтар билән муңлуқ аһаңда челиш әладур!
Na desetostrunje in na brenklje, na strune s premišljevanjem.
4 Чүнки Сән Пәрвәрдигар, Өз қилғиниң арқилиқ мени хурсән қилдиң, Қоллириңниң қилғанлири билән мән роһлинип нахша ейтимән.
Ker razveseljuješ me, Gospod, z delom svojim; prepeval bodem o dejanjih tvojih rôk.
5 Пәрвәрдигар, қилған ишлириң немидегән улуқдур! Ойлириң наһайити чоңқурдур!
Kako velika so dela tvoja, Gospod; silno globoke so misli tvoje!
6 Беғәм киши буни билмәс, Һамақәт буни чүшәнмәс,
Mož neumen ne spozna, in nespameten ne zapazi tega,
7 Рәзилләр от-чөптәк айниғанда, Қәбиһлик қилғучиларниң һәммиси гүлләнгәндә, Мәңгү һалак болуп кетидиғанлар шулардур!
Ko poganjajo krivični kakor trava in cvetó vsi, ki delajo krivico, zgodi se, da se pogubé vekomaj.
8 Лекин Сән, и Пәрвәрдигар, әбәдил-әбәт үстүн турисән.
Ti pa, o Najvišji, si vekomaj.
9 Чүнки мана дүшмәнлириң, и Пәрвәрдигар, Мана дүшмәнлириң йоқилиду; Барлиқ қәбиһлик қилғучилар тирипирән қиливетилиду!
Ker glej, sovražniki tvoji, Gospod, ker glej, sovražniki tvoji ginejo; razkropé se vsi, ki delajo krivico.
10 Мүңгүзүмни явайи буқиниңкидәк көтирисән; Бешим йеңи май сүркәп, мәсиһ қилиниду.
Rog moj pa zvišuješ kakor samorogov, oblivajoč me z oljem prisnim.
11 Мени қәст қилғанларниң [мәғлубийитини] өз көзум көриду; Маңа қаршилишишқа қозғалған рәзиллик қилғучиларниң [тән бәргәнлигиниму] қулиқим аңлайду.
To gleda oko moje na zalezovalcih mojih, ušesa moja poslušajo o njih, ki se spenjajo v mé.
12 Һәққаний адәм хорма дәриғи кәби гүлләп-яшнайду; У Ливандики кедр дәриғидәк өсиду.
Kakor palma bode zelenel pravični, kakor cedra na Libanu bode rasel.
13 Пәрвәрдигарниң өйигә тикилгәнләр, Худайимизниң һойлилирида гүллиниду;
Vsajeni v hiši Gospodovi, v vežah Boga našega bodo poganjali mladike.
14 Улар қериғандиму йәнә мевә бериду, Сулуқ һәм йешил улар;
V obilosti bodejo živeli še v sivosti, debeli bodejo in zeleneči;
15 Шуниң билән улар Пәрвәрдигар дурустур, дәп испатлайду; У мениң қорам тешимдур, Униңда һеч наһәқлик йоқтур!
In oznanjali, da je pravičen Gospod, skala moja, in da ni nobene krivice v njem.

< Зәбур 92 >