< Зәбур 83 >

1 Асафниң күй-нахшиси: — И Худа, үн чиқармай турувалма, Җим турувалма, сүкүт қилип турувалма, и Тәңрим!
Pesem in psalm Asafu. O Bog, ne molči, ne delaj se gluhega, in ne mirúj, o Bog mogočni!
2 Чүнки мана, Сениң дүшмәнлириң давраң қилмақта, Саңа өчмәнләр баш көтәрмәктә.
Ker glej, neprijatelji tvoji ropotajo, in sovražniki tvoji dvigujejo glavo.
3 Улар қувлуқ билән Сениң хәлқиңгә сүйқәст қилиду, Сениң һимайә қилип қәдирлигәнлириң билән қаршилишишни мәслиһәтлишиду.
Zoper ljudstvo tvoje prekanjeno delajo naklep; in posvetujejo se zoper skrite tvoje.
4 Улар: — «Жүрүңлар, уларни милләт қатаридин йоқ қилайли! Исраилниң нами иккинчи тилға елинмисун!» — демәктә.
Rekoč: Dejte, potrebimo jih, da ne bodejo narod, da se ne bode več imenovalo ime Izraelovo.
5 Улар һәмнәпәс, һәмдил мәслиһәтләшти; Улар Саңа қарши иттипақ түзди.
Ker naklep so storili z enakimi srci; zoper tebe so sklenili zavezo.
6 Мана, Едом вә Исмаилларниң чедирлири, Моаб һәм Һагрийлар;
Šatori Idumejcev in Izmaeličanov, Moabljani in Agarenci;
7 Гәбал, Аммон, вә Амаләк; Филистийә һәмдә Тур аһалилири,
Gebaljani in Amonjani in Amalečani; Palestinjani s Tira prebivalci.
8 Асурийәму уларға қошулди; Улар Лут оғуллириға яр-йөләк болуп кәлгән. (Селаһ)
Tudi Asirijan se jim je pridružil; roka so sinovom Lotovim.
9 Сән Кишон дәриясида Мидиянийларға, Сисераға вә Ябинға қандақ тақабил турған болсаң, Уларғиму шундақ қилғайсән;
Stóri jim kakor Madijanom, kakor Sisaru, kakor Jabinu ob potoku Kisonu,
10 Булар Ән-Дор йезисида қирилған еди, Йәр үчүн тизәк-оғутқа айланған еди.
Ki so bili pokončani pri Endoru; postali so zemlje gnoj.
11 Уларниң әмирлирини Орәб вә Зеәбкә, Уларниң даһийлирини Зәбаһ һәм Залмуннаға охшаш қилғайсән;
Naredi njih plemenitnike same kakor Oreba, in kakor Zeba; kakor Zebaha in Salmuna vse njih poglavarje,
12 Чүнки улар: «Худаниң чимән-яйлақлирини өзимизгә мүлүк қиливалайли!» — дәп ейтқан.
Kateri pravijo: Pridobimo prebivališča Božja.
13 И Худайим, уларни домилинидиған қамғақтәк, Шамалда учурулған саман кәби сорувәткәйсән.
Bog moj, naredi jih kakor kolo, kakor pleve pred vetrom.
14 От орманлиққа туташқанға охшаш, Ялқун тағларни көйдүргәнгә охшаш,
Kakor ogenj požiga gozd, in kakor plamen vnema gore,
15 Сән йәнә уларни бориниң билән қоғлиғайсән, Қара қуюниң билән вәһимигә салғайсән;
Tako jih pódi z viharjem svojim; in z vrtincem svojim jih preplaši.
16 Уларниң Сениң намиңни издиши үчүн, Уларниң йүзлирини шәрм-һая билән чөмдүргәйсән, и Пәрвәрдигар!
Sè sramoto napolni njih obličje; da se bode iskalo ime tvoje, o Gospod.
17 Улар номустин әбәдий шәрмәндә болсун, Җаһанға рәсва болуп йоқитилсун.
Rudečica naj jih oblije, in zbegajo naj se večno; sramujejo se naj in poginejo;
18 Улар билсунки, Намиң Пәрвәрдигар болған Сәнла пүткүл җаһандики Әң Алий Болғучидурсән.
Da se spozná, da si ti, kateremu edinemu je ime Gospod, vzvišen nad vesoljno zemljo.

< Зәбур 83 >