< Зәбур 77 >

1 Нәғмичиләрниң беши Йәдутунға тапшурулған, Асаф язған күй: — Авазим Худаға көтирилди, мән пәряд қилимән; Авазим Худаға көтирилди, У маңа қулақ салиду.
למנצח על-ידיתון (ידותון) לאסף מזמור ב קולי אל-אלהים ואצעקה קולי אל-אלהים והאזין אלי
2 Бешимға күн чүшкәндә, мән Рәбни издидим; Кечичә қолумни [дуаға] көтирип, бош қоймидим; Җеним тәсәллини халимай рәт қилди.
ביום צרתי אדני דרשתי ידי לילה נגרה--ולא תפוג מאנה הנחם נפשי
3 Мән Худани әсләп сеғиндим, аһ-зар қилдим; Сеғинип ойлинип, роһум паракәндә болди. (Селаһ)
אזכרה אלהים ואהמיה אשיחה ותתעטף רוחי סלה
4 Сән мениң көзүмни жумдурмидиң; Чоңқур ғәшлик илкидә болғанлиғимдин сөзләлмәйттим.
אחזת שמרות עיני נפעמתי ולא אדבר
5 Мән: «Кона замандики күнләрни, Қедимки жилларни хиял қилимән;
חשבתי ימים מקדם-- שנות עולמים
6 Кечиләрдә ейтқан нахшамни әсләймән; Көңлүмдә чоңқур хиял сүримән» — [дедим]; Роһум интилип издимәктә еди;
אזכרה נגינתי בלילה עם-לבבי אשיחה ויחפש רוחי
7 — «Рәб мәңгүгә ташливетәмду? У қайтидин илтипат көрсәтмәмду?
הלעולמים יזנח אדני ולא-יסיף לרצות עוד
8 Униң өзгәрмәс муһәббити әнди мәңгүгә түгәп кәттиму? Униң вәдиси әвлаттин-әвлатқичә инавәтсиз боламду?
האפס לנצח חסדו גמר אמר לדר ודר
9 Тәңри меһри-шәпқитини көрситишни үнтудиму? У ғәзәплинип Өз рәһимдиллиғини тохтитивәттиму?». (Селаһ)
השכח חנות אל אם-קפץ באף רחמיו סלה
10 Андин мән мундақ дедим: — «Бундақ десәм болмайду, бу [етиқатимниң] аҗизлиғи әмәсму! Һәммидин Алий Болғучиниң оң қолиниң жиллирини, Йәни Яһниң қилғанлирини — яд етимән; Қедимдин буянқи карамәтлириңни әсләймән.
ואמר חלותי היא-- שנות ימין עליון
אזכיר (אזכור) מעללי-יה כי-אזכרה מקדם פלאך
12 Сениң барлиқ ишлигәнлириң үстидә сеғинип ойлинимән; Сениң қилғанлириң үстидә истиқамәт қилимән;
והגיתי בכל-פעלך ובעלילותיך אשיחה
13 И Худа, йолуң болса пак-муқәддәсликтидур; Худадәк улуқ бир илаһ бармидур?
אלהים בקדש דרכך מי-אל גדול כאלהים
14 Мөҗизиләр Яратқучи Илаһдурсән; Әл-милләтләр ара Сән күчүңни намайән қилдиң.
אתה האל עשה פלא הודעת בעמים עזך
15 Өз билигиң билән Өз хәлқиңни, Йәни Яқуп вә Йүсүпниң пәрзәнтлирини һөрлүккә чиқарғансән; (Селаһ)
גאלת בזרוע עמך בני-יעקב ויוסף סלה
16 Сулар Сени көрди, и Худа, сулар Сени көрди; Титрәк уларни басти, Деңиз тәглири патипарақ болди.
ראוך מים אלהים--ראוך מים יחילו אף ירגזו תהמות
17 Қара булутлар суларни төкүвәтти; Асманлар зор садасини аңлатти; Бәрһәқ, Сениң оқлириң тәрәп-тәрәпкә етилди.
זרמו מים עבות--קול נתנו שחקים אף-חצציך יתהלכו
18 Гүлдүрмамаңниң авази қара қуюнда еди, Чақмақлар җаһанни йорутти; Йәр йүзи алақзадә болуп тәврәнди.
קול רעמך בגלגל--האירו ברקים תבל רגזה ותרעש הארץ
19 Сениң йолуң океан-деңизларда, Қәдәмлириң чоңқур сулардидур, Аяқ излириңни тапқили болмайду.
בים דרכך--ושביליך (ושבילך) במים רבים ועקבותיך לא נדעו
20 Сән қой падисини баққандәк, Муса вә Һарунниң қоли билән Өз хәлқиңни йетәклидиң».
נחית כצאן עמך-- ביד-משה ואהרן

< Зәбур 77 >