< Зәбур 74 >

1 Асаф язған «Масқил»: — И Худа, Сән немишкә мәңгүгә бизни ташливәттиң? Немишкә ғәзивиңни түтүн чиқарғандәк Өз яйлиғиңдики қойлириңға чиқирисән?
Oh Bog, zakaj nas zavračaš za vedno? Zakaj se tvoja jeza kadi proti ovcam tvoje paše?
2 Өзүң рәнә төләп азат қилған җамаитиңни, Йәни Өз мирасиң болушқа қедимдә уларға һәмҗәмәт болуп қутқузған қәбилини, Өзүң макан қилған Зион теғини ядиңға кәлтүргәйсән!
Spomni se svoje skupnosti, ki si jo odkupil od davnine, palico svoje dediščine, ki si jo odkupil, to goro Sion, kjer prebivaš.
3 Қәдәмлириңни мошу мәңгүлүк хараплиқларға қаратқайсән, Дүшмәнләр муқәддәс җайиңда гумран қилған барлиқ нәрсиләргә [қариғайсән];
Dvigni svoja stopala k neprestanim opustošenjem, celó vsemu kar je sovražnik zlobnega storil v svetišču.
4 Рәқиплириң җамаәтгаһиңниң оттурисида һөр-пөр қилиду; Мөҗизатлар сақланған орунға улар өз туғлирини тикти.
Tvoji sovražniki rjovijo v sredi tvojih skupnosti, svoje zastave so postavili za znamenja.
5 Һәр бири өзлирини көрситишип, палта ойнитип орман кәскүчидәк,
Človek je bil slaven, če je nad debela drevesa dvigoval sekire.
6 Улар һазир [муқәддәс җайиңдики] нәқишләрни ала қоймай, палта-болқилар билән чеқивәтти;
Toda sedaj so s sekirami in kladivi takoj zlomili rezljano delo le-tega.
7 Улар муқәддәс җайиңға от қойди; Өз намиңдики маканни булғап, йәр билән тәң қиливәтти.
Ogenj so vrgli v tvoje svetišče, s podrtjem do tal so omadeževali bivališče tvojega imena.
8 Улар көңлидә: «Биз буларниң һәммисини йоқитайли» дәп, Тәңриниң зиминдики җамаәтгаһлириниң һәр бирини көйдүрүвәтти.
V svojih srcih so rekli: »Skupaj jih uničimo.« V deželi so požgali vse Božje sinagoge.
9 Бизгә әсләтмә болған мөҗизатларни һеч көрәлмәймиз; Пәйғәмбәрләрму кәлмәскә кәтти; Аримиздиму бу ишларниң қачанғичә болидиғанлиғини билидиған бириси йоқтур.
Ne vidimo svojih znamenj. Nobenega preroka ni več niti tukaj med nami ni nobenega, ki ve doklej.
10 Қачанғичә, и Худа, рәқибиң Сени мәсқирә қилиду? Дүшмән намиңни мәңгүгә һақарәтләмду?
Oh Bog, doklej bo nasprotnik grajal? Mar bo sovražnik na veke preklinjal tvoje ime?
11 Сән қолуңни, йәни оң қолуңни немишкә тартивалисән? Қолуңни қойнуңдин елип, уларни йоқатқайсән!
Zakaj umikaš svojo roko, celó svojo desnico? Iztrgaj jo iz svojega naročja.
12 Бирақ Худа қедимдин падишасим болуп кәлгән, Йәр йүзиниң оттурисида қутқузушларни елип барғучи Удур.
Kajti Bog je moj Kralj od davnine, ki dela rešitev duš v sredi zemlje.
13 Сән деңиз сүйини күчүң билән бөлдуң, Сулардики әҗдиһаларниң башлирини ярдиң.
S svojo močjo si razdelil morje. Razbijaš glave zmajem v vodah.
14 Деңиздики левиатанниң башлирини чеқип, Униң гөшини озуқ қилип чөлдики явайиларға бөлүп бәрдиң.
Razbijaš glave leviatána na koščke in ga daješ, da postane hrana ljudstvu, ki prebiva v divjini.
15 Йәрни йерип булақларни, ериқларни аққуздуң, Сән тохтимай еқиватқан дәрияларни қурутувәттиң.
Združil si studenec in morje, osušuješ mogočne reke.
16 Күн Сениң, түнму Сениңкидур; Ай билән қуяшни орунлаштурдуң.
Dan je tvoj, tudi noč je tvoja, pripravil si svetlobo in sonce.
17 Йәр йүзиниң чегаралирини бәлгүлидиң; Яз билән қишни — Сән шәкилләндүрдүң.
Določil si vse meje zemlje. Naredil si poletje in zimo.
18 Шуни есиңдә тутқайсән, и Пәрвәрдигар: — Бир дүшмән Сени мәсқирә қилди, Һамақәт бир хәлиқ намиңни һақарәтлиди.
Spomni se, da je sovražnik grajal, oh Gospod in da je nespametno ljudstvo izrekalo bogokletje proti tvojemu imenu.
19 Пахтикиңни житқуч һайванларға тутуп бәрмигәйсән; Езилгән мөминлириңниң һаятини мәңгү унтумиғайсән.
Oh ne izročaj duše svoje grlice množici zlobnih. Ne pozabi skupnosti svojih ubogih na veke.
20 Өз әһдәңгә қариғайсән, Чүнки зиминдики қараңғу булуң-пучқақлар зорлуқ-зумбулуқниң туралғулири билән толди.
Ozri se k zavezi, kajti temni kraji zemlje so polni prebivališč krutosti.
21 Езилгүчиләрни номус билән яндурмиғайсән; Езилгәнләр, йоқсуллар намиңни мәдһийилигәй.
Oh naj se zatirani ne vrne osramočen. Naj ubog in pomoči potreben hvalita tvoje ime.
22 Орнуңдин турғин, и Худа, Өз дәвайиңни сориғайсән; Һамақәт кишиниң Өзүңни күн бойи мәсқирә қиливатқинини есиңдә тутқайсән.
Vstani, oh Bog, zagovarjaj svojo lastno pravdo. Spomni se, kako te nespameten človek dnevno graja.
23 Дүшмәнлириңниң чуқанлирини унтумиғайсән; Саңа қарши қозғалғанларниң давраңлири тохтимай көтирилмәктә.
Ne pozabi glasu svojih sovražnikov. Hrup teh, ki vstajajo zoper tebe, se nenehno povečuje.

< Зәбур 74 >