< Зәбур 7 >

1 Давутниң «Шиггаон»и: — Куш исимлиқ бир Биняминлиқниң сөзлири тоғрилиқ ейтқан күйи: — И Пәрвәрдигар, мениң Худайим, мән Саңа таяндим; Улардин бири ширдәк мени титма-титма қиливәтмисун, Қутқузғучи йоқлуғидин пайдилинип мени езивәтмисун, Мени барлиқ қоғлиғучилардин қутқузғин, Улардин халас қилғин;
Complainte de David. Chantée à l’Éternel, au sujet de Cusch, Benjamite. Éternel, mon Dieu! Je cherche en toi mon refuge; Sauve-moi de tous mes persécuteurs, et délivre-moi,
2
Afin qu’ils ne me déchirent pas, comme un lion Qui dévore sans que personne vienne au secours.
3 И Пәрвәрдигар Худайим, әгәр қолумда қәбиһлик қилған болсам, Әгәр шундақ қилған болсам: —
Éternel, mon Dieu! Si j’ai fait cela, S’il y a de l’iniquité dans mes mains,
4 Әгәр мән билән енақ өткүчигә яманлиқ қайтурған болсам, — (Әксичә мән билән бекардин-бекар дүшмәнләшкәнниму қутқуздум) —
Si j’ai rendu le mal à celui qui était paisible envers moi, Si j’ai dépouillé celui qui m’opprimait sans cause,
5 — Ундақта, дүшмән мени қоғлап тутувалсун, У җенимни чәйләп йәр билән йәксан қилсун, Шөһритимни тупраққа көмсун!
Que l’ennemi me poursuive et m’atteigne, Qu’il foule à terre ma vie, Et qu’il couche ma gloire dans la poussière! (Pause)
6 И Пәрвәрдигар, ғәзивиң билән орнуңдин турғин, Мени әзгәнләрниң қәһригә тақабил турушқа қәддиңни руслиғин, Вә мениң үчүн ойғанғин; Сән сот вә һөкүмни бекиткән едиңғу!
Lève-toi, ô Éternel! Dans ta colère, Lève-toi contre la fureur de mes adversaires, Réveille-toi pour me secourir, ordonne un jugement!
7 Хәлиқләрдин болған җамаәт әтирапиңға олишиду; Сән улар үчүн пәләктики орнуңға қайтип барғайсән.
Que l’assemblée des peuples t’environne! Monte au-dessus d’elle vers les lieux élevés!
8 Пәрвәрдигар хәлиқләрниң үстидин һөкүм чиқириду; И Пәрвәрдигар, өз һәққанийлиғим бойичә, Вә өзүмдә болған дуруслиғим бойичә, Маңа һөкүм чиқарғайсән.
L’Éternel juge les peuples: Rends-moi justice, ô Éternel! Selon mon droit et selon mon innocence!
9 Аһ, рәзилләрниң яманлиғи ахирлашсун! Һәққаний адәмни чиң турғузғайсән; И, адәм қәлблирини һәм ичлирини синиғучи һәққаний Худа!
Mets un terme à la malice des méchants, Et affermis le juste, Toi qui sondes les cœurs et les reins, Dieu juste!
10 Мениң қалқиним болса, Дурус нийәтликләрни қутқузғучи Худадидур;
Mon bouclier est en Dieu, Qui sauve ceux dont le cœur est droit.
11 Худа адил сотчидур, У күн бойи гунадин рәнҗийдиған Илаһтур;
Dieu est un juste juge, Dieu s’irrite en tout temps.
12 Бириси [яман] йолидин янмиса, У қиличини биләйду, Я оқини тартип бәтләп қойиду.
Si le méchant ne se convertit pas, il aiguise son glaive, Il bande son arc, et il vise;
13 Шундақ адәмләр үчүн У өлүм қураллирини тәйярлиди; У оқлирини көйдүргүчи оқ қилди.
Il dirige sur lui des traits meurtriers, Il rend ses flèches brûlantes.
14 Мана, мошундақ кишиләр толғақта қәбиһлик туғмақчи, Униң бойида қалғини яманлиқтур; Униң туққини болса сахтилиқтур.
Voici, le méchant prépare le mal, Il conçoit l’iniquité, et il enfante le néant.
15 У бир орини колап, уни чоңқур қилди; У өзи колиған ориға жиқилип чүшти.
Il ouvre une fosse, il la creuse, Et il tombe dans la fosse qu’il a faite.
16 Өзиниң яманлиғи бешиға қайтип келиду, Өз зораванлиғи болса өз үстигә қайтип чүшиду.
Son iniquité retombe sur sa tête, Et sa violence redescend sur son front.
17 Мән Пәрвәрдигарни һәққанийлиғи билән мәдһийәләймән, Һәммидин жуқури турғучи Пәрвәрдигарниң намини яңритип, күй қилип ейтимән.
Je louerai l’Éternel à cause de sa justice, Je chanterai le nom de l’Éternel, du Très-Haut.

< Зәбур 7 >