< Зәбур 68 >

1 Нәғмичиләрниң бешиға тапшурулуп оқулсун дәп, Давут язған күй-нахша: — Худа орнидин турди, дүшмәнлирини тирипирән қиливетиду! Униңға өчмәнләр Униң алдидин бәдәр қачиду!
Al maestro del coro. Di Davide. Salmo. Canto. Sorga Dio, i suoi nemici si disperdano e fuggano davanti a lui quelli che lo odiano.
2 Ис-түтәк учурулғандәк, уларни учуруп йоқитисән, Мом отта еритилгәндәк, Рәзилләр Худаниң алдида һалак болиду.
Come si disperde il fumo, tu li disperdi; come fonde la cera di fronte al fuoco, periscano gli empi davanti a Dio.
3 Бирақ һәққанийлар хошаллиниду, Улар Худа алдида роһлинип, Тәнтәнә қилип шатлиниду.
I giusti invece si rallegrino, esultino davanti a Dio e cantino di gioia.
4 Худаға күйләр ейтиңлар, Униң намини нахша қилип яңритиңлар; Чөл-баяванларға Мингүчигә бир йолни көтирип ясаңлар; Униң нами «Яһ»дур; Униң алдида шатлиниңлар.
Cantate a Dio, inneggiate al suo nome, spianate la strada a chi cavalca le nubi: «Signore» è il suo nome, gioite davanti a lui.
5 Житимларға ата болғучи, Тул хотунларниң дәвасини сориғучи, Өз муқәддәс маканида турған Худадур.
Padre degli orfani e difensore delle vedove è Dio nella sua santa dimora.
6 Худа ғерибларни өй-очақлиқ қилиду; У мәһбусларни аватлиққа чиқириду; Лекин асийларни қағҗирақ йәрдә қалдуриду.
Ai derelitti Dio fa abitare una casa, fa uscire con gioia i prigionieri; solo i ribelli abbandona in arida terra.
7 И Худа, Өз хәлқиңниң алдида маңғиниңда, Чөл-баявандин өтүп сәпәр қилғиниңда, (Селаһ)
Dio, quando uscivi davanti al tuo popolo, quando camminavi per il deserto,
8 Худаниң һозури алдида, Йәни Исраилниң Худасиниң һозури алдида, Йәр-җаһан тәвринип, Асманларму йеғин яғдурди; Аву Синай теғиму тәвринип кәтти.
la terra tremò, stillarono i cieli davanti al Dio del Sinai, davanti a Dio, il Dio di Israele.
9 Сән, и Худа, Өз мирасиң [болған зимин-хәлиқ] үстигә хасийәтлик бир ямғур яғдурдуң; Улар һалсизланғанда уларни күчләндүрдүң.
Pioggia abbondante riversavi, o Dio, rinvigorivi la tua eredità esausta.
10 Сениң баққан падаң у йәргә маканлашти; Меһриванлиғиң билән мөминләр үчүн тәйярлиқ қилдиң, и Худа!
E il tuo popolo abitò il paese che nel tuo amore, o Dio, preparasti al misero.
11 Рәб әмир қилди; Уни җакалиғучи қиз-аяллар немидегән зор бир қошундур!
Il Signore annunzia una notizia, le messaggere di vittoria sono grande schiera:
12 «Падишаһлар һәм қошунлири бәдәр қечишти, бәдәр қечишти!» — [дейишти]; Өйдә олтарған қиз-аяллар болса олҗиларни бөлишивалиду;
«Fuggono i re, fuggono gli eserciti, anche le donne si dividono il bottino.
13 Силәр қой баққанда падилар арисида ятқан болсаңларму, Зиминиңлар әнди қанатлириға күмүч сәпкән, Пәйлири пақирақ алтун билән безәлгән пахтәктәк болиду;
Mentre voi dormite tra gli ovili, splendono d'argento le ali della colomba, le sue piume di riflessi d'oro».
14 Һәммигә Қадир Худа падишаларни зиминда тирипирән қиливәткәндә, Йәр Залмон теғидики қардәк ақирип кәтти.
Quando disperdeva i re l'Onnipotente, nevicava sullo Zalmon.
15 Башан теғи қудрәтлик бир тағ, Башан теғи егиз чоққилири көп бир тағдур;
Monte di Dio, il monte di Basan, monte dalle alte cime, il monte di Basan.
16 Әй егиз чоққилиқ тағлар, Немә үчүн Худа Өз макани қилишни халиған таққа һәсәт билән қарайсиләр? Дәрвәқә, Пәрвәрдигар шу тағда мәңгү туриду!
Perché invidiate, o monti dalle alte cime, il monte che Dio ha scelto a sua dimora? Il Signore lo abiterà per sempre.
17 Худаниң җәң һарвулири түмән-түмән, Миллион-миллиондур; Рәб улар арисида туриду; Синай теғидики муқәддәс җайда туриду.
I carri di Dio sono migliaia e migliaia: il Signore viene dal Sinai nel santuario.
18 Сән жуқуриға көтирилдуң, Инсанларни тутқун қилғучиларни Өзүң әсир қилип елип кәттиң; Яһ Худа уларниң арисида туруши үчүн, Һәтта асийлиқ қилғанлар [арисида туруши] үчүнму, Сән инсан арисида туруп илтипатларни қобул қилдиң.
Sei salito in alto conducendo prigionieri, hai ricevuto uomini in tributo: anche i ribelli abiteranno presso il Signore Dio.
19 Рәб мәдһийиләнсун; Чүнки У һәр күни жүклиримизни көтәрмәктә; Йәни ниҗатлиғимиз болған Тәңри! (Селаһ)
Benedetto il Signore sempre; ha cura di noi il Dio della salvezza.
20 Бизниң Тәңримиз бирдин-бир ниҗаткар Тәңридур; Рәбгә, йәни Пәрвәрдигарғила, өлүмгә бағлиқ ишлар тәвәдур.
Il nostro Dio è un Dio che salva; il Signore Dio libera dalla morte.
21 Бәрһәқ, Худа Өз дүшмәнлириниң бешини яриду, Өз гуналирида давамлиқ кетиверидиғанларниң чачлиқ каллисини У чақиду.
Sì, Dio schiaccerà il capo dei suoi nemici, la testa altèra di chi percorre la via del delitto.
22 Рәб мундақ деди: «[Өз хәлқимни] Башан дияридинму, Деңизларниң чоңқур җайлиридинму қайтуруп келимән;
Ha detto il Signore: «Da Basan li farò tornare, li farò tornare dagli abissi del mare,
23 Шундақ қилип [сән хәлқим]ниң пути қанға, Йәни дүшмәнлириңниң қениға милиниду, Иштлириңниң тили буниңдинму несивисини [ялайду]».
perché il tuo piede si bagni nel sangue, e la lingua dei tuoi cani riceva la sua parte tra i nemici».
24 Улар Сениң маңғанлириңни көрди, и Худа; Йәни мениң Илаһим, мениң Падишасимниң муқәддәс җайиға кирип маңғанлирини көрди;
Appare il tuo corteo, Dio, il corteo del mio Dio, del mio re, nel santuario.
25 Алдиңда мунаҗатчилар, кәйниңдә чалғучилар маңди, Оттурисида дапчи қизлар бар еди:
Precedono i cantori, seguono ultimi i citaredi, in mezzo le fanciulle che battono cèmbali.
26 «Җамаәтләрдә Худа Рәбгә тәшәккүр-мәдһийә ейтиңлар, — И Исраил булақлиридин чиққанлар!» — дейишти.
«Benedite Dio nelle vostre assemblee, benedite il Signore, voi della stirpe di Israele».
27 У йәрдә уларниң башламчиси болған кичик Бинямин қәбилиси маңиду; Йәһуда әмирлири, зор бир топ адәмләр, Зәбулунниң әмирлири, Нафталиниң әмирлириму бар.
Ecco, Beniamino, il più giovane, guida i capi di Giuda nelle loro schiere, i capi di Zàbulon, i capi di Nèftali.
28 Сениң Худайиң күчүңни буйруп бекиткән; Өзүң биз үчүн қилғиниңни мустәһкәмлигәйсән, и Худа!
Dispiega, Dio, la tua potenza, conferma, Dio, quanto hai fatto per noi.
29 Йерусалимдики муқәддәс ибадәтханаң вәҗидин, Падишаһлар Саңа атап һәдийәләрни елип келиду;
Per il tuo tempio, in Gerusalemme, a te i re porteranno doni.
30 Аһ, һелиқи қомушлуқтики [йиртқуч] җаниварни, Күчлүкләрниң топини, Таипиләрдики топақларниму әйиплигәйсән; Андин уларниң һәр бири күмүч тәңгиләрни әкилип Саңа тиз пүкүшиду; Урушхумар хәлиқләрни тирипирән қиливәткәйсән!
Minaccia la belva dei canneti, il branco dei tori con i vitelli dei popoli: si prostrino portando verghe d'argento; disperdi i popoli che amano la guerra.
31 Мөтивәр әлчиләр Мисирдин келиду, Ефиопийә болса Худаға қарап қоллирини тездин көтириду.
Verranno i grandi dall'Egitto, l'Etiopia tenderà le mani a Dio.
32 И йәр йүзидики әл-жутлар, Худани нахша билән мәдһийиләңлар; Рәбни мәдһийиләп күйләрни ейтиңлар! (Селаһ)
Regni della terra, cantate a Dio, cantate inni al Signore;
33 Асманларниң үстигә, Қедимдин бар болған асманларниң үстигә Мингүчи тоғрилиқ күй ейтиңлар! Мана, У авазини аңлитиду, Униң авази күчлүктур!
egli nei cieli cavalca, nei cieli eterni, ecco, tuona con voce potente.
34 Худани күчлүк дәп билип җакалаңлар, Униң һәйвиси Исраил үстидә, Униң күчи булутларда туриду;
Riconoscete a Dio la sua potenza, la sua maestà su Israele, la sua potenza sopra le nubi.
35 И Худа, муқәддәс җайлириңдин сүрлүк көрүнисән! Исраилниң бирдин-бир Тәңриси! Хәлиққә күч-қудрәт бәргүчи болса, Удур! Худаға тәшәккүр-мәдһийә оқулсун!
Terribile sei, Dio, dal tuo santuario; il Dio d'Israele dà forza e vigore al suo popolo, sia benedetto Dio.

< Зәбур 68 >