< Зәбур 63 >

1 Давут язған күй (у Йәһудадики чөл-баяванда болған чағда йезилған): — И Худа, Сән мениң илаһимдурсән, Тәшналиқ билән Сени издидим! Мән қурғақ, чаңқақ, сусиз зиминда туруп, Җеним Саңа интизар, әтлирим тәлмүрүп интиларки —
Dāvida dziesma, kad viņš bija Jūda tuksnesī. Ak Dievs! Tu esi mans stiprais Dievs, Tevi es meklēju pašā rītā, pēc Tevis slāpst manai dvēselei, pēc Tevis ilgojās mana miesa sausā un izkaltušā zemē, kur ūdens nav.
2 Муқәддәс җайиңда Саңа көз тикип қариғинимдәк, Мән йәнә зор қудритиң вә улуқлуғуңни көрсәм!
Tā es svētā vietā pēc Tevis esmu skatījies, redzēt Tavu spēku un Tavu godību.
3 Өзгәрмәс муһәббитиң һаяттинму әзиздур; Ләвлирим Сени мәдһийиләйду;
Jo Tava žēlastība ir labāka nekā dzīvība; manas lūpas Tevi slavē.
4 Шу сәвәптин тирик болсамла, Саңа тәшәккүр-мәдһийә оқуймән, Сениң намиңда қоллиримни көтиримән.
Tā es Tevi gribētu teikt mūžam, un pacelt savas rokas Tavā Vārdā.
5 Җеним назу-немәтләрдин һәм майлиқ гөшләрдин қанаәтләнгәндәк қанаәтләнди; Ағзим ечилип хуш ләвлирим Саңа мәдһийиләрни яңритиду;
Tad mana dvēsele taptu paēdināta kā ar taukumiem un gardumiem, un mana mute Tevi slavētu ar priecīgām lūpām.
6 Орнумда йетип Сени әслигинимдә, Түн кечиләрдә Сени сеғинип ойлинимән.
Es Tevi pieminu apguldamies, un uzmozdamies es domāju uz Tevi.
7 Чүнки Сән маңа ярдәмдә болуп кәлгәнсән; Сениң қанитиң сайисидә шат-хурамлиқта нахшиларни яңритимән.
Jo Tu esi mans palīgs, un Tavu spārnu pavēnī es dziedāšu priecīgi.
8 Мениң җеним Саңа чиң чаплишип маңиду, Сениң оң қолуң мени йөлимәктә.
Mana dvēsele Tev pieķeras, Tava labā roka mani tura.
9 Бирақ җенимни йоқитишқа издәватқанлар йәр тәктилиригә чүшүп кетиду.
Bet tie, kas manu dvēseli meklē izpostīt, nogrims pašos zemes dziļumos.
10 Уларниң қени қилич тиғида төкүлиду, Улар чилбөриләргә йәм болиду.
Tos nodos zobena asmenim un tie būs lapsām par barību.
11 Лекин падиша Худадин шатлиниду; Униң нами билән қәсәм қилғанларниң һәммиси роһлинип шатлиниду; Чүнки ялған сөзлигүчиләрниң зувани тувақлиниду.
Bet ķēniņš priecāsies iekš Dieva; kas pie tā zvēr, tas lielīsies; jo melkuļu mute taps aizbāzta.

< Зәбур 63 >