< Зәбур 6 >

1 Нәғмичиләрниң бешиға тапшурулуп, тарлиқ сазлар һәм сәккиз тарлиқ арфа билән оқулсун дәп, Давут язған күй: — Пәрвәрдигар, ғәзивиң тутқанда мени әйиплимә; Қәһриң кәлгәндә мени әдәплимә.
Oh Gospod, ne oštevaj me v svoji jezi niti me ne karaj v svojem silnem nezadovoljstvu.
2 Маңа шапаәт қилғин, и Пәрвәрдигар, чүнки мән зәиплишип кәттим; И Пәрвәрдигар, мени сақайтқин, чүнки мениң устиханлирим вәһимигә чүшти.
Usmili se me, oh Gospod, kajti slaboten sem. Oh Gospod, ozdravi me, kajti moje kosti so nadlegovane.
3 Мениң җеним дәһшәтлик дәккә-дүккигә чүшти; И Пәрвәрдигар, қачанғичә шундақ болиду?
Moja duša je prav tako boleče nadlegovana. Toda ti, oh Gospod, doklej?
4 Йенимға қайт, и Пәрвәрдигар, җенимни азат қилғайсән, Өзгәрмәс муһәббитиң үчүн мени қутқузғин.
Vrni se, oh Gospod, osvobodi mojo dušo. Oh reši me zaradi svojega usmiljenja.
5 Чүнки өлүмдә болса Саңа сеғинишлар йоқ; Тәһтисарада ким Саңа тәшәккүрләрни ейтсун? (Sheol h7585)
Kajti v smrti ni spomina nate. Kdo se ti bo zahvaljeval v grobu? (Sheol h7585)
6 Мениң уһ тартишлиримдин мағдурум қалмиди; Түн бойи орун-көрпәмни көлчәк қилимән; Яшлирим билән каривитимни чөктүримән.
Izmučen sem zaradi svojega stokanja, vso noč močim svojo posteljo, svoje ležišče zalivam s svojimi solzami.
7 Дәрдләрдин көзүм хирәлишип кәтти; Барлиқ күшәндилирим түпәйлидин көзүм кардин чиқиватиду.
Moje oko je iztrošeno zaradi žalosti, ostareva zaradi vseh mojih sovražnikov.
8 И қәбиһлик қилғучилар, һәммиңлар мәндин нери болуңлар; Чүнки Пәрвәрдигар жиға авазимни аңлиди.
Ločite se od mene, vsi vi delavci krivičnosti, kajti Gospod je slišal glas mojega jokanja.
9 Пәрвәрдигар тилавитимни аңлиди; Пәрвәрдигар дуайимни иҗабәт қилиду;
Gospod je uslišal mojo ponižno prošnjo, Gospod bo sprejel mojo molitev.
10 Дүшмәнлиримниң һәммиси йәргә қарап қалиду, улар зор паракәндичиликкә дучар болиду; Туюқсиз кәйнигә йенип хиҗаләттә қалиду.
Naj bodo osramočeni vsi moji sovražniki in boleče nadlegovani. Naj se vrnejo in naj bodo nenadoma osramočeni.

< Зәбур 6 >