< Зәбур 54 >

1 Нәғмичиләрниң бешиға тапшурулуп, тарлиқ сазлар билән оқулсун дәп, Давут язған «Масқил» (Зиф шәһиридикиләр Саул падишаниң йениға берип: «Давут бизниң мошу жутимизға мөкүвалған, сили билмәмдила?» дәп айғақчилиқ қилғандин кейин йезилған): И Худа, Өз намиң билән мени қутқузғайсән; Зор қудритиң билән дәвайимни сориғайсән.
Sálmur eftir Davíð, ortur þegar menn frá Síf reyndu að svíkja hann í hendur Sál konungs. Komdu í mætti þínum, ó Guð, og bjargaðu mér! Verndaðu mig með krafti þínum!
2 И Худа, дуайимни аңлиғайсән; Ағзимдики сөзләргә қулақ салғайсән.
Bænheyrðu mig,
3 Чүнки ят адәмләр маңа һуҗум қилишқа орнидин турди; Зомигәрләр мениң җенимни овлимақта; Улар Худани нәзиригә һеч илмайду. (Селаһ)
því að ofbeldismenn hafa risið gegn mér – heiðingjar sem ekki trúa á þig, sækjast eftir lífi mínu.
4 Қара, Худа маңа ярдәм қилғучидур; Рәб җенимни йөләйдиғанлар арисидидур. (Селаһ)
En Guð er minn hjálpari. Hann er vinur minn!
5 У дүшмәнлиримниң яманлиғини өзигә қайтуриду; [И Худа], Өз һәқиқитиң билән уларни үзүп ташлиғайсән.
Fyrir hans tilverknað mun illska þeirra koma þeim sjálfum í koll. Efndu loforð þitt, Guð, og þurrkaðu út þessa illvirkja.
6 Мән Саңа халис қурбанлиқлар сунимән; Намиңни мәдһийәләймән, и Пәрвәрдигар; Шундақ қилиш әладур.
Glaður kem ég fram fyrir þig með fórn mína. Ég lofa nafn þitt, Drottinn, því það er gott.
7 Чүнки У мени барлиқ бала-қазалардин қутқузди; Дүшмәнлиримниң мәғлубийитини өз көзум билән көрдүм.
Guð hefur frelsað mig frá dauða og yfirbugað óvini mína.

< Зәбур 54 >