< Зәбур 4 >

1 Нәғмичиләрниң бешиға тапшурулуп, тарлиқ сазлар билән оқулсун дәп, Давут язған күй. — Мән нида қилғинимда, маңа җавап бәргәйсән, И маңа һәққанийлиғим ата қилғучи Худа! Бесим астида қалғанда Сән мени кәңричиликкә чиқардиң; Маңа меһри-шәпқәт көрситип, дуайимни аңла!
Rhotoeng neh aka mawt ham David kah Tingtoenglung Ka duengnah Pathen te ka khue vaengah ka taengah nan doo tih, rhal khui lamkah kai te nan voelphoeng sak. Kai n'rhen lamtah ka thangthuinah he han ya lah.
2 И инсан балилири, силәр мениң шан-шәривимни қачанғичә аһанәткә қалдурисиләр? Қачанғичә беһудиликни сөйүп, Ялғанни издәп жүрисиләр? (Селаһ)
Hlang capa rhoek aw, kai thangpomnah te me hil nim mingthae la a om ve? A poeyoek te nim na lungnah uh vetih, laithae nim na tlap uh eh? (Selah)
3 Бирақ шуни билип қоюңларки, Пәрвәрдигар ихласмәнләрни Өзигә хас қилған; Мән Униңға нида қилғинимда, Пәрвәрдигар аңлайду.
Te dongah BOEIPA loh hlangcim te amah ham a hoep tila ming lah. Amah te ka khue vaengah, BOEIPA loh a yaak ni.
4 Аччиғиңларға берилип, гуна қилмаңлар; Өз орнуңларда йетип, қәлбиңларда чоңқур ойлинип, Сүкүт қилиңлар. (Селаһ)
Na tlai nen khaw tholh uh boeh. Na thinko neh na thingkong dongah thui lamtah kuemsuem lah. (Selah)
5 Һәққанийлиқ билән қурбанлиқларни қилиңлар, Вә Пәрвәрдигарға тайиниңлар.
Duengnah hmueih te nawn lamtah BOEIPA dongah pangtung lah.
6 Көп хәлиқ: — «Ким бизгә яхшилиқ көрситәлисун?» — дәп соримақта; Җамалиңниң нури үстимизгә чүшсун, и Пәрвәрдигар!
Ulae kaimih a then aka tueng thai eh aka ti khaw yet. Aw BOEIPA na maelhmai kah a aa neh, kaimih soah han tue lah.
7 Ашлиқ вә йеңи шараплири молчилиқ болғанларниң хошаллиғидинму, Мениң қәлбимни бәкрәк хошаллиққа толдурдуң.
Cangpai neh misur thai a thawt tue vaengkah lakah ka lungbuei ah kohoenah nan paek.
8 Мән ятай, һәм хатирҗәмликтә ухливалай; Чүнки мени бехәтәрликтә яшатқучи пәқәтла Сән, и Пәрвәрдигар!
BOEIPA nang bueng daengloh, kai he ngaikhuek la kho nan sak sak dongah, ngaimong la ka yalh vetih ka ih puei ni.

< Зәбур 4 >