< Зәбур 20 >

1 Нәғмичиләрниң бешиға тапшурулуп оқулсун дәп, Давут язған күй: — Күлпәтлик күндә Пәрвәрдигар саңа иҗабәт қилғай! Яқупниң Худасиниң нами сени егиздә аман сақлиғай!
لِإِمَامِ ٱلْمُغَنِّينَ. مَزْمُورٌ لِدَاوُدَ لِيَسْتَجِبْ لَكَ ٱلرَّبُّ فِي يَوْمِ ٱلضِّيقِ. لِيَرْفَعْكَ ٱسْمُ إِلَهِ يَعْقُوبَ.١
2 У Өз муқәддәс җайидин саңа мәдәт әвәткәй, Зиондин саңа күч-қувәт бәргәй;
لِيُرْسِلْ لَكَ عَوْنًا مِنْ قُدْسِهِ، وَمِنْ صِهْيَوْنَ لِيَعْضُدْكَ.٢
3 Барлиқ «ашлиқ һәдийә»лириңни яд қилғай, Көйдүрмә қурбанлиғиңни қобул қилғай! (Селаһ)
لِيَذْكُرْ كُلَّ تَقْدِمَاتِكَ، وَيَسْتَسْمِنْ مُحْرَقَاتِكَ. سِلَاهْ.٣
4 Көңлүңдики тәшналиқларни саңа ата қилғай, Көңлүңгә пүккән барлиқ арзулириңни әмәлгә ашурғай.
لِيُعْطِكَ حَسَبَ قَلْبِكَ، وَيُتَمِّمْ كُلَّ رَأْيِكَ.٤
5 Бизләр ғәлибәңни тәбрикләп тәнтәнә қилимиз, Худайимизниң намида туғлиримизни тикләймиз; Пәрвәрдигар барлиқ тәләплириңни әмәлгә ашурғай!
نَتَرَنَّمُ بِخَلَاصِكَ، وَبِٱسْمِ إِلَهِنَا نَرْفَعُ رَايَتَنَا. لِيُكَمِّلِ ٱلرَّبُّ كُلَّ سُؤْلِكَ.٥
6 Һазир билдимки, Пәрвәрдигар Өзи мәсиһ қилғинини қутқузиду; Муқәддәс әршлиридин униңға қудрәтлик қутқузғучи қолини узартип җавап бериду.
اَلْآنَ عَرَفْتُ أَنَّ ٱلرَّبَّ مُخَلِّصُ مَسِيحِهِ، يَسْتَجِيبُهُ مِنْ سَمَاءِ قُدْسِهِ، بِجَبَرُوتِ خَلَاصِ يَمِينِهِ.٦
7 Бәзиләр җәң һарвулириға, Бәзиләр атларға [тайиниду]; Бирақ биз болсақ Пәрвәрдигар Худайимизниң намини яд етимиз;
هَؤُلَاءِ بِٱلْمَرْكَبَاتِ وَهَؤُلَاءِ بِٱلْخَيْلِ، أَمَّا نَحْنُ فَٱسْمَ ٱلرَّبِّ إِلَهِنَا نَذْكُرُ.٧
8 Улар тизи пүклинип жиқилди; Бирақ биз болсақ, қәддимизни руслап тик туримиз.
هُمْ جَثَوْا وَسَقَطُوا، أَمَّا نَحْنُ فَقُمْنَا وَٱنْتَصَبْنَا.٨
9 И Пәрвәрдигар, падишаға ғәлибә бәргәйсән; Нида қилғинимизда бизгә иҗабәт қилғайсән!
يَا رَبُّ خَلِّصْ! لِيَسْتَجِبْ لَنَا ٱلْمَلِكُ فِي يَوْمِ دُعَائِنَا!٩

< Зәбур 20 >