< Зәбур 2 >

1 Әлләр немишкә чуқан салиду? Немә үчүн хәлиқләр бекардин-бекар сүйқәст ойлайду?
Why do the nations rage, and the peoples plot in vain?
2 Дуниядики падишалар сәпкә тизилип, Әмәлдарлар қара нийәт әйлишип, Пәрвәрдигар вә Униң Мәсиһи билән қаршилишип: —
The kings of the earth take a stand, and the rulers take counsel together, against the LORD, and against his Anointed:
3 «Уларниң чәклимилирини чөрүветәйли, Уларниң асарәтлирини бузуп ташлайли!» — дейишиду.
"Let's tear off their shackles, and throw off their ropes from us."
4 Асманда олтарғучи күлиду, Рәб уларни мазақ қилиду;
The one who sits in the heavens laughs. The LORD scoffs at them.
5 Һәм аччиғида уларға сөзләп, Қәһри билән уларни вәһимигә селип: —
Then he will speak to them in his anger, and terrify them in his wrath:
6 «Өзүм болсам Зионда, йәни муқәддәс теғимда, Өзүм мәсиһ қилған падишани тиклидим».
"But I myself have installed my king on Zion, my holy mountain."
7 «Мән [әрштики] пәрманни җакалаймәнки, Пәрвәрдигар маңа: — «Сән Мениң оғлум; Өзүм сени бүгүнки күндә туғулдурдум;
I will tell of the decree. The LORD said to me, "You are my son. Today I have become your father.
8 Мәндин сора, Мән саңа мирас болушқа әлләрни, Тәәллуғуң болушқа йәр йүзини чәт-чәтлиригичә беримән;
Ask of me, and I will give the nations as your inheritance, and the farthest parts of the earth for your possession.
9 Сән төмүр таяқ билән уларни битчит қиливетисән; Сапал чинини кукум-талқан қилғандәк, сән уларни парә-парә қиливетисән» — деди».
You shall rule them with an iron scepter. You shall dash them in pieces like a potter's vessel."
10 Әнди, һәй падишалар, әқилдар болуңлар! Җаһандики сорақчилар савақ елиңлар;
Now therefore, you kings, be wise; receive correction, you judges of the earth.
11 Пәрвәрдигардин қорқуш билән униң хизмитидә болуңлар; Титрәк ичидә хошаллиниңлар!
Serve the LORD with fear, and rejoice with trembling.
12 Оғулниң ғәзивиниң қозғалмаслиғи үчүн, Уни сөйүңлар; Чүнки униң ғәзиви сәлла қайниса, Йолуңлардила һалак болисиләр; Униңға таянғанлар нәқәдәр бәхитликтур!
Do homage in purity, lest he be angry, and you perish in the way, when his anger is suddenly kindled. Blessed are all those who take refuge in him.

< Зәбур 2 >