< Зәбур 16 >

1 Давут язған «Миқтам» күйи: Мени сақлиғин, и Тәңри, Чүнки мән Саңа тайинимән.
A michtam of David. Keep me, O God, for in you I take refuge.
2 Мениң җеним Пәрвәрдигарға: «Сән мениң Рәббимдурсән; Сәндин башқа мениң бәхит-саадитим йоқтур» — деди.
I said to the Lord, “You are my Lord, my happiness rests in you alone.
3 Йәр йүзидики муқәддәс бәндилириң болса, Улар алийҗанаблардур, Улар мениң һәммә хошаллиғимдур.
Those who are holy in the land, they, they alone, are the noble ones; all my delight is in them.”
4 Ким башқа илаһни издәшкә алдириса, Уларниң дәрдлири көпийип кетиду. Ғәйрий илаһларға атап һәдийә қанлирини төкмәймән, Уларниң намлирини тилимғиму алмаймән.
Those who choose other gods find endless sorrow. In their offerings of blood I will have no part nor take their name on my lips.
5 Пәрвәрдигар болса мениң мирасим һәм қәдәһимдики несивәмдур; Чәк ташлинип еришкән несивәмни өзүң сақлайсән;
The Lord is my share and my portion, my fate is in your strong hands.
6 [Несивәмни бәлгүлигән] сизиқлар маңа гөзәл йәрләрни бекиткәндур; Бәрһәқ, мениң гөзәл мирасим бардур!
The boundary lines of my life mark out delightful country, my heritage pleases me well.
7 Маңа несиһәт бәргән Пәрвәрдигарға тәшәккүр-мәдһийә қайтуримән; Һәтта кечиләрдиму виҗданим маңа үгитиду.
I praise the Lord for his counsel, which so stirs my heart in the night.
8 Мән Пәрвәрдигарни һәрдайим көз алдимдин кәткүзмәймән; У оң йенимда болғачқа, Мән һәргиз тәврәнмәймән.
I keep the Lord always in mind: with him at my hand, I can never be moved.
9 Шуңа мениң қәлбим шатланди, Мениң роһум техиму көтирилиду, Мениң теним аман-есәнликтә туриду;
So my heart is glad, there is joy inside me; and in safety of body I live.
10 Чүнки җенимни тәһтисарада қалдурмайсән, Шундақла Сениң Муқәддәс Болғучиңни чириштин сақлайсән. (Sheol h7585)
For you will not give me up to Sheol nor let any who love you see the pit. (Sheol h7585)
11 Сән маңа һаят йолини көрситисән; Һозуруңда толуп ташқан шат-хурамлиқ бардур; Оң қолуңда мәңгүлүк бәһрә-ләззәтләрму бардур.
You will show me the path that leads to life, to that fulness of joy which is in your presence, and the pleasures dispensed by your hand evermore.

< Зәбур 16 >