< Зәбур 147 >

1 Һәмдусана! Яһни мәдһийиләңлар! Бәрһәқ, бундақ қилиш шериндур; Худайимизни күйләңлар! Мәдһийә оқуш инсанға яришиду.
BOEIPA te thangthen uh. Mamih kah Pathen tingtoeng he then tih koehnah neh naepnoi rhoeprhui pai.
2 Пәрвәрдигар Йерусалимни бена қилмақта; Исраилниң сүргүн қилинғанлирини У жиғип келиду;
Jerusalem aka thoh BOEIPA loh a heh tih Israel te a calui.
3 У көңли сунуқларни давалайду; Уларниң ярилирини таңиду.
Lungbuei a rhek rhoek te a hoeih sak tih a hma te a poi pah.
4 У юлтузларниң санини санайду; Уларниң һәммисигә бир-бирләп исим қойиду.
Aisi rhoek ke amah tarhing la a tae tih a ming te rhip a sui.
5 Улуқдур Рәббимиз, зор қудрәтликтур; Униң чүшиниши чәксиздур.
Mamih kah Boeipa tah len tih a thadueng khaw yet. A lungcuei te tae lek pawh.
6 Пәрвәрдигар мулайим мөминләрни йөләп көтириду; Рәзилләрни йәргичә төвән қилиду.
Kodo rhoek aka tungaep BOEIPA loh halang rhoek te diklai la a kunyun sak.
7 Пәрвәрдигарға тәшәккүрләр билән нахша ейтиңлар; Күйләрни чилтарға тәңшәп ейтиңлар!
BOEIPA te uemonah neh doo lamtah mamih kah Pathen te rhotoeng neh tingtoeng uh.
8 У асманни булутлар билән қаплитиду, Зиминға ямғурни бекитиду, Тағларда от-чөпләрни өстүриду;
Vaan ke khomai neh a thing tih diklai ham khotlan a hmoel pah dongah tlang ah sulrham a poe sak.
9 Малларға озуқ, Тағ қарғисиниң җүҗилири зарлиғанда, уларға озуқ бериду;
A pang uh vaengah rhamsa ham neh vangak ca ham a buh a khueh pah.
10 Ат күчидин У зоқ алмайду; Адәмниң чәбдәс путлирини хурсәнлик дәп билмәйду;
Marhang kah thayung thamal neh hmae pawt tih, hlang kho dongah khaw aka ngaingaih pawh.
11 Пәрвәрдигар бәлки Өзидин әйминидиғанларни, Өзиниң өзгәрмәс муһәббитигә үмүт бағлиғанларни хурсәнлик дәп билиду.
Amah aka rhih so neh a sitlohnah dongah aka ngaiuep ni BOEIPA loh a ngaingaih.
12 Пәрвәрдигарни махтаңлар, и Йерусалим; Худайиңни мәдһийилә, и Зион.
Aw Jerusalem BOEIPA taengah domyok ti lamtah, aw Zion na Pathen te thangthen laeh.
13 Чүнки У дәрвазилириңниң тақақлирини мәһкәм қилиду; Сениңдә туруватқан пәрзәнтлириңгә бәхит-бәрикәт бәрди.
Na vongka kah thohkalh te a caang sak tih na kotak kah na ca rhoek te yoethen a paek.
14 У чәт-чегаралириңда арам-течлиқ жүргүзиду, Сени буғдайниң есили билән қанаәтләндүриду.
Na khorhi ah rhoepnah a khueh tih cang tha te nang n'kum sak.
15 У Өз әмир-бешарәтлирини йәр йүзигә әвәтиду; Униң сөз-калами интайин тез жүгүриду.
A olthui te diklai la a tueih tih a ol loh leklek yong.
16 У ақ қарни жуңдәк бериду, Қиравни күлләрдәк тарқитиду.
Vuelsong te tumul bangla a haeh tih vueltling te hmaiphu bangla a yaal.
17 Униң музини нан увақлиридәк қилип парчиливетиду; Униң соғуғи алдида ким туралисун?
A rhaelnu te a tham la a lun vaengah a khosik hmai ah unim aka pai thai?
18 У сөзини әвәтип, уларни еритиду; Униң шамилини чиқирип, суларни аққузиду.
A ol a tueih vaengah te rhoek yut tih a hil neh a hmuh vaengah tui la cip.
19 У Өз сөз-каламини Яқупқа, Бәлгүлимилирини һәм һөкүмлирини Исраилға аян қилиду;
A ol te a ol bangla Jakob taengah, a oltlueh neh a laitloeknah Israel taengah a phoe sak.
20 У башқа һеч бир әлгә мундақ муамилә қилмиғандур; Униң һөкүмлирини болса, улар билип баққан әмәс. Һәмдусана!
Te te namtom boeih taengah a saii pawt dongah ni laitloeknah te a ming uh pawh. BOEIPA te thangthen uh.

< Зәбур 147 >