< Зәбур 124 >

1 «Жуқириға чиқиш нахшиси» Әгәр биз тәрәптә турғини Пәрвәрдигар болмиған болса, — Аһ, Исраил шундақ десун —
Hefði það ekki verið Drottinn sem með okkur var þetta skulu allir í Ísrael játa – hefði það ekki verið Drottinn,
2 Биз тәрәптә турғини Пәрвәрдигар болмиған болса, Кишиләр бизгә һуҗумға қозғалғанда,
þá hefðu óvinirnir gleypt okkur lifandi,
3 Уларниң ғәзиви бизгә туташқанда, — Шу чағда улар бизни тирик жутуветәтти;
útrýmt okkur í heiftarreiði sinni.
4 [Шу чағда] сулар бизни ғәриқ қиливетәтти; Кәлкүн бешимиздин өтәтти;
Við hefðum skolast burt á augabragði,
5 Давалғуған сулар бешимиздин өтәтти!
horfið í strauminn.
6 Пәрвәрдигарға тәшәккүр-мәдһийә болғай! Уларниң чишлириға ов болушқа бизни қоюп бәрмиди.
Lofaður sé Drottinn, hann bjargaði okkur úr klóm þeirra.
7 Җенимиз тутқучиларниң басмиқидин қечип чиққан қуштәк қачти; Басмақ сундурулуп, биз қачтуқ!
Við sluppum eins og fugl úr snöru veiðimanns. Snaran gaf sig og við flugum burt!
8 Еришкән ярдимимиз Пәрвәрдигарниң намидидур, Асман-зимин Яратқучиниң намидидур!
Hjálp okkar kemur frá Drottni sem skapaði himin og jörð.

< Зәбур 124 >