< Зәбур 115 >

1 Бизгә әмәс, и Пәрвәрдигар, бизгә әмәс — Өзгәрмәс муһәббитиң үчүн, һәқиқәт-садақитиң үчүн, Өз намиңға шан-шәрәп кәлтүргәйсән.
Não a nós, Senhor, não a nós, mas ao teu nome dá gloria, por amor da tua benignidade e da tua verdade.
2 Әлләр немишкә «Уларниң Худаси қәйәрдә?» дәп [мазақ] қилишиду?
Porque dirão as nações: Onde está o seu Deus?
3 Бирақ Худайимиз болса әршләрдидур; Немини халиса, У шуни қилғандур.
Porém o nosso Deus está nos céus: fez tudo o que lhe aprouve.
4 Уларниң бутлири болса пәқәт күмүч-алтундин ибарәт, Инсанниң қоллири ясиғинидур, халас.
Os idolos d'elles são prata e oiro, obra das mãos dos homens.
5 Уларниң ағзи бар, бирақ сөзләлмәйду; Көзлири бар, көрмәйду;
Teem bocca mas não fallam: olhos teem, mas não vêem:
6 Қулақлири бар, аңлимайду, Бурни бар, пуралмайду;
Teem ouvidos, mas não ouvem; narizes teem, mas não cheiram:
7 Қоллири бар, силалмайду; Путлири бар, маңалмайду; Канийидин һеч бир сада чиқармайду.
Teem mãos, mas não apalpam; pés teem, mas não andam; nem som algum sae da sua garganta.
8 Уларни ясиғанлар уларға охшаштур, Уларға таянғанларму шундақтур.
A elles se tornem similhantes os que os fazem, assim como todos os que n'elles confiam.
9 И Исраил, Пәрвәрдигарға тайиниңлар; У силәргә ярдәм қилғучиңлар һәм қалқиниңлардур.
Israel, confia no Senhor: elle é o seu auxilio e o seu escudo.
10 И Һарун җәмәти, Пәрвәрдигарға тайиниңлар; У силәргә ярдәм қилғучи һәм силәрниң қалқиниңлардур.
Casa de Aarão, confia no Senhor: elle é o seu auxilio e o seu escudo.
11 Пәрдәрдигардин әйминидиғанлар, Пәрвәрдигарға тайиниңлар; У силәргә ярдәм қилғучи һәм қалқиниңлардур.
Vós, os que temeis ao Senhor, confiae no Senhor: elle é o seu auxilio e o seu escudo.
12 Пәрвәрдигар бизни әсләп кәлди; У бәхит ата қилиду; У Исраил җәмәтигә бәхит ата қилиду; У Һарун җәмәтигә бәхит ата қилиду;
O Senhor se lembrou de nós; elle nos abençoará; abençoará a casa d'Israel; abençoará a casa d'Aarão.
13 Пәрвәрдигардин әйминидиғанларға, Чоңлири һәм кичиклиригиму бәхит ата қилиду.
Abençoará os que temem ao Senhor, tanto pequenos como grandes.
14 Пәрвәрдигар силәргә қошлап бериду, Силәргә һәм пәрзәнтлириңларға;
O Senhor vos augmentará cada vez mais, a vós e a vossos filhos.
15 Силәргә Пәрвәрдигар тәрипидин бәхит ата қилинған, Асман-зиминни Яратқучидин бәрикәтләнгән!
Sois bemditos do Senhor que fez os céus e a terra.
16 Асманлар болса Пәрвәрдигарниң асманлиридур; Бирақ зиминни болса инсан балилириға тапшурғандур.
Os céus são os céus do Senhor; mas a terra a deu aos filhos dos homens.
17 Өлүкләр Яһни мәдһийиләлмәйду, Сүкүт дияриға чүшүп кәткәнләрму шундақ;
Os mortos não louvam ao Senhor, nem os que descem ao silencio.
18 Бирақ бизләр һазирдин башлап Яһқа әбәдил-әбәткичә тәшәккүр-мәдһийә қайтуримиз! Һәмдусана!
Mas nós bemdiremos ao Senhor, desde agora e para sempre. Louvae ao Senhor.

< Зәбур 115 >