< Аюп 3 >

1 [Йәттә күндин] кейин, Аюп еғиз ечип [әһвалиға қарита] өзиниң көрүватқан күнигә ләнәт оқуп мундақ деди: —
Därefter upplät Job sin mun och förbannade sin födelsedag;
2
Job tog till orda och sade:
3 «Мән туғулған әшу күн болмиған болса боптикән! «Оғул бала апиридә болди!» дейилгән шу кечә болмиған болса боптикән!
Må den dag utplånas, på vilken jag föddes, och den natt som sade: "Ett gossebarn är avlat."
4 Шу күнни зулмәт қаплиған болса боптикән! Әрштә турған Тәңри көз алдидин шу күнни йоқитивәткән болса боптикән, Қуяш нури униң үстигә чүшүрүлмисә боптикән!
Må den dagen vändas i mörker, må Gud i höjden ej fråga efter den och intet dagsljus lysa däröver.
5 Шу күнни қараңғулуқ һәм өлүмниң көләңгиси өз қойниға алса боптикән! Булутлар уни жутуп кәтсә боптикән, Шу күнни күн қараңғулатқучилар қорқитип кәткүзивәткән болса боптикән!
Mörkret och dödsskuggan börde den åter, molnen lägre sig över den; förskräcke den allt som kan förmörka en dag.
6 Шу кәчни — Зулмәт тутуп кәтсә боптикән; Шу күн жил ичидики [башқа] күнләр билән биллә шатланмиса боптикән! Шу күн айниң бир күни болуп саналмиса боптикән!
Den natten må gripas av tjockaste mörker; ej må den få fröjda sig bland årets dagar, intet rum må den finna inom månadernas krets.
7 Мана, шу кечидә туғут болмиса боптикән! У кечидә һеч қандақ шат-хурамлиқ аваз яңримиса боптикән!
Ja, ofruktsam blive den natten, aldrig höje sig jubel under den.
8 Күнләргә ләнәт қилғучилар шу күнгә ләнәт қилса боптикән! Левиатанни қозғашқа петиналайдиғанлар шу күнгә ләнәт қилса боптикән!
Må den förbannas av dem som besvärja dagar, av dem som förmå mana upp Leviatan.
9 Шу күн таң сәһәрдики юлтузлар қараңғулашса боптикән! У күн қуяш нурини беһудә күтсә боптикән! Шу күн сүбһиниң қапақлириниң ечилишини беһудә күтсә боптикән!
Må dess grynings stjärnor förmörkas, efter ljus må den bida, utan att det kommer, morgonrodnadens ögonbryn må den aldrig få se;
10 Чүнки шу күн мени көтәргән балиятқуниң ишиклирини әтмигән, Мениң көзлиримни дәрд-әләмни көрәлмәс қилмиған.
eftersom den ej tillslöt dörrarna till min moders liv, ej lät olyckan förbliva dold för mina ögon.
11 Аһ, немишкә анамниң қосиғидин чүшүпла өлүп кәтмигәндимән?! Немишкә қосақтин чиққандила нәпәстин қалмиғандимән?
Varför fick jag ej dö strax i modersskötet, förgås vid det jag kom ut ur min moders liv?
12 Немишкә мени қобул қилидиған етәкләр болғанду? Немишкә мени емитидиған әмчәкләр болғанду?
Varför funnos knän mig till mötes, och varför bröst, där jag fick di?
13 Мошулар болмиған болса, ундақта мән мәңгү тинич йетип қалаттим, Мәңгүлүк уйқиға кәткән болаттим, шу чағда арам тапқан болаттим.
Hade så icke skett, låge jag nu i ro, jag finge då sova, jag njöte då min vila,
14 Шу чағда өзлири үчүнла хилвәт җайларға мазар салған йәр йүзидики падишалар һәм мәслиһәтчиләр билән,
vid sidan av konungar och rådsherrar i landet, män som byggde sig palatslika gravar,
15 Яки алтун жиққан, Өйлири күмүчкә толған бәг-шаһзадиләр билән болаттим;
ja, vid sidan av furstar som voro rika på guld och hade sina hus uppfyllda av silver;
16 Қосақтин мәзгилсиз чүшүп кәткән йошурун балидәк, Нурни көрмәй чачрап кәткән балидәк һаят кәчүрмигән болаттим.
eller vore jag icke till, lik ett nedgrävt foster, lik ett barn som aldrig fick se ljuset.
17 Әшу йәрдә рәзилләр аваричиликтин халий болиду, Әшу йәрдә һалидин кәткәнләр арам тапиду;
Där hava ju de ogudaktiga upphört att rasa, där få de uttröttade komma till vila;
18 Әшу йәрдә әсирләр раһәттә җәм болиду, Улар әзгүчиләрниң авазини аңлимайду;
där hava alla fångar fått ro, de höra där ingen pådrivares röst.
19 Ғерибларму һәм улуқларму әшу йәрдә туриду, Қул болса ғоҗайинидин азат болиду.
Små och stora äro där varandra lika, trälen har där blivit fri ifrån sin herre.
20 Җапа тартқучиға немә дәп нур берилиду? Немишкә дәрд-әләмгә чөмгәнләргә һаят берилиду?
Varför skulle den olycklige skåda ljuset? Ja, varför gives liv åt dem som plågas så bittert,
21 Улар тәшналиқ билән өлүмни күтиду, Бирақ у кәлмәйду; Улар өлүмни йошурун гөһәрни кезип издигәндинму әвзәл билиду,
åt dem som vänta efter döden, utan att den kommer, och spana därefter mer än efter någon skatt,
22 Улар гөрни тапқанда зор хошал болуп, Шат-хурамлиққа чөмиду.
åt dem som skulle glädjas -- ja, intill jubel -- och fröjda sig, allenast de funne sin grav;
23 Өз йоли ениқсиз адәмгә, Йәни Тәңриниң тосиқи селинған адәмгә немишкә [нур вә һаят] берилиду?
varför åt en man vilkens väg är höljd i mörker, åt en man så kringstängd av Gud?
24 Шуңа тамиғимниң орниға налилирим келиду; Мениң қаттиқ пәрядлирим шарқиратмидәк шарқирайду.
Suckan har ju blivit mitt dagliga bröd, och såsom vatten strömma mina klagorop.
25 Чүнки мән дәл қорққан вәһшәт өз бешимға чүшти; Мән дәл қорқидиған иш маңа кәлди.
ty det som ingav mig förskräckelse, det drabbar mig nu, och vad jag fruktade för, det kommer över mig.
26 Мәндә һеч арамлиқ йоқтур! Һәм һеч хатирҗәм әмәсмән! Һеч теч-аманлиғим йоқтур! Бирақ паракәндичилик һаман үстүмгә чүшмәктә!».
Jag får ingen rast, ingen ro, ingen vila; ångest kommer över mig.

< Аюп 3 >