< Мисирдин чиқиш 33 >

1 Пәрвәрдигар Мусаға мундақ деди: — Сән орнуңдин туруп, өзүң Мисир зиминидин елип кәлгән хәлиқ билән биллә мошу йәрдин кетип: «Мән сениң нәслиңгә уни беримән» дәп қәсәм қилип Ибраһимға, Исһаққа вә Яқупқа вәдә қилған зиминға барғин.
L’Éternel dit à Moïse: "Va, pars d’ici avec le peuple que tu as conduit hors du pays d’Égypte et allez au pays que j’ai promis par serment à Abraham, à Isaac et à Jacob, disant: ‘Je le donnerai à votre postérité.’
2 Шуниң билән сениң алдиңда бир Пәриштә әвәтип, Ⱪананий, аморий, Һиттий, пәриззийләрни, һивий билән йәбусийларни һайдап чиқирип,
J’Enverrai devant toi un ange, par lequel j’expulserai le Cananéen, l’Amorréen, le Héthéen, le Phérézéen, le Hévéen et le Jébuséen.
3 сени сүт билән һәсәл еқип туридиған зиминға кәлтүримән. Чүнки силәр бойни қаттиқ бир хәлиқ болғачқа, йолда силәрни һалак қиливәтмәслигим үчүн, Өзүм силәрниң араңларда болуп, шу [зиминға] биллә чиқмаймән, — деди.
Vers ce pays ruisselant de lait et de miel, non, je ne monterai point au milieu de toi, peuple réfractaire que tu es, car je pourrais t’anéantir pendant le voyage."
4 Халайиқ бу қаттиқ сөзни аңлап, қайғуға чөмүп һеч қайсиси өз зибу-зиннәтлирини тақимиди.
Le peuple, ayant eu connaissance de cette fâcheuse parole, prit le deuil et nul ne se para de ses ornements.
5 Чүнки Пәрвәрдигар Мусаға сөз қилип: — Сән берип Исраилларға: «[Пәрвәрдигар]: — Силәр бойни қаттиқ бир хәлиқ екәнсиләр; әгәр Мән Пәрвәрдигар араңларға чиқип бир дәқиқила турсам, силәрни йоқитивәткән болаттим. Әнди силәр өзүңлардики зибу-зиннәтләрни еливетиңлар; шу чағда Мән силәргә немә қилидиғинимни билимән, деди», дәп ейтқин, — дегән еди.
L’Éternel dit à Moïse: "Dis aux enfants d’Israël: ‘Vous êtes un peuple réfractaire; si un seul instant je m’avançais au milieu de vous, je vous anéantirais. Donc, déposez vos ornements et j’aviserai à ce que je dois vous faire.’"
6 Шуңа Исраиллар Һорәб теғидин айрилипла зибу-зиннәтлирини өзлиридин еливәтти.
Les enfants—d’Israël renoncèrent à leur parure, à dater du mont Horeb.
7 Шуниң билән Муса өз чедирини елип, уни чедиргаһниң сиртида, чедиргаһдин нерирақ бир җайға тикип, уни «көрүшүш чедири» дәп атиди. Кимки Пәрвәрдигарни издәп, йол соримақчи болса чедиргаһниң сиртидики «көрүшүш чедири»ға баратти.
Pour Moïse, il prit sa tente pour la dresser hors du camp, loin de son enceinte et il la nomma Tente d’assignation; de sorte que tout homme ayant à consulter le Seigneur devait se rendre à la Tente d’assignation, située hors du camp.
8 Шундақ болаттики, һәр қетим Муса чедирға чиқса, пүткүл халайиқ қопуп, һәр бири өз чедириниң ишигидә өрә туруп, Муса чедирға кирип болғичә униң кәйнидин қаришип туратти.
Et chaque fois que Moïse se retirait vers la Tente, tout le peuple se levait, chacun se tenait au seuil de sa propre tente et suivait Moïse du regard jusqu’à ce qu’il fût arrivé à la Tente.
9 Андин Муса һәр қетим чедирға кирип кәтсә шундақ болаттики, булут түврүги чүшүп, чедирниң кириш еғизида тохтайтти; шуниң билән Пәрвәрдигар Муса билән сөзлишәтти.
Quand Moïse y était entré, la colonne de nuée descendait, s’arrêtait à l’entrée de la Tente et Dieu s’entretenait avec Moïse.
10 Пүткүл халайиқ булут түврүгиниң җамаәт чедириниң кириш еғизида тохтиғинини көрәтти; уни көргинидә хәлиқниң һәммиси қопуп, һәр бири өз чедириниң ишигидә туруп сәҗдә қилишатти.
Et tout le peuple voyait la colonne nébuleuse arrêtée à l’entrée de la Tente et tout le peuple, aussitôt se prosternait, chacun devant sa tente.
11 Шу чағларда Пәрвәрдигар Муса билән кишиләр өз дост-бурадири билән сөзләшкәндәк, йүзму-йүз сөзлишәтти. Андин Муса чедиргаһға йенип келәтти; лекин униң хизмәткари болған нунниң оғли Йәшуа дегән яш жигит чедирниң ичидин чиқмайтти.
Or, l’Éternel s’entretenait avec Moïse face à face, comme un homme s’entretient avec un autre; puis Moïse retournait au camp. Mais Josué, fils de Noun, son jeune serviteur, ne quittait pas l’intérieur de la Tente.
12 Муса Пәрвәрдигарға мундақ деди: — Мана, Сән дайим маңа: «Бу хәлиқни елип чиққин» дәп кәлдиң; лекин Өзүң маңа: «Мән сени исмиңни билип тонуймән», вә шуниңдәк «Нәзирим алдида илтипат таптиң» дегән болсаңму, Сән мениң билән биргә кимни әвәтидиғиниңни маңа аян қилмидиң.
Moïse dit au Seigneur: "Considère que tu me dis: ‘Fais avancer ce peuple’, sans me faire savoir qui tu veux m’adjoindre. D’Ailleurs, tu avais dit: ‘Je t’ai distingué spécialement et certes tu as trouvé faveur à mes yeux.’
13 Әгәр мән растинла нәзириңдә илтипат тапқан болсам, өзүмниң Сени тонушум үчүн, нәзириңдә илтипат тепиверишим үчүн маңа Өз йолуңни аян қилғайсән; мана, бу хәлиқниң Өз хәлқиң болғинини нәзириңдә тутқайсән! — деди.
Eh bien! de grâce, si j’ai trouvé faveur à tes yeux, daigne me révéler tes voies, afin que je te connaisse et que je mérite encore ta bienveillance. Songe aussi que c’est ton peuple, cette nation!"
14 У җавап берип: Мән Өзүм [сән] биллә биллә берип, саңа арам ата қилимән, — деди.
Dieu répondit: "Ma face vous guidera et je te donnerai toute sécurité."
15 Муса униңға җававән: — Әгәр Сән Өзүң [биз] билән биллә маңмисаң, бизни бу йәрдин чиқармиғайсән;
Moïse lui dit: "Si ta face ne nous guide, ne nous fais pas sortir d’ici.
16 чүнки, мән вә хәлқиң нәзириңдә илтипат тапқинимиз немидин билиниду? Әҗәба, Өзүңниң биз билән биллә маңғиниңдин билинмәмду? Шу сәвәптин мән вә хәлқиң йәр йүзидики һәр бир таипиләрдин алаһидә пәриқләнмәмдуқ?! — деди.
Et comment serait-il avéré que j’ai obtenu ta bienveillance, moi ainsi que ton peuple, sinon parce que tu marches avec nous? Nous serons ainsi distingués, moi et ton peuple, de tous les peuples qui sont sur la face de la terre."
17 Пәрвәрдигар Мусаға: — Мошу илтиҗайиңниму иҗабәт қилимән; чүнки сән нәзиримдә илтипат таптиң вә Мән сени исмиңни билип тонуймән, деди.
L’Éternél dit à Moïse: "Cette chose-là même, que tu as demandée, je l’accorde, parce que tu as trouvé faveur à mes yeux et que je t’ai spécialement distingué."
18 Шуниң билән Муса: — Өз шан-шәрпиңни маңа көрсәткәйсән, — деди.
Moïse reprit: "Découvre-moi donc ta Gloire."
19 [Пәрвәрдигар]: — Өзүмниң пүткүл меһриванлиғимни сениң көз алдиңдин өткүзимән вә алдиңда «Яһвәһ» дегән намни җакалаймән. Кимгә шапаәт қилмақчи болсам шуниңға шапаәт көрситимән, кимгә рәһим-шәпқәт көрсәтмәкчи болсам, шуниңға рәһим-шәпқәт көрситимән, деди.
Il répondit: "C’Est ma bonté tout entière que je veux dérouler à ta vue, et, toi présent, je nommerai de son vrai nom l’Éternel; alors je ferai grâce à qui je devrai faire grâce et je serai miséricordieux pour qui je devrai l’être."
20 Пәрвәрдигар униңға: — Сән йүзүмни көрәлмәйсән; чүнки һеч адәмзат Мени көрсә тирик қалмайду, деди.
Il ajouta: "Tu ne saurais voir ma face; car nul homme ne peut me voir et vivre."
21 Андин Пәрвәрдигар: — Мана, йенимда бир җай бардур; сән шу йәрдики қорам ташниң үстидә турғин.
Le Seigneur ajouta: "Il est une place près de moi: tu te tiendras sur le rocher;
22 Мениң шан-шәривим өтидиған вақитта, шундақ болидуки, Мән сени шу қорам ташниң йериқида турғузуп, Мән өтүп болғичә сени қолум билән йепип туримән.
puis, quand passera ma gloire, je te cacherai dans la cavité du roc et je t’abriterai de ma main jusqu’à ce que je sois passé.
23 Андин қолумни тартивалимән; шуниң билән сән Мениң арқа тәрипимни көрисән, лекин йүзүм көрүнмәйду, — деди.
Alors je retirerai ma main et tu me verras par derrière; mais ma face ne peut être vue."

< Мисирдин чиқиш 33 >