< Әстәр 1 >

1 Аһашверош (Һиндистандин Һәбәшистанғичә бир йүз жигирмә йәттә өлкигә һөкүмранлиқ қилған Аһашверош)ниң тәхттики күнлиридә шундақ бир вақиә болди: —
Leng Xerxes vaipoh laiya thilsoh ho ahi, amahin India a pat a Ethiopia gam geija gam jakhat le somni le sagi chunga vai anahop ahi.
2 Шу күнләрдә, у падиша Аһашверош Шушан қәлъәсидики шаһанә тәхтидә олтарғинида,
Hiche phatlai chun Xerxes lengpa chu Susa khopia alaltouna a anatouvin lengvai anapo in ahi.
3 у сәлтәнәт сүрүп үчинчи жили барлиқ әмирлири вә бәг-һакимлириға зияпәт бәрди; Парс вә Медианиң қошуни, шуниңдәк һәр қайси өлкиләрниң есилзадилири вә бәглириниң һәммиси униң һозуриға һазир болди.
Avaihom na kumthum channa a chun amilen le amilal ho jouse dingle vaihom ho jouse dingin golvah loupitah khat ana bollin ahi. Hichea pang ding hin Persia le Media gamsunga leng hole epia lamkai ho jouse jong akouvin ahi.
4 У сәлтәнитиниң байлиғиниң шану-шәвкити вә һәйвитиниң катта җуласини көп күнләр, йәни бир йүз сәксән күн көргәзмә қилди.
Golvah loupitah chu ni jakhat le somget geijin achelhan ahi. Hiche sungchun, agamsung loupina le thaneina, ahaonale aloupina atah langin ahi.
5 Бу күнләр өтүп кәткәндин кейин падиша йәнә Шушан қәлъәсидики барлиқ хәлиққә чоң-кичик демәй, ординиң чарбеғидики һойлида йәттә күн зияпәт бәрди.
Hicheng chu akichaisoh phat in, lengpan Susa khopi sunga um mi alenpen apat aneopen geidingin golvah khat abolkit in ahi. Hiche chu lengpa khopi honsung tol lhanga chun ni sagi achelha kit in ahi.
6 У йәр ақ вә көк кәндир жиптин тоқулған пәрдиләр билән безәлгән болуп, бу пәрдиләр мәрмәр таш түврүкләргә бекитилгән күмүч һалқиларға ақ рәңлик кәндир жип вә сөсүн жуңлуқ шойнилар билән есилған еди; ақ қашташ вә ақ мәрмәр ташлар, сәдәп вә қара мәрмәр ташлар ятқузулған мәйдан үстигә алтун-күмүчтин ясалған диванлар қоюлған еди.
Hichea hin len inpi leitol chu pondal pon, ponkang jong, pondum jong tupat ponnem patjang chutoh akijop matsoh keijin, ponsandup chuto jong akijop in, dangka sumkol ho chutoh akijopmat soh keijin, songval khompia kisemma kiphut hoa chun akihenin ahi. Phatah a kijempol kalbi leijong chu sanale dangka kiphan song mantam ton akihallin songval akigollin, twikoh chang le songmantam dang dang tampi toh akihallin ahi.
7 Ичимликләр алтун җамларда тутуп ичиләтти; җамлар бир-биригә охшимайтти; шаһанә мәй-шараплар падишаниң сәлтәнитигә яриша мол еди.
Leng in na juchu neng chatna jatchom choma kijem sana khon ho a chu kidon ahin, hichu lengpa ninglhinnale ahongphalna atah langin ahi.
8 Шарап ичиш қаидиси бойичә, зорлашқа рухсәт қилинмайтти; чүнки падиша ордидики барлиқ ғоҗидарларға, һәр кимниң ичиши өз хаһиши бойичә болсун, дәп бекитип бәргән еди.
Akhopi sunga vaihom hochun min ama ama ngaichat dungjui cheh a agotchan na adon ding uva ahomdoh diuvin lengpan thupeh aneijin ahi.
9 Ханиш Ваштиму падиша Аһашверошниң ордисида аяллар үчүн зияпәт бәрди.
Hichetoh kilhon hin lengnu Vashti in jong leng Xerxes khopi sunga numeiho ding in golvah ana bollin ahi.
10 Йәттинчи күни Аһашверош падиша шараптин кәйпи чағ болғинида, алдида хизмитидә турған Мәһуман, Бизта, Һарбона, Бигта, Абагта, Зетар, Каркас дегән йәттә һәрәмъағисини
Hiche golvah ni sagi channa niachun lengpa Xerxes chu ju akhamlheh jengtan ahileh ama jenle’a pang nukiso mi sagiho, Mehuman, Biztha, Harbona, Bigtha, Abagtha, Zethar chule Carcas chu,
11 ханиш Ваштиниң пухралар вә әмирләрниң алдида гөзәллигини көрсәтсун дәп, уни ханишлиқ таҗини кийип келишкә чарқирғили әвәтти; чүнки у толиму чирайлиқ еди.
Lengnu Vashti in alallukhuh kikhuh puma lengpa ang sung’a ahung dingin gapuijun tin asoltan ahi. Amanu chu numei hoitah ahijeh chun amilen amilalten amel hoina chu ana vetsoh keidiu chu adei ahi.
12 Лекин һәрәмъағилири ханиш Ваштиға падишаниң әмрини йәткүзгәндә, у келишни рәт қилди; шуниң билән падиша интайин ғәзәплинип, униң қәһри өрлиди.
Ahinlah amahon lengpa thupeh chu lengnu Vashti kom’a aga hetsah phat’un amanu chu ahung nom tapon ahi. Hiche chun lengpa chu alung ahansah lheh jengtan, alunghan akoudoh leuvin ahi.
13 Шу вақитларда падишаниң ишлири тоғрилиқ қанун-әһкамларни пишшиқ билгәнләрдин мәслиһәт сораш адити бар еди; шуңа падиша вәзийәтни пишшиқ чүшинидиған данишмәнләрдин сориди
Aman Persia mite danle chena lhongpiho hethem ama thumop apang phattinna ana dohjing saho chu gangtah in adongtan ahi.
14 (у чағда данишмәнләрдин униң йенида Каршина, Шетар, Адмата, Таршиш, Мәрәс, Марсена, Мәмукан қатарлиқ йәттә Парс билән Медианиң әмирлири бар еди; улар дайим падиша билән көрүшүп туратти, падишалиқта улар алдинқи қатарда туратти).
Amaho minchu Carshena, Shethar, Admatha, Tarshish, Meres, Marsena chule Memucan - Media leh Persia mithupi sagi hochu ahiuve. Amahohi leng gamsunga panmun sangpen loiho chu ahiuvin, lenga toh phat tinna kimuto jing jiuva ahi.
15 Падиша улардин: — Ханиш Вашти мәнки падиша Аһашверошниң һәрәмъағилар арқилиқ йәткүзгән әмрим бойичә иш қилмиғини үчүн уни қанун бойичә қандақ бир тәрәп қилиш керәк? — дәп сориди.
“Lengnu Vashti hi i-loding ham? Lengpa keiman nukisoho kaga kousah a lengpa thupeh palkeh a hung nomlou lengnu chu dan dung jui'a itobang gotna peh dinga lom am?” tin lengpan adongtan ahi.
16 Мәмукан падиша вә әмирләрниң алдида җавап берип: — Ханиш Вашти алийлириниң зитиға тегипла қалмай, бәлки падишасимиз Аһашверошниң һәр қайси өлкилиридики барлиқ әмирләр вә барлиқ пухраларниңму зитиға тәгди.
Memucan chun lengpa leh amithupi hochu hiti hin adonbut’e, “Vashti lengnu hin lengpa keo hilouvin naleng gam pumpi sunga milen milal ho jouse leh gamsunga cheng mipiho jouse hi anoise ahi.
17 Чүнки ханишниң шу қилғини барлиқ аялларниң қулиқиға йәтсә, улар «Падиша Аһашверош: «Ханиши Ваштини йенимға елип келиңлар» дәп әмир қилса, у кәлмәпту!» дәп өз әрлирини мәнситмәйдиған қилип қойиду.
Lengnu Vashti hin lengpan akom’a hunghen tia akou in anompoi tihi muntinna numeihon ajah tenguleh ajiteu hi anoise diu ahitai.
18 Парс вә Медиадики мәликә-ханимлар ханишниң бу ишини аңлап, бүгүнла падишаниң барлиқ бәг-әмирлиригә шуниңға охшаш дәйдиған болиду, шуниң билән мәнситмәслик вә хапилиқ үзүлмәйду.
Tunilhum masang ngeihin Persia le Media gamsunga milen milal ho jouse jiten lengnu umchan hi hin jadoh untin ajipa teu hi ahin nahsah loudiu ahitai. Hitia chu lunghan nale thangtom na a hung dimset ding ahi.
19 Падишасимға мувапиқ көрүнсә, алийлиридин мундақ бир ярлиқ чүшүрүлсун, шуниңдәк у Парслар вә Медиаларниң мәңгү өзгәртилмәйдиған қанун-бәлгүлимилири ичигә пүтүлгәйки, Вашти иккинчи падиша Аһашверошниң һозуриға кәлмигәй; униң ханишлиқ мәртивиси униңдин яхши бирисигә берилгәй.
Hijeh chun lengpan na phatsah dinga ahileh Persia le Media gamsunga khelthei lou helding dan khat jihtho inlang phongdoh lechun kadeije. Lengnu Vashti hin lengpa Xerxes hi amai amukit tah louhel dingin a-imatih channa dingin kaidoh in um henlang lengpa dingin nakiloppi tah lengnu chomkhat kilheng doh hen katin,” ahi.
20 Алийлириниң җакалиған ярлиғи пүтүн сәлтәнитигә йетип аңланған һаман (униң сәлтәнитиниң зимини бепаян болсиму), аялларниң һәр бири өз еригә, мәйли чоң болсун кичик болсун уларға һөрмәт қилидиған болиду, — деди.
“Hiche dan hi lenggam pumpia hi ahung kiphondoh tengleh muntinna mipate hin itobang panmun nei hijongleu aji teuva konna achan diuva lom jana akimudiu ahi,” atipeh tai.
21 Мәмуканниң бу гепи падиша билән әмирлирини хуш қилди; падиша униң гепи бойичә иш көрди.
Lengpa le amilen amilal hojousen Memucan’s thumop hi pha asasoh kei taovin ahi.
22 У падишаниң барлиқ өлкилиригә, һәр бир өлгигә өз йезиғи билән, һәр қайси әл-милләткә өз тили билән хәтләрни әвәтип: «Һәр бир әр киши өз аилиси ичидә ғоҗайин болсун, шундақла өз ана тили билән сөзлисун» дегән әмирни чүшүрди.
Hiti chun lengpan agamsung pumpi gambih sung jousea ama ama pao le lekhajem a athotdoh in, mipa jousehi ama ama insunga thanei vaihom hiding chule athu thua hiding ahi tin aphongdoh tan ahi.

< Әстәр 1 >