< Һекмәт топлиғучи 1 >

1 Йерусалимда падиша болған, Давутниң оғли «Һекмәт топлиғучи»ниң сөзлири: —
Verba Ecclesiastæ, filii David, regis Jerusalem.
2 «Бимәнилик үстигә бимәнилик!» — дәйду «Һекмәт топлиғучи» — «Бимәнилик үстигә бимәнилик! Һәммә иш бимәниликтур!»
Vanitas vanitatum, dixit Ecclesiastes; vanitas vanitatum, et omnia vanitas.
3 Қуяш астида тартқан җапалиридин инсан немә пайдиға еришәр?
Quid habet amplius homo de universo labore suo quo laborat sub sole?
4 Бир дәвир өтиду, йәнә бир дәвир келиду; Бирақ йәр-зимин мәңгүгә давам қилиду;
Generatio præterit, et generatio advenit; terra autem in æternum stat.
5 Күн чиқиду, күн патиду; Вә чиқидиған җайға қарап йәнә алдирап маңиду.
Oritur sol et occidit, et ad locum suum revertitur; ibique renascens,
6 Шамал җәнупқа қарап соқиду; Андин бурулуп шималға қарап соқиду; У айлинип-айлинип, Һәрдайим өз айланма йолиға қайтиду.
gyrat per meridiem, et flectitur ad aquilonem. Lustrans universa in circuitu pergit spiritus, et in circulos suos revertitur.
7 Барлиқ дәриялар деңизға қарап ақиду, бирақ деңиз толмайду; Дәриялар қайси җайға аққан болса, Улар йәнә шу йәргә қайтиду.
Omnia flumina intrant in mare, et mare non redundat; ad locum unde exeunt flumina revertuntur ut iterum fluant.
8 Барлиқ ишлар җапаға толғандур; Уни ейтип түгәткүчи адәм йоқтур; Көз көрүштин, Қулақ аңлаштин һәргиз тоймайду.
Cunctæ res difficiles; non potest eas homo explicare sermone. Non saturatur oculus visu, nec auris auditu impletur.
9 Болған ишлар йәнә болидиған ишлардур; Қилған ишлар йәнә қилиниду; Қуяш астида һеч қандақ йеңилиқ йоқтур.
Quid est quod fuit? Ipsum quod futurum est. Quid est quod factum est? Ipsum quod faciendum est.
10 «Мана, бу йеңи иш» дегили болидиған иш барму? У бәрибир биздин бурунқи дәвирләрдә аллиқачан болуп өткән ишлардур.
Nihil sub sole novum, nec valet quisquam dicere: Ecce hoc recens est: jam enim præcessit in sæculis quæ fuerunt ante nos.
11 Бурунқи ишлар һазир һеч әсләнмәйду; Вә кәлгүсидә болидиған ишларму улардин кейин яшайдиғанларниң есигә һеч кәлмәйду.
Non est priorum memoria; sed nec eorum quidem quæ postea futura sunt erit recordatio apud eos qui futuri sunt in novissimo.
12 Мәнки һекмәт топлиғучи Йерусалимда Исраилға падиша болғанмән;
Ego Ecclesiastes fui rex Israël in Jerusalem;
13 Мән даналиқ билән асманлар астида барлиқ қилинған ишларни қетирқинип издәшкә көңүл қойдум — Хуласәм шуки, Худа инсан балилириниң өз-өзини бәнд қилип упритиш үчүн, уларға бу еғир җапани тәқдим қилған!
et proposui in animo meo quærere et investigare sapienter de omnibus quæ fiunt sub sole. Hanc occupationem pessimam dedit Deus filiis hominum, ut occuparentur in ea.
14 Мән қуяш астидики барлиқ қилинған ишларни көрүп чиқтим, — Мана, һәммиси бимәнилик вә шамални қоғлиғандәк иштин ибарәттур.
Vidi cuncta quæ fiunt sub sole, et ecce universa vanitas et afflictio spiritus.
15 Әгирни түз қилғили болмас; Кәмни толуқ дәп саниғили болмас.
Perversi difficile corriguntur, et stultorum infinitus est numerus.
16 Мән өз көңлүмдә ойлинип: «Мана, мән улуқлинип, мәндин илгири Йерусалим үстигә барлиқ һөкүм сүргәнләрдин көп даналиққа ериштим; мениң көңлүм нурғун даналиқ вә билимгә еришти» — дедим.
Locutus sum in corde meo, dicens: Ecce magnus effectus sum, et præcessi omnes sapientia qui fuerunt ante me in Jerusalem; et mens mea contemplata est multa sapienter, et didici.
17 Шуниң билән даналиқни билишкә, шуниңдәк тәлвилик вә әхмиқаниликни билип йетишкә көңүл қойдум; мошу ишниму шамал қоғлиғандәк иш дәп билип йәттим.
Dedique cor meum ut scirem prudentiam atque doctrinam, erroresque et stultitiam; et agnovi quod in his quoque esset labor et afflictio spiritus:
18 Чүнки даналиқниң көп болуши билән азап-оқубәтму көп болиду; билимини көпәйткүчиниң дәрд-әлимиму көпийду.
eo quod in multa sapientia multa sit indignatio; et qui addit scientiam, addit et laborem.

< Һекмәт топлиғучи 1 >