< Амос 6 >

1 И Зионда хатирҗәм олтарғанлар һәм Самарийә теғиға тайинип аман-есән яшиғанлар! И әлләрниң каттисиниң әрбаблири! Исраил җәмәти силәрни издәп келиду — — Силәрниң һалиңларға вай!
Ahụhụ dịrị ndị ahụ na-enweghị nsogbu nʼime Zayọn, na ndị ahụ na-ebi nʼizuoke nʼugwu Sameria, bụ ndị a maara aha ha na isi mba nke mba niile, ndị agbụrụ Izrel niile na-abịakwute.
2 [Силәр хәлиққә]: — «Калнәһ шәһиригә берип көрүңлар; Шу йәрдин «бүйүк Хамат» шәһиригә бериңлар, Андин Филистийләрниң шәһири Гатқа чүшүп беқиңлар; Булар силәрниң икки падишалиғиңлардин әвзәлму? Уларниң чегариси силәрниңкидин кәңму?» — [дәп махтинип сөзләйсиләр].
Gaanụ Kalne, ka unu lee ya anya, site nʼebe ahụ unu jeruo Hamat, obodo ukwu ahụ, mgbe ahụ unu gbada jeruokwa Gat nke dị na Filistia Ha ọ kacha alaeze abụọ unu mma? Ka ala ha ọ karịrị ndị nke unu?
3 И яман күнни кечиктүрмәкчи болғанлар! Силәр җәбир-зулумниң һөкүмранлиғини орнитип, уни өзүңларға йеқин қилмақчи болисиләр,
Unu na-ewezuga ụbọchị ọjọọ ahụ ma na-eme ka ụbọchị ihe ike bịa ngwangwa.
4 Пил чишида нәқишләнгән кариватлар үстидә ятисиләр, Диванлириңлар үстидә керилип ятисиләр, Пада топидин пахланларни, Кала қотанлиридин мозайни таллап йәйсиләр,
Azịgba unu ndị na-edina nʼelu akwa ọdụ enyi, na-agbatị onwe ha nʼelu ihe ndina ha, na-erikwa anụ ụmụ atụrụ dị mma na ụmụ ehi e mere ka ha gbaa abụba.
5 Чилтар аһаңиға тәңкәш қилип ейтисиләр, Давуттәк өзүңларға сазларни иҗад қилисиләр,
Ndị na-abụ abụ nke na-abaghị nʼụda ụbọ akwara, ma were aka ha rụọra onwe ha ngwa egwu dịka Devid mere.
6 Шарапни чиниләп-чиниләп ичисиләр, Өзүңларға сәрхил майлиқ әтирләрни сүрисиләр, — Бирақ көңлүңлар Йүсүп җәмәтиниң зиян-зәхмити үчүн һеч азапланмайду!
Unu na-aṅụ mmanya site nʼọba; na-ete mmanụ makarịsịrị mma, ma ịla nʼiyi nke Josef adịghị ewute ha.
7 Шуңа улар тунҗа әсиргә чүшкәнләр арисида әсиргә елиниду; Керилип ятқанларниң әйш-ишрити ахирлишиду.
Nʼihi ya, unu ga-abụ ndị a ga-ebu ụzọ mee ka ha jee biri nʼala ndị ọzọ. Na mberede, oke oriri unu na idina ala setịa onwe unu ga-akwụsị.
8 Рәб Пәрвәрдигар Өз һаяти билән қәсәм қилғанки, — дәйду Пәрвәрдигар, самави қошунларниң Сәрдари болған Худа, — Мән Яқупниң ғуруридин бизар болдум, Униң орда-истиһкамлиридин нәпрәтлинимән; Мән бу шәһәрни, шундақла униңдики һәммини дүшмәнгә тәңла өткүзүп беримән;
Onye kachasị ihe niile elu, bụ Onyenwe anyị ewerela onwe ya ṅụọ iyi, Onyenwe anyị Chineke Onye pụrụ ime ihe niile ekwupụtala sị, “Ihe arụ ka mfụli elu nke Jekọb bụrụ m; ana m akpọkwa ebe ya niile e wusiri ike asị. Nʼihi ya, aghaghị m iwere obodo a na ihe niile dị ya nʼime nyefee nʼaka ndị ọzọ.”
9 Вә әмәлгә ашурулидуки, Бир өйдә он адәм болуп қалса, бу онәйләнму өлиду.
Ma ọ bụrụ na mmadụ iri afọdụ nʼime otu ụlọ, ha niile aghaghị ịnwụ.
10 Әгәр мәлум бир өлгүчиниң туққини, йәни өлгүчиниң җәситини көйдүрүшкә мәсъул киши устиханларни көтирип өйдин чиқиветип, өй ичидики йәнә бирисидин: — «Қешиңда йәнә бириси барму?» дәп сориса, у «Йоқ» дәйду, Андин [туққини] йәнә: «Сүкүт! Пәрвәрдигарниң намини тилға елишимизға болмайду!» — дәйду.
Ma ọ bụrụ na nwanna, bụ onye nke na-aga ịkpọ anụ ahụ ndị a ọkụ, abata ibupụ ha nʼezi, ọ jụọ otu onye nọ nʼime ime ụlọ ahụ sị, “O nwere onye ọzọ gị na ya nọ?” Onye ahụ zaa, “Ọ dịghị,” mgbe ahụ nwanna ahụ ga-asị, “Nọọ jụụ. Anyị agaghị akpọ aha Onyenwe anyị.”
11 Сәвәви, Пәрвәрдигар буйруқ чүшүриду, Вә чоң өйни парә-парә қиливетиду, Кичик өйниму чак-чекидин йерип чеқиветиду.
Nʼihi na lee, Onyenwe anyị e nyela iwu. Ọ ghaghị itikpọsị ụlọ ukwu ndị ahụ, tiriekwa ụlọ nta ndị ahụ niile.
12 Атлар таш үстидә чапаламду? Адәмләр әшу йәрни калилар билән ағдураламду? Бирақ силәр адаләтни өт сүйигә, Һәққанийлиқниң мевисини әмәнгә айландурғансиләр —
Ịnyịnya ọ na-agba ọsọ nʼelu nkume? Mmadụ ọ na-eji ehi abụọ e jikọtara ọnụ akọ elu osimiri? Ma unu atụgharịala ikpe ziri ezi mee ya ka ọ ghọọ nsi, mkpụrụ nke ezi omume ka unu mekwara ka ọ ghọọ ihe ilu.
13 — Йоқ бир нәрсидин шатлинип кәткәнсиләр, «Өз күчимизгә тайинип қудрәткә егә болғанмиз» — дегәнсиләр.
Unu ndị na-aṅụrị ọṅụ nʼihi na unu meriri obodo Lo Deba, ndị na-asị, “Ọ bụghị site nʼike aka anyị ka anyị nwetakwara Kanaịm?”
14 Чүнки мана, и Исраил җәмәти, — дәйду Пәрвәрдигар, самави қошунларниң Сәрдари болған Худа, — Мән силәр билән қаршилишидиған бир әлни турғузимән; Улар Хамат шәһириниң давинидин Арабаһ еқимиғичә силәрни харлайду.
“Ma lee, aghaghị m ime ka otu mba bilie imegide unu, ụlọ Izrel,” otu a ka Onyenwe anyị Chineke Onye pụrụ ime ihe niile kwubiri ya. “Ha ga-emekpa unu ahụ site nʼụzọ niile site na Lebo Hamat ruo ndagwurugwu Araba.”

< Амос 6 >