< Приповісті 6 >

1 Мій сину, якщо поручи́вся ти за свого бли́жнього, дав руку свою за чужо́го, —
Wuoda, ka isechiwo singo ni jabathi, kata ka isingori ni inichul ni ngʼat mikia gope,
2 ти попався до па́стки з-за слів своїх уст, схо́плений ти із-за слів своїх уст!
ka diponi omaki nikech gima ne iwacho, mi idwodori kod weche mane oa e dhogi,
3 Учини тоді це, сину мій, та рятуйсь, бо впав ти до рук свого бли́жнього: іди, впади в по́рох, і на ближніх своїх напира́й,
to tim kama, wuoda, mondo ibed thuolo, nikech isepodho e lwet jabathi: Dhiyo kendo ibolri e nyime; bangʼe to ikwa jabathino oweyi thuolo!
4 не дай сну своїм о́чам, і дріма́ння пові́кам своїм,
Kik iwe nindo ohingi, kata ayula wangʼ oteri.
5 рятуйся, як се́рна, з руки́, і як птах із руки птахоло́ва!
To resri ibed thuolo, mana kaka mwanda mayombo jadwar, kata kaka winyo matony e obadho mar jamak winy.
6 Іди до мурашки, ліню́ху, поглянь на дороги її — й помудрій:
In janyawo, dhi ir biye; mondo ineye kendo ipar yoregi, mondo ibed mariek!
7 нема в неї воло́даря, ані уря́дника, ані прави́теля;
Biye onge jatelo kata jaloch kata ruoth,
8 вона загото́влює літом свій хліб, збирає в жнива́ свою ї́жу.
to kata kamano, gikano chiembgi e ndalo oro, kendo gichoko chiembgi e ndalo keyo.
9 Аж доки, ліню́ху, ти будеш виле́жуватись, коли́ ти зо сну свого встанеш?
In jasamuoyo, nyaka karangʼo ma ibiro bedo kinindo aninda kanyo? Karangʼo mibiro chiewoe mondo ia e nindo?
10 Ще трохи поспати, подрімати ще трохи, руки трохи зложи́ти, щоб поле́жати, —
Nindo matin, ayula wangʼ matin, kwakruok matin kiyweyo,
11 і при́йде, немов волоцюга, твоя незаможність, і зли́дні твої, як озбро́єний муж!
to dhier biro monji ka janjore kendo chan ka jalweny momanore.
12 Люди́на нікче́мна, чоловік злочи́нний, він ходить з лукавими у́стами,
Ngʼat mamono kendo jaricho mawuotho awuotha kowacho weche mogak,
13 він морга́є очи́ма своїми, шурга́є своїми нога́ми, знаки́ подає пальцями своїми,
oningʼo wangʼe, owuoyo gi tiendene ka ogoro piny, kendo ogwelo ji gi lith lwetene,
14 в його серці лукавство вио́рює зло кожноча́сно, сварки́ розсіва́є, —
ochano richo kod miriambo ei chunye, kinde duto okelo miero.
15 тому на́гло прихо́дить погибіль його, буде ра́птом побитий — і лі́ку нема!
Kuom mano, masira biro make maloye apoya nono; notieke apoya nono, maonge resruok.
16 Оцих шість ненавидить Господь, а ці сім — то гидо́та душі Його:
Nitie gik moko auchiel ma Jehova Nyasaye mon-go, chutho gin gik moko abiriyo ma ok more:
17 очі пишні, брехли́вий язик, і ру́ки, що кров непови́нну ллють,
wenge mag sunga, lep mariambo, lwedo machwero remo maonge ketho,
18 серце, що пле́кає злочинні думки́, ноги, що сква́пно біжать на лихе,
chuny machano chenro maricho, tiende maringo kadhi e richo,
19 сві́док брехливий, що бре́хні роздму́хує, і хто розсіває сварки́ між братів!
jahang wach mawacho miriambo kendo ngʼatno makelo miero e kind jowete.
20 Стережи, сину мій, заповідь батька свого́, і не відкидай науки матері своєї!
Wuoda, rit chike wuonu kendo kik iwe puonj minu.
21 Прив'яжи їх на серці своєму наза́вжди, повісь їх на шиї своїй!
Kan-gi ka ipandogi e chunyi nyaka chiengʼ; twegi e ngʼuti motegno.
22 Вона буде прова́дити тебе у ході́, стерегти́ме тебе, коли будеш лежати, а пробу́дишся — мовити буде до тебе!
Ka iwuotho, to gibiro chiki; to ka inindo, to giniriti; to ka ichiewo, to giniwuo kodi.
23 Бо заповідь Божа — світи́льник, а наука — то світло, доро́га ж життя — то навча́льні карта́ння,
Nikech chikegi gin taya, to puonjni en ler, kendo kwer mikwerogo ngʼato kuom gima otimo marach kelo mana ngima,
24 щоб тебе стерегти́ від злосли́вої жінки, від обле́сливого язика чужи́нки.
mamiyo ibedo mabor gi dhako mandhaga kaachiel gi lep mayom mar dhako mabayo.
25 Не жадай її вро́ди у серці своїм, і тебе хай не ві́зьме своїми пові́ками, —
Kik ber mare mineno gi wangʼ omi chunyi gombe kata weye oywayi kolombi gi wangʼe.
26 Бо вартість розпу́сної жінки — то бо́ханець хліба, а жінка заміжня вловлює душу цінну́...
Nikech ochot nyalo miyo ibed matin maromo gi nengo makati, to dhako ma jachode biro tieko ngimani.
27 Чи ві́зьме люди́на огонь на лоно своє, — і о́діж її не згорить?
Bende ngʼato nyalo tingʼo mach e kore, ma lepe ok owangʼ?
28 Чи буде люди́на ходи́ти по вугі́ллю розпа́леному, і не попа́ляться ноги її?
Bende ngʼato nyalo wuotho e mirni mar mach maliel, ma ok tiendene owangʼ?
29 Так і той, хто вчащає до жінки свого ближнього: не буде нека́раним кожен, хто доторкне́ться до неї!
Ma e kaka ngʼat ma terore gi chi ngʼat machielo chalo; ngʼato angʼata ma omule ok notony ma ok okum.
30 Не пого́рджують зло́дієм, якщо він укра́де, щоб рятувати життя своє, коли він голоду́є,
Ji ok cha jakuo kokwalo chiemo mondo ogaago kech kodenyo.
31 та як буде він зна́йдений, — все́меро він відшкоду́є, віддасть все майно свого дому!
Kata kamano ka omake, to nyaka ochul nyadibiriyo, kata obedo ni en nengo mapek kuome makawo mwandu mag ode duto.
32 Хто чинить пере́люб, не має той розуму, — він знищує душу свою, —
To ngʼat ma terore gi chi ngʼat machielo onge gi rieko, ngʼat matimo kamano ketho ngimane owuon.
33 побої та сором він зна́йде, а га́ньба його не зітре́ться,
Pokne en chwat kod wichkuot kendo nobed gi wichkuot ma ok norum.
34 бо за́здрощі — лютість мужчи́ни, і не змилосе́рдиться він у день помсти:
Nimar nyiego mamako chwor dhakono nyalo kelo tho, omiyo ka ochulo kuor, to nobed maonge ngʼwono kata matin.
35 він не зверне уваги на жоден твій викуп, і не схоче, коли ти гости́нця прибі́льшиш!
Ok enoyie chudo moro amora; ok enoyie asoya kata obedo ni en gima duongʼ manade.

< Приповісті 6 >