< Приповісті 1 >

1 При́повісті Соломона, сина Давидового, царя Ізраїлевого, —
Izaga zikaSolomoni, indodana kaDavida, inkosi yakoIsrayeli;
2 щоб пізна́ти премудрість і карність, щоб зрозуміти розсу́дні слова́,
ukwazi inhlakanipho lokulaywa, ukuqedisisa amazwi okuqedisisa,
3 щоб прийняти напоу́млення мудрости, праведности, і пра́ва й простоти,
ukwemukela ukulaya kwenhlakanipho, ukulunga, lesahlulelo, lokuqonda;
4 щоб мудрости дати простоду́шним, юнако́ві — пізна́ння й розва́жність.
ukunika abangelalwazi inhlakanipho, ijaha ulwazi lengqondo.
5 Хай послухає мудрий — і примно́жить науку, а розумний здобу́де хай мудрих думо́к,
Ohlakaniphileyo uzakuzwa, andise ukufunda, loqedisisayo uzazuza izeluleko,
6 щоб пізнати ту при́повість та загадко́ве говорення, слова мудреці́в та їхні за́гадки.
ukuqedisisa isaga lomzekeliso, amazwi abahlakaniphileyo, lamalibho abo.
7 Страх Господній — початок прему́дрости, — нерозумні пого́рджують мудрістю та напу́чуванням.
Ukwesaba iNkosi kuyikuqala kolwazi; izithutha ziyadelela inhlakanipho lokulaywa.
8 Послухай, мій сину, напу́чення батька свого́, і не відкидай науки матері своєї, —
Ndodana yami, zwana ukulaya kukayihlo, ungawudeli umlayo kanyoko;
9 вони бо хороший вінок для твоєї голови, і прикра́са на шию твою.
ngoba kuzakuba ngumqhele womusa ekhanda lakho, lemigaxo entanyeni yakho.
10 Мій сину, як грішники будуть тебе намовляти, — то з ними не згоджуйся ти!
Ndodana yami, uba izoni zikuhuga, ungavumi.
11 Якщо скажуть вони: „Ходи з нами, чатуймо на кров, безпричи́нно засядьмо на неповинного,
Uba zisithi: Hamba lathi, siyecathamela igazi, sicatshele ongelacala kungelasizatho;
12 живих поковтаймо ми їх, як шео́л, та здорових, як тих, які сходять до гро́бу! (Sheol h7585)
sibaginye bephila njengengcwaba, yebo, ngokupheleleyo, njengabehlela egodini. (Sheol h7585)
13 Ми зна́йдемо всіляке багатство цінне́, перепо́внимо здо́биччю наші хати́.
Sizathola yonke impahla eligugu, sigcwalise izindlu zethu ngempango.
14 Жеребо́к свій ти кинеш із нами, — буде са́ква одна для всіх нас“, —
Phosela inkatho yakho phakathi kwethu; sonke sibe lesikhwama semali sinye.
15 сину мій, — не ходи ти доро́гою з ними, спини́ но́гу свою від їхньої сте́жки,
Ndodana yami, ungahambi lazo endleleni; unqande unyawo lwakho emkhondweni wazo.
16 бо біжать їхні но́ги на зло, і поспішають, щоб кров проливати!
Ngoba inyawo zazo zigijimela ebubini, ziphangisa ukuchitha igazi.
17 Бож нада́рмо поставлена сі́тка на о́чах усього крила́того:
Isibili, imbule lendlalelwa ize phambi kwamehlo aloba yiyiphi inyoni.
18 то вони на кров власну чату́ють, засідають на душу свою!
Lalaba bacathamela igazi labo, bacatshele imiphefumulo yabo.
19 Такі то доро́ги усіх, хто за́здрий чужого добра: воно́ бере душу свого власника́!
Zinjalo indlela zakhe wonke ozuza inzuzo ngokuphanga; ithatha impilo yabaniniyo.
20 Кличе мудрість на вулиці, на пло́щах свій голос дає,
UkuHlakanipha kuyamemeza ngaphandle, kukhupha ilizwi lakho emidangeni.
21 на шумли́вих місцях проповідує, у місті при входах до брам вона каже слова́ свої:
Kuyamemeza endaweni eqakathekileyo yokuxokozela, ekungeneni kwamasango; emzini kutsho amazwi akho,
22 „Доки ви, нерозумні, глупо́ту любитимете? Аж доки насмі́шники будуть кохатись собі в глузува́нні, а безглу́зді нена́видіти будуть знания́?
kusithi: Koze kube nini, lina elingelalwazi, lithanda ukungabi lalwazi, labaklolodayo bezifisela ukukloloda, leziphukuphuku zizonda ulwazi?
23 Зверніться но ви до карта́ння мого́, — ось я виллю вам духа свого, сповіщу́ вам слова свої!
Phendukelani ekukhuzeni kwami; khangelani, ngizathululela umoya wami kini, ngilazise amazwi ami.
24 Бо кликала я, та відмовились ви, простягла́ була руку свою, та ніхто не прислу́хувався!
Ngoba ngibizile, kodwa lala; ngelulile isandla sami, kodwa kakho onanzayo;
25 І всю раду мою ви відкинули, карта́ння ж мого не схотіли!
ladelela sonke iseluleko sami, kalivumanga ukukhuza kwami;
26 Тож у вашім нещасті сміятися буду і я, насміха́тися буду, як при́йде ваш страх.
mina-ke ngizahleka ukuchitheka kwenu, ngiklolode ekufikeni kokwesaba kwenu,
27 Коли при́йде ваш страх, немов вихор, і прива́литься ваше нещастя, мов буря, як при́йде недоля та у́тиск на вас,
ekufikeni kokwesaba kwenu njengesiphepho, lokuchitheka kwenu kufika njengesivunguzane, lapho ubuhlungu losizi kulehlela.
28 тоді кликати бу́дуть мене, але не відпові́м, будуть шукати мене, та не зна́йдуть мене, —
Khona bazangibiza, kodwa kangiyikusabela; bazangidingisisa, kodwa kabayikungithola.
29 за те, що науку знена́виділи, і не ви́брали стра́ху Господнього,
Ngenxa yokuthi babezonda ulwazi, bengakhethanga ukwesaba iNkosi.
30 не хотіли поради моєї, пого́рджували всіма моїми доко́рами!
Kabavumanga iseluleko sami, bedelela konke ukukhuza kwami.
31 І тому́ хай їдять вони з пло́ду дороги своєї, а з порад своїх хай насища́ються, —
Ngakho bazakudla okwesithelo sendlela yabo, basuthiswe ngamacebo abo.
32 бо відсту́пство безумних заб'є їх, і безпе́чність безтя́мних їх ви́губить!
Ngoba ukuhlehla kwabangelalwazi kuzababulala, lokonwaba kweziphukuphuku kuzababhubhisa.
33 А хто мене слухає, той буде жити безпе́чно, і буде спокійний від страху перед злом!“
Kodwa ongilalelayo uzahlala evikelekile, onwabe ekwesabeni okubi.

< Приповісті 1 >