Від Івана 13
1 Перед святом же Пасхи Ісус, знавши, що настала годи́на Йому́ перейти до Отця з цього світу, полюбивши Своїх, що на світі були́, до кінця полюбив їх.
நிஸ்தாரோத்ஸவஸ்ய கிஞ்சித்காலாத் பூர்வ்வம்’ ப்ரு’தி²வ்யா: பிது: ஸமீபக³மநஸ்ய ஸமய: ஸந்நிகர்ஷோபூ⁴த்³ இதி ஜ்ஞாத்வா யீஸு²ராப்ரத²மாத்³ யேஷு ஜக³த்ப்ரவாஸிஷ்வாத்மீயலோகேஷ ப்ரேம கரோதி ஸ்ம தேஷு ஸே²ஷம்’ யாவத் ப்ரேம க்ரு’தவாந்|
2 Під час же вече́рі, як диявол уже був укинув у серце синові Си́мона — Юді Іскаріотському, щоб він видав Його́,
பிதா தஸ்ய ஹஸ்தே ஸர்வ்வம்’ ஸமர்பிதவாந் ஸ்வயம் ஈஸ்²வரஸ்ய ஸமீபாத்³ ஆக³ச்ச²த்³ ஈஸ்²வரஸ்ய ஸமீபம்’ யாஸ்யதி ச, ஸர்வ்வாண்யேதாநி ஜ்ஞாத்வா ரஜந்யாம்’ போ⁴ஜநே ஸம்பூர்ணே ஸதி,
3 то Ісус, знавши те, що Отець віддав все Йому в руки, і що від Бога прийшов Він, і до Бога відходить,
யதா³ ஸை²தாந் தம்’ பரஹஸ்தேஷு ஸமர்பயிதும்’ ஸி²மோந: புத்ரஸ்ய ஈஷ்காரியோதியஸ்ய யிஹூதா³ அந்த: கரணே குப்ரவ்ரு’த்திம்’ ஸமார்பயத்,
4 устає від вечері, і здіймає одежу, бере рушника́ й підпері́зується.
ததா³ யீஸு² ர்போ⁴ஜநாஸநாத்³ உத்தா²ய கா³த்ரவஸ்த்ரம்’ மோசயித்வா கா³த்ரமார்ஜநவஸ்த்ரம்’ க்³ரு’ஹீத்வா தேந ஸ்வகடிம் அப³த்⁴நாத்,
5 Пото́му налив Він води до вмива́льниці, та й зачав обмивати ноги учням, і витирати рушнико́м, що ним був підпере́заний.
பஸ்²சாத்³ ஏகபாத்ரே ஜலம் அபி⁴ஷிச்ய ஸி²ஷ்யாணாம்’ பாதா³ந் ப்ரக்ஷால்ய தேந கடிப³த்³த⁴கா³த்ரமார்ஜநவாஸஸா மார்ஷ்டும்’ ப்ராரப⁴த|
6 І підходить до Си́мона Петра, а той каже Йому: „Ти, Господи, ми́тимеш но́ги мені?“
தத: ஸி²மோந்பிதரஸ்ய ஸமீபமாக³தே ஸ உக்தவாந் ஹே ப்ரபோ⁴ ப⁴வாந் கிம்’ மம பாதௌ³ ப்ரக்ஷாலயிஷ்யதி?
7 Ісус відказав і промовив йому: „Що́ Я роблю́, ти не знаєш тепер, але опісля́ зрозумієш“.
யீஸு²ருதி³தவாந் அஹம்’ யத் கரோமி தத் ஸம்ப்ரதி ந ஜாநாஸி கிந்து பஸ்²சாஜ் ஜ்ஞாஸ்யஸி|
8 Говорить до Нього Петро: „Ти повік мені ніг не обмиєш!“Ісус відповів йому: „Коли́ Я не вмию тебе, — ти не матимеш частки зо Мною“. (aiōn g165)
தத: பிதர: கதி²தவாந் ப⁴வாந் கதா³பி மம பாதௌ³ ந ப்ரக்ஷாலயிஷ்யதி| யீஸு²ரகத²யத்³ யதி³ த்வாம்’ ந ப்ரக்ஷாலயே தர்ஹி மயி தவ கோப்யம்’ஸோ² நாஸ்தி| (aiōn g165)
9 До Нього проказує Си́мон Петро: „Господи, — не самі мої но́ги, а й руки та го́лову!“
ததா³ ஸி²மோந்பிதர: கதி²தவாந் ஹே ப்ரபோ⁴ தர்ஹி கேவலபாதௌ³ ந, மம ஹஸ்தௌ ஸி²ரஸ்²ச ப்ரக்ஷாலயது|
10 Ісус каже йому: „Хто обмитий, тільки но́ги обмити потребу́є, бо він чистий увесь. І ви чисті, — та не всі“.
ததோ யீஸு²ரவத³த்³ யோ ஜநோ தௌ⁴தஸ்தஸ்ய ஸர்வ்வாங்க³பரிஷ்க்ரு’தத்வாத் பாதௌ³ விநாந்யாங்க³ஸ்ய ப்ரக்ஷாலநாபேக்ஷா நாஸ்தி| யூயம்’ பரிஷ்க்ரு’தா இதி ஸத்யம்’ கிந்து ந ஸர்வ்வே,
11 Бо Він знав Свого зра́дника, тому то сказав: „Ви чисті не всі“.
யதோ யோ ஜநஸ்தம்’ பரகரேஷு ஸமர்பயிஷ்யதி தம்’ ஸ ஜ்ஞாதவாந; அதஏவ யூயம்’ ஸர்வ்வே ந பரிஷ்க்ரு’தா இமாம்’ கதா²ம்’ கதி²தவாந்|
12 Коли ж пообмива́в їхні но́ги, і одежу Свою Він надів, засів зно́ву за стіл і промовив до них: „Чи знаєте ви, що́ Я зробив вам?
இத்த²ம்’ யீஸு²ஸ்தேஷாம்’ பாதா³ந் ப்ரக்ஷால்ய வஸ்த்ரம்’ பரிதா⁴யாஸநே ஸமுபவிஸ்²ய கதி²தவாந் அஹம்’ யுஷ்மாந் ப்ரதி கிம்’ கர்ம்மாகார்ஷம்’ ஜாநீத²?
13 Ви Мене називаєте: Учитель і Госпо́дь, — і добре ви кажете, бо Я є.
யூயம்’ மாம்’ கு³ரும்’ ப்ரபு⁴ஞ்ச வத³த² தத் ஸத்யமேவ வத³த² யதோஹம்’ ஸஏவ ப⁴வாமி|
14 А коли обмив ноги вам Я, Госпо́дь і Вчитель, то повинні й ви один о́дному ноги вмивати.
யத்³யஹம்’ ப்ரபு⁴ ர்கு³ருஸ்²ச ஸந் யுஷ்மாகம்’ பாதா³ந் ப்ரக்ஷாலிதவாந் தர்ஹி யுஷ்மாகமபி பரஸ்பரம்’ பாத³ப்ரக்ஷாலநம் உசிதம்|
15 Бо то Я вам при́клада дав, щоб і ви те чинили, як Я вам учинив.
அஹம்’ யுஷ்மாந் ப்ரதி யதா² வ்யவாஹரம்’ யுஷ்மாந் ததா² வ்யவஹர்த்தும் ஏகம்’ பந்தா²நம்’ த³ர்ஸி²தவாந்|
16 Поправді, поправді кажу́ вам: Раб не більший за пана свого́, послане́ць же не більший від того, хто вислав його.
அஹம்’ யுஷ்மாநதியதா²ர்த²ம்’ வதா³மி, ப்ரபோ⁴ ர்தா³ஸோ ந மஹாந் ப்ரேரகாச்ச ப்ரேரிதோ ந மஹாந்|
17 Коли знаєте це, то блаженні ви, якщо таке чините!
இமாம்’ கதா²ம்’ விதி³த்வா யதி³ தத³நுஸாரத: கர்ம்மாணி குருத² தர்ஹி யூயம்’ த⁴ந்யா ப⁴விஷ்யத²|
18 Не про всіх вас кажу́. Знаю Я, кого вибрав, але щоб збуло́ся Писа́ння: „Хто хліб споживає зо Мною, підняв той на Мене п'яту́ свою!“
ஸர்வ்வேஷு யுஷ்மாஸு கதா²மிமாம்’ கத²யாமி இதி ந, யே மம மநோநீதாஸ்தாநஹம்’ ஜாநாமி, கிந்து மம ப⁴க்ஷ்யாணி யோ பு⁴ங்க்தே மத்ப்ராணப்ராதிகூல்யத: | உத்தா²பயதி பாத³ஸ்ய மூலம்’ ஸ ஏஷ மாநவ: | யதே³தத்³ த⁴ர்ம்மபுஸ்தகஸ்ய வசநம்’ தத³நுஸாரேணாவஸ்²யம்’ க⁴டிஷ்யதே|
19 Уже тепер вам кажу́, перше ніж те настане, щоб як станеться, ви ввірували, що то Я.
அஹம்’ ஸ ஜந இத்யத்ர யதா² யுஷ்மாகம்’ விஸ்²வாஸோ ஜாயதே தத³ர்த²ம்’ ஏதாத்³ரு’ஸ²க⁴டநாத் பூர்வ்வம் அஹமிதா³நீம்’ யுஷ்மப்⁴யமகத²யம்|
20 Поправді, поправді кажу́ вам: Хто приймає Мого посланця́, той приймає Мене; хто ж приймає Мене, той приймає Того, Хто послав Мене!“
அஹம்’ யுஷ்மாநதீவ யதா²ர்த²ம்’ வதா³மி, மயா ப்ரேரிதம்’ ஜநம்’ யோ க்³ரு’ஹ்லாதி ஸ மாமேவ க்³ரு’ஹ்லாதி யஸ்²ச மாம்’ க்³ரு’ஹ்லாதி ஸ மத்ப்ரேரகம்’ க்³ரு’ஹ்லாதி|
21 Промовивши це, затривожився духом Ісус, і осві́дчив, говорячи: „Поправді, поправді кажу́ вам, що один із вас видасть Мене!“
ஏதாம்’ கதா²ம்’ கத²யித்வா யீஸு² ர்து³: கீ² ஸந் ப்ரமாணம்’ த³த்த்வா கதி²தவாந் அஹம்’ யுஷ்மாநதியதா²ர்த²ம்’ வதா³மி யுஷ்மாகம் ஏகோ ஜநோ மாம்’ பரகரேஷு ஸமர்பயிஷ்யதி|
22 І озиралися учні один на одно́го, непевними бувши, про кого Він каже.
தத: ஸ கமுத்³தி³ஸ்²ய கதா²மேதாம்’ கதி²தவாந் இத்யத்ர ஸந்தி³க்³தா⁴: ஸி²ஷ்யா: பரஸ்பரம்’ முக²மாலோகயிதும்’ ப்ராரப⁴ந்த|
23 При столі, при Ісусовім лоні, був один з Його учнів, якого любив Ісус.
தஸ்மிந் ஸமயே யீஸு² ர்யஸ்மிந் அப்ரீயத ஸ ஸி²ஷ்யஸ்தஸ்ய வக்ஷ: ஸ்த²லம் அவாலம்ப³த|
24 От цьому кивну́в Си́мон Петро та й шепну́в: „Запитай, — хто б то був, що про нього Він каже?“
ஸி²மோந்பிதரஸ்தம்’ ஸங்கேதேநாவத³த், அயம்’ கமுத்³தி³ஸ்²ய கதா²மேதாம் கத²யதீதி ப்ரு’ச்ச²|
25 І, пригорну́вшись до ло́ня Ісусового, той говорить до Нього: „Хто́ це, Господи?“
ததா³ ஸ யீஸோ² ர்வக்ஷ: ஸ்த²லம் அவலம்ப்³ய ப்ரு’ஷ்ட²வாந், ஹே ப்ரபோ⁴ ஸ ஜந: க: ?
26 Ісус же відказує: „Це той, кому, умочивши, подам Я куска́“. І, вмочивши куска́, подав синові Си́мона, — Юді Іскаріо́тському!
ததோ யீஸு²: ப்ரத்யவத³த்³ ஏகக²ண்ட³ம்’ பூபம்’ மஜ்ஜயித்வா யஸ்மை தா³ஸ்யாமி ஸஏவ ஸ: ; பஸ்²சாத் பூபக²ண்ட³மேகம்’ மஜ்ஜயித்வா ஸி²மோந: புத்ராய ஈஷ்கரியோதீயாய யிஹூதை³ த³த்தவாந்|
27 За тим же куско́м тоді в нього ввійшов сатана́. А Ісус йому каже: „Що́ ти робиш — роби швидше“.
தஸ்மிந் த³த்தே ஸதி ஸை²தாந் தமாஸ்²ரயத்; ததா³ யீஸு²ஸ்தம் அவத³த் த்வம்’ யத் கரிஷ்யஸி தத் க்ஷிப்ரம்’ குரு|
28 Але жоден із тих, хто був при столі, того не зрозумів, до чо́го сказав Він йому.
கிந்து ஸ யேநாஸ²யேந தாம்’ கதா²மகதா²யத் தம் உபவிஷ்டலோகாநாம்’ கோபி நாபு³த்⁴யத;
29 А тому́, що тримав Юда скриньку на гроші, то деякі ду́мали, ніби каже до нього Ісус: „Купи, що потрібно на свято для нас“, або щоб убогим подав що.
கிந்து யிஹூதா³: ஸமீபே முத்³ராஸம்புடகஸ்தி²தே: கேசித்³ இத்த²ம் அபு³த்⁴யந்த பார்வ்வணாஸாத³நார்த²ம்’ கிமபி த்³ரவ்யம்’ க்ரேதும்’ வா த³ரித்³ரேப்⁴ய: கிஞ்சித்³ விதரிதும்’ கதி²தவாந்|
30 А той, узявши кусок хліба, зараз вийшов. Була ж ніч.
ததா³ பூபக²ண்ட³க்³ரஹணாத் பரம்’ ஸ தூர்ணம்’ ப³ஹிரக³ச்ச²த்; ராத்ரிஸ்²ச ஸமுபஸ்யிதா|
31 Тоді, як він вийшов, промовляє Ісус: „Тепер ось просла́вивсь Син Лю́дський, і в Ньому просла́вився Бог.
யிஹூதே³ ப³ஹிர்க³தே யீஸு²ரகத²யத்³ இதா³நீம்’ மாநவஸுதஸ்ய மஹிமா ப்ரகாஸ²தே தேநேஸ்²வரஸ்யாபி மஹிமா ப்ரகாஸ²தே|
32 Коли в Ньому прославився Бог, то і Його Бог просла́вить у Собі, і зараз прославить Його!
யதி³ தேநேஸ்²வரஸ்ய மஹிமா ப்ரகாஸ²தே தர்ஹீஸ்²வரோபி ஸ்வேந தஸ்ய மஹிமாநம்’ ப்ரகாஸ²யிஷ்யதி தூர்ணமேவ ப்ரகாஸ²யிஷ்யதி|
33 Мої дітоньки, не довго вже бути Мені з вами! Ви шукати Мене будете, але́ — як сказав Я юдеям: „Куди Я йду, туди ви прибути не можете“, — те й вам говорю́ Я тепер.
ஹே வத்ஸா அஹம்’ யுஷ்மாபி⁴: ஸார்த்³த⁴ம்’ கிஞ்சித்காலமாத்ரம் ஆஸே, தத: பரம்’ மாம்’ ம்ரு’க³யிஷ்யத்⁴வே கிந்த்வஹம்’ யத்ஸ்தா²நம்’ யாமி தத்ஸ்தா²நம்’ யூயம்’ க³ந்தும்’ ந ஸ²க்ஷ்யத², யாமிமாம்’ கதா²ம்’ யிஹூதீ³யேப்⁴ய: கதி²தவாந் ததா²து⁴நா யுஷ்மப்⁴யமபி கத²யாமி|
34 Нову́ заповідь Я вам даю: Любіть один о́дного! Як Я вас полюбив, так любіть один о́дного й ви!
யூயம்’ பரஸ்பரம்’ ப்ரீயத்⁴வம் அஹம்’ யுஷ்மாஸு யதா² ப்ரீயே யூயமபி பரஸ்பரம் ததை²வ ப்ரீயத்⁴வம்’, யுஷ்மாந் இமாம்’ நவீநாம் ஆஜ்ஞாம் ஆதி³ஸா²மி|
35 По то́му пізнають усі, що ви учні Мої, як бу́дете мати любов між собою“.
தேநைவ யதி³ பரஸ்பரம்’ ப்ரீயத்⁴வே தர்ஹி லக்ஷணேநாநேந யூயம்’ மம ஸி²ஷ்யா இதி ஸர்வ்வே ஜ்ஞாதும்’ ஸ²க்ஷ்யந்தி|
36 А Симон Петро Йому каже: „Куди, Господи, ідеш Ти?“Ісус відповів: „Куди Я йду, туди ти́ тепер іти за Мною не можеш, але по́тім ти підеш за Мною“.
ஸி²மோநபிதர: ப்ரு’ஷ்ட²வாந் ஹே ப்ரபோ⁴ ப⁴வாந் குத்ர யாஸ்யதி? ததோ யீஸு²: ப்ரத்யவத³த், அஹம்’ யத்ஸ்தா²நம்’ யாமி தத்ஸ்தா²நம்’ ஸாம்ப்ரதம்’ மம பஸ்²சாத்³ க³ந்தும்’ ந ஸ²க்நோஷி கிந்து பஸ்²சாத்³ க³மிஷ்யஸி|
37 Говорить до Нього Петро: „Чому, Господи, іти за Тобою тепер я не мо́жу? За Те́бе я душу свою́ покладу́!“
ததா³ பிதர: ப்ரத்யுதி³தவாந், ஹே ப்ரபோ⁴ ஸாம்ப்ரதம்’ குதோ ஹேதோஸ்தவ பஸ்²சாத்³ க³ந்தும்’ ந ஸ²க்நோமி? த்வத³ர்த²ம்’ ப்ராணாந் தா³தும்’ ஸ²க்நோமி|
38 Ісус відповідає: За Ме́не покладе́ш ти душу свою́? Поправді, поправді кажу́ Я тобі: Півень не заспіває, як ти тричі зречешся Мене́.
ததோ யீஸு²: ப்ரத்யுக்தவாந் மந்நிமித்தம்’ கிம்’ ப்ராணாந் தா³தும்’ ஸ²க்நோஷி? த்வாமஹம்’ யதா²ர்த²ம்’ வதா³மி, குக்குடரவணாத் பூர்வ்வம்’ த்வம்’ த்ரி ர்மாம் அபஹ்நோஷ்யஸே|
