< Екклезіяст 11 >

1 Хліб свій пускай по воді, бо по багатьох днях знов зна́йдеш його.
Dhiyo adhiya nyime gitimo timbe mabeyo, to bangʼe notimni ngʼwono.
2 Давай частку на сім чи й на вісім, бо не знаєш, яке буде зло на землі.
Chiw achiwa mwanduni ni ji mangʼeny, nikech ikia gima kiny notimreni.
3 Коли́ перепо́вняться хмари дощем, то виллють на землю його. А коли дереви́на на пі́вдень впаде́ чи на пі́вніч, зали́шитьсяна місці, куди дереви́на впаде́.
Ka polo odudo, to koth chue e piny. Kata ka yien olwar yo milambo kata yo nyandwat, kama olwarieno, kanyo ema iyude.
4 Хто вважає на вітер, не буде той сі́яти, а хто споглядає на хмари, не буде той жати.
Ngʼama osiko mana ka ngʼiyo kor polo ok nokom; to ngʼama rito mana ni mondo koth ochwe, ok noke.
5 Як не ві́даєш ти, яка то путь вітру, як кості зроста́ють в утро́бі вагі́тної, так не ві́даєш ти чину Бога, що робить усе.
Mana kaka ok inyal ngʼeyo kama yamo luwo, kata ngʼeyo kaka nyathi chakore ei min, omiyo ok inyal ngʼeyo gima Nyasaye ma jachwech gik moko duto timo.
6 Сій ра́нком насіння своє, та й під вечір хай не спочиває рука твоя, не знаєш бо ти, котре ви́йде на краще тобі, — оце чи оте, чи обо́є одна́ково добрі.
Chwo kodhi mari gokinyi, to godhiambo kik iwe lweti bed maonge tich, nimar ok ingʼeyo kata gibiro twi, giduto maber.
7 І світло солодке, і добре оча́м сонце бачити,
Ler ber kendo omiyo wangʼ neno maber.
8 і коли б люди́на жила́ й довгі роки́, хай за всіх їх вона ті́шиться, і хай пам'ятає дні те́мряви, бо їх бу́де багато, — усе, що надійде, марно́та!
To kuom higni mangʼeny ma dhano nyalo dak, we mondo obed mamor kuom hignigo duto. Makmana wiye kik wil gi ndalo mag mudho nikech kosetho to ndalo mag mudho nobed mangʼeny moloyo. Gimoro amora mabiro bangʼe onge tiende.
9 Ті́шся, юначе, своїм молоде́цтвом, а серце твоє нехай буде веселе за днів молодо́щів твоїх! І ходи ти доро́гами серця свого й виді́нням оче́й своїх, але знай, що за все це впрова́дить тебе Бог до су́ду!
Bed mamor, in wuowi matin, ka pod in rawera kendo tim gik moko duto ma chunyi dwaro. Tim gik moko duto ma chunyi gombo kendo wangʼi nyalo neno, to kata kamano nyaka ingʼe ni Nyasaye nongʼadni bura kuom gik moko duto mitimo.
10 Тому́ жени смуток від серця свого́, і віддаляй зле від тіла твого, бо й дити́нство, і рання життє́ва зоря́ — то марно́та!
Omiyo koro, gol gombo duto oko e chunyi kendo kik iwe gombo mag ringruok thagi, nikech bedo rawera maratego bende onge tiende.

< Екклезіяст 11 >