Ezgiler Ezgisi 2

1 Ben Şaron çiğdemiyim, Vadilerin zambağıyım.

Ја сам ружа саронска, љиљан у долу.

2 Dikenlerin arasında zambak nasılsa Kızların arasında öyledir aşkım.

Шта је љиљан међу трњем, то је драга моја међу девојкама.

3 Orman ağaçları arasında bir elma ağacına benzer Delikanlıların arasında sevgilim. Onun gölgesinde oturmaktan zevk alırım, Tadı damağımda kalır meyvesinin.

Шта је јабука међу дрветима шумским, то је драги мој међу момцима; желех хлад њен, и седох, и род је њен сладак грлу мом.

4 Ziyafet evine götürdü beni, Üzerimdeki sancağı aşktı.

Уведе ме у кућу где је гозба, а застава му је љубав к мени.

5 Güçlendirin beni üzüm pestiliyle, Canlandırın elmayla, Çünkü aşk hastasıyım ben.

Поткрепите ме жбановима, придржите ме јабукама, јер сам болна од љубави.

6 Sol eli başımın altında, Sağ eli sarsın beni.

Лева је рука његова мени под главом, а десном ме грли.

7 Dişi ceylanlar, Yabanıl dişi geyikler üstüne Ant içiriyorum size, ey Yeruşalim kızları! Aşkımı ayıltmayasınız, uyandırmayasınız diye, Gönlü hoş olana dek.

Заклињем вас, кћери јерусалимске, срнама и кошутама пољским, не будите љубави моје, не будите је, док јој не буде воља.

8 İşte! Sevgilimin sesi! Dağların üzerinden sekerek, Tepelerin üzerinden sıçrayarak geliyor.

Глас драгог мог; ево га, иде скачући преко гора, поскакујући преко хумова.

9 Sevgilim ceylana benzer, sanki bir geyik yavrusu. Bakın, duvarımızın ardında duruyor, Pencerelerden bakıyor, Kafeslerden seyrediyor.

Драги је мој као срна или као јеленче; ево га, стоји иза нашег зида, гледа кроз прозор, вири кроз решетку.

10 Sevgilim şöyle dedi: “Kalk, gel aşkım, güzelim.

Проговори драги мој и рече ми: Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.

11 Bak, kış geçti, Yağmurların ardı kesildi,

Јер гле, зима прође, минуше дажди, отидоше.

12 Çiçekler açtı, Şarkı mevsimi geldi, Kumrular ötüşmeye başladı beldemizde.

Цвеће се види по земљи, дође време певању, и глас грличин чује се у нашој земљи.

13 İncir ağacı ilk meyvesini verdi, Yeşeren asmalar mis gibi kokular saçmakta. Kalk, gel aşkım, güzelim.”

Смоква је пустила заметке своје, и лоза винова уцвала мирише. Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.

14 Kaya kovuklarında, Uçurum kenarlarında gizlenen güvercinim! Boyunu bosunu göster bana, Sesini duyur; Çünkü sesin tatlı, boyun bosun güzeldir.

Голубице моја у раселинама каменим, у заклону врлетном! Дај да видим лице твоје, дај да чујем глас твој; јер је глас твој сладак и лице твоје красно.

15 Yakalayın tilkileri bizim için, Bağları bozan küçük tilkileri; Çünkü bağlarımız yeşerdi.

Похватајте нам лисице, мале лисице, што кваре винограде, јер наши виногради цвату.

16 Sevgilim benimdir, ben de onun, Zambaklar arasında gezinir durur.

Мој је драги мој, и ја сам његова, он пасе међу љиљанима.

17 Ey sevgilim, gün serinleyip gölgeler uzayana dek, Engebeli dağlar üzerinde bir ceylan gibi, Geyik yavrusu gibi ol!

Док захлади дан и сенке отиду, врати се, буди као срна, драги мој, или као јеленче по горама раздељеним.