Lea Fakatātā 31

1 Ko e ngaahi lea ʻae tuʻi ko Limueli, ko e tala naʻe akonaki ʻaki ia ʻe heʻene faʻē.

Речи цара Лемуила; сабране речи, којима га је учила мати његова.

2 “Ko e hā, ʻeku tama? Pea ko e hā, ʻae tama ʻo hoku manāva? Pea ko e hā, ʻae tama ʻa ʻeku ngaahi fuakava?

Шта, сине мој, шта, сине утробе моје, и шта, сине завета мојих?

3 ‌ʻOua naʻa tuku ho mālohi ki he kakai fefine, pe ko ho ngaahi hala ki he meʻa ʻoku ʻauha ai ʻae ngaahi tuʻi.

Не дај крепост своју женама, ни путеве своје онима што сатиру цареве.

4 ‌ʻOku ʻikai taau mo e ngaahi tuʻi, ʻE Limueli, ʻoku ʻikai taau mo e ngaahi tuʻi ke faʻa inu kava pe ke inu ʻe he houʻeiki ʻae kava kona.

Није за цареве, Лемуило, није за цареве да пију вино, ни за кнезове да пију силовито пиће,

5 Telia naʻa nau inu, pea ngalo ai ʻae fono, pea taʻetotonu ai ʻae fakamaau, ki he kakai ʻoku mamahi.

Да не би пијући заборавио уредбе, и изменио правицу коме невољнику.

6 ‌ʻAtu ʻae kava mālohi kiate ia ʻoku meimei mate, mo e uaine kiate kinautolu ʻoku māfasia honau loto.

Подајте силовито пиће ономе који хоће да пропадне, и вино онима који су тужног срца;

7 Tuku ke ne inu ke ngalo ai ʻene masiva, pea ʻoua naʻa toe manatu ki heʻene mamahi.

Нека се напије и заборави своје сиромаштво, и да се више не сећа своје муке.

8 Ke matoʻo ho ngutu koeʻuhi ko e noa, ʻi he meʻa ʻanautolu kotoa pē kuo fakamaau ki he mate.

Отварај уста своја за немога, за ствар свих намењених смрти.

9 Matoʻo ho ngutu, pea ke fakamaau māʻoniʻoni, pea ke langomakiʻi ʻae masiva, pea mo e paea ʻi heʻene meʻa.”

Отварај уста своја, суди право, дај правицу невољноме и убогоме.

10 Ko hai ʻoku faʻa maʻu ʻae fefine fai lelei? He ʻoku maʻongoʻonga ia ʻi he ngaahi maka koloa.

Ко ће наћи врсну жену? Јер вреди више него бисер.

11 ‌ʻOku falala fakamoʻomoʻoni kiate ia ʻae loto ʻo hono husepāniti, pea ʻe ʻikai ʻaonga kiate ia ha meʻa ʻoku maʻu ʻi he fakamālohi.

Ослања се на њу срце мужа њеног, и добитка неће недостајати.

12 ‌ʻE fai lelei ia kiate ia, ka ʻe ʻikai ha kovi ʻi he ʻaho kotoa pē ʻo ʻene moʻui:

Чини му добро, а не зло, свега века свог.

13 ‌ʻOku ne kumi ʻae fulufuluʻi sipi, mo e louʻakau, ʻo ne ngāue fiefia ʻaki ʻa hono nima.

Тражи вуне и лана, и ради по вољи рукама својим.

14 ‌ʻOku ne hangē ko e ngaahi vaka ʻoe kau fakatau, he ʻoku ne ʻomi ʻene meʻakai mei he mamaʻo.

Она је као лађа трговачка, из далека доноси храну своју.

15 ‌ʻOku ne tuʻu hake foki ʻi he kei poʻuli, ʻo ne tufaki ʻae meʻakai ki heʻene kau nofoʻanga, mo e ʻinasi ʻo ʻene kau kaunanga.

Устаје док је још ноћ, даје храну чељади својој и посао девојкама својим.

16 ‌ʻOku ne manako ki ha ngoue, pea ne fakatau ia: pea ʻoku ne tō ʻae ngoue vaine mei he fua ʻo hono nima.

Мисли о њиви, и узме је, од рада руку својих сади виноград.

17 ‌ʻOku nonoʻo ʻaki ʻae mālohi ʻa hono kongaloto, ʻoku ne fakamālohi hono nima.

Опасује снагом бедра своја и крепи мишице своје.

18 ‌ʻOku ne ʻilo ʻoku lelei ʻae meʻa ʻoku ne fakatauʻaki: ʻoku ʻikai ke mate ʻene maama ʻi he pō.

Види како јој је добра радња, не гаси јој се ноћу жижак.

19 ‌ʻOku ne ai hono nima ki he meʻa ʻoku fīʻaki ʻae filo, pea ʻoku puke ʻi hono nima ʻae ʻaiʻanga filo.

Рукама својим маша се преслице, и прстима својим држи вретено.

20 ‌ʻOku mafao atu hono nima ki he masiva, ʻio, ʻoku mafao atu hono nima kiate kinautolu ʻoku paea.

Руку своју отвара сиромаху, и пружа руке убогоме.

21 ‌ʻOku ʻikai manavahē ia ki he tō mai ʻae ʻuha hinehina ki heʻene kau nofoʻanga: he ʻoku lōua ʻae kofu ʻo ʻene kau nofoʻanga kotoa pē.

Не боји се снега за своју чељад, јер сва чељад њена има по двоје хаљине.

22 ‌ʻOku ne ngaohi kiate ia ʻae ngaahi kofuʻaki ʻae tupenu kuo tuitui fakasanisani: ko hono ngaahi kofu ko e silika mo e meʻa kulaʻahoʻaho.

Покриваче сама себи гради, тако платно и скерлет одело јој је

23 ‌ʻOku ongoongoa hono husepāniti ʻi he ngaahi matapā, ʻoka nofo hifo ia mo e kau mātuʻa ʻoe fonua.

Зна се муж њен на вратима кад седи са старешинама земаљским.

24 ‌ʻOku ngaohi ʻe ia ʻae tupenu tuʻovalevale lelei, ʻo ne fakatauʻaki: pea ʻoku ʻatu ʻa hono ngaahi noʻo ki he kau fakatau.

Кошуље гради и продаје, и појасе даје трговцу.

25 Ko hono kofu ko e mālohi mo e ongoongolelei; pea ʻe fiefia ia ʻi he ngaahi ʻaho kimui.

Одело јој је крепост и лепота, и осмева се на време које иде.

26 ‌ʻOku matoʻo hono ngutu ʻi he poto; pea ʻoku ʻi hono ʻelelo ʻae fono ʻoe ʻofa.

Уста своја отвара мудро и на језику јој је наука блага.

27 ‌ʻOku ne tokanga lahi ki he anga ʻo hono fale, pea ʻoku ʻikai ke kai ʻe ia ʻae mā ʻae fakapikopiko.

Пази на владање чељади своје, и хлеба у лењости не једе.

28 ‌ʻOku tupu hake ʻene fānau, ʻonau ui ia ko e monūʻia; pea ʻoku fakaongoongoleleiʻi ia ʻe hono husepāniti foki.

Синови њени подижу се и благосиљају је; муж њен такође хвали је;

29 “Kuo fai lelei ʻe he kau ʻofefine tokolahi, ka ʻoku ke lelei hake koe ʻiate kinautolu kotoa pē.”

Многе су жене биле врсне, али ти их надвишујеш све.

30 Ko e meʻa kākā ʻae matamatalelei, pea ko e vaʻinga ʻae hoihoifua: ka ko e fefine ʻoku manavahē kia Sihova ʻe fakaongoongoleleiʻi ia.

Љупкост је преварна и лепота ташта; жена која се боји Господа, она заслужује похвалу.

31 Foaki kiate ia mei he fua ʻo hono nima: pea tuku pe ke fakaongoongoleleiʻi ia ʻi he ngaahi matapā ʻe heʻene ngaahi ngāue ʻaʻana.

Подајте јој од плода руку њених, и нека је хвале на вратима дела њена.