< Höga Visan 2 >

1 "Jag är ett ringa blomster i Saron, en lilja i dalen."
Аз съм роза Саронова И долински крем.
2 "Ja, såsom en lilja bland törnen, så är min älskade bland jungfrur."
Както е кремът между тръните; Така е любезната ми между дъщерите.
3 "Såsom ett äppelträd bland vildmarkens träd, så är min vän bland ynglingar; ljuvligt är mig att sitta i dess skugga, och söt är dess frukt för min mun.
Както ябълката между дърветата на сада, Така е възлюбеният ми между синовете; Пожелах сянката му и седнах под нея, И плодът му бе сладък в устата ми.
4 I vinsalen har han fört mig in, och kärleken är hans baner över mig.
Доведе ме в дома на пированието, И знамето му над мене бе любов.
5 Vederkvicken mig med druvkakor, styrken mig med äpplen; ty jag är sjuk av kärlek." ----
Подкрепете ме с млинчета, разхладете ме с ябълки Защото съм ранена от любов.
6 Hans vänstra arm vilar under mitt huvud, och hans högra omfamnar mig.
Левицата му е под главата ми, И десницата му ме прегръща.
7 Jag besvär eder, I Jerusalems döttrar, vid gaseller och hindar på marken: Oroen icke kärleken, stören den icke, förrän den själv så vill. ----
Заклевам ви, ерусалимски дъщери В сърните и в полските елени. Да не възбудите и да не събудите любовта ми преди да пожелае.
8 Hör, där är min vän! Ja, där kommer han, springande över bergen, hoppande fram på höjderna.
Гласът на възлюбления! ето, иде той, Скача по горите, играе по хълмовете.
9 Lik en gasell är min vän eller lik en ung hjort. Se, nu står han där bakom vår vägg, han blickar in genom fönstret, han skådar genom gallret.
Възлюбеният ми прилича на сърна или на млад елен; Ето стои, зад стената ни, Гледа в прозорците, Надзърта през решетките.
10 Min vän begynner tala, han säger till mig: "Stå upp, min älskade, du min sköna, och kom hitut.
Проговаря възлюбленият ми и казва ми: Стани, любезна моя, прекрасна моя, и дойди;
11 Ty se, vintern är förbi, regntiden är förliden och har gått sin kos.
Защото, ето, зимата измина, И дъждът престана и отиде си;
12 Blommorna visa sig på marken, tiden har kommit, då vinträden skäras, och turturduvan låter höra sin röst i vårt land.
Цветята се явяват по земята, Времето на птичето пеене пристигна, И гласът на гургулицата се чува в нашата земя;
13 Fikonträdets frukter begynna att mogna, vinträden stå redan i blom, de sprida sin doft. Stå upp, min älskade, min sköna, och kom hitut.
По смоковницата зреят първите й смокини, И лозята цъфтят и издават благоухание. Стани, любезна моя; прекрасна моя, та дойди.
14 Du min duva i bergsklyftan, i klippväggens gömsle, låt mig se ditt ansikte, låt mig höra din röst; ty din röst är så ljuv, och ditt ansikte är så täckt." ----
О гълъбице моя, в пукнатините на скалата. В скришните места на стръмнините, Нека видя лицето ти, нека чуя гласа ти; Защото гласът ти е сладък, и лицето ти прекрасно.
15 Fången rävarna åt oss, de små rävarna, vingårdarnas fördärvare, nu då våra vingårdar stå i blom. ----
Хванете ни лисиците, Малките лисици, които погубват лозята; Защото лозята ни цъфтят.
16 Min vän är min, och jag är hans, där han för sin hjord i bet ibland liljor.
Възлюбленият ми е мой, и аз негова; Пасе стадото си между кремовете.
17 Till dess morgonvinden blåser och skuggorna fly, må du ströva omkring, lik en gasell, min vän, eller lik en ung hjort, på de kassiadoftande bergen.
Догде повее дневния хладен ветрец и побягнат сенките, Върни се, вълюблени ми, и бъди като сърне Или млад елен по назъбените планини.

< Höga Visan 2 >