Job 6

1 Då tog Job till orda och sade:

А Јов одговори и рече:

2 Ack att min grämelse bleve vägd och min olycka lagd jämte den på vågen!

О да би се добро измерили јади моји, и заједно се невоља моја метнула на мерила!

3 Se, tyngre är den nu än havets sand, därför kan jag icke styra mina ord.

Претегла би песак морски; зато ми и речи недостаје.

4 Ty den Allsmäktiges pilar hava träffat mig, och min ande indricker deras gift; ja, förskräckelser ifrån Gud ställa sig upp mot mig.

Јер су стреле Свемогућег у мени, отров њихов испија ми дух, страхоте Божје ударају на ме.

5 Icke skriar vildåsnan, när hon har friskt gräs, icke råmar oxen, då han står vid sitt foder?

Риче ли дивљи магарац код траве? Муче ли во код пиће своје?

6 Men vem vill äta den mat som ej har smak eller sälta, och vem finner behag i slemörtens saft?

Једе ли се бљутаво без соли? Има ли сласти у биоцу од јајца?

7 Så vägrar nu min själ att komma vid detta, det är för mig en vämjelig spis.

Чега се душа моја није хтела дотакнути, то ми је јело у невољи.

8 Ack att min bön bleve hörd, och att Gud ville uppfylla mitt hopp!

О да би ми се испунила молба, и да би ми Бог дао шта чекам!

9 O att det täcktes Gud att krossa mig, att räcka ut sin hand och avskära mitt liv!

И да би Бог хтео сатрти ме, да би махнуо руком својом, и истребио ме!

10 Då funnes ännu för mig någon tröst, jag kunde då jubla, fastän plågad utan förskoning; jag har ju ej förnekat den Heliges ord.

Јер ми је још утеха, ако и горим од бола нити ме жали, што нисам тајио речи Светог.

11 Huru stor är då min kraft, eftersom jag alltjämt bör hoppas? Och vad väntar mig för ände, eftersom jag skall vara tålig?

Каква је сила моја да бих претрпео? Какав ли је крај мој да бих продужио живот свој?

12 Min kraft är väl ej såsom stenens, min kropp är väl icke av koppar?

Је ли сила моја камена сила? Је ли тело моје од бронзе?

13 Nej, förvisso gives ingen hjälp för mig, var utväg har blivit mig stängd.

Има ли још помоћи у мене? И није ли далеко од мене шта би ме придржало?

14 Den förtvivlade borde ju röna barmhärtighet av sin vän, men se, man övergiver den Allsmäktiges fruktan,

Несрећноме треба милост пријатеља његовог, али је он оставио страх Свемогућег.

15 Mina bröder äro trolösa, de äro såsom regnbäckar, ja, lika bäckarnas rännilar, som snart sina ut,

Браћа моја изневерише као поток, као бујни потоци прођоше,

16 som väl kunna gå mörka av vinterns flöden, när snön har fallit och gömt sig i dem,

Који су мутни од леда, у којима се сакрива снег;

17 men som åter försvinna, när de träffas av hettan, och torka bort ifrån sin plats, då värmen kommer.

Кад се откраве, отеку; кад се загреју, нестане их с места њихових.

18 Vägfarande där i trakten vika av till dem, men de finna allenast ödslighet och måste förgås.

Тамо амо сврћу од путева својих, иду у ништа и губе се.

19 Temas vägfarande skådade dithän, Sabas köpmanståg hoppades på dem;

Путници из Теме погледаху, који иђаху у Севу уздаху се у њих;

20 men de kommo på skam i sin förtröstan, de sågo sig gäckade, när de hade hunnit ditfram.

Али се постидеше што се поуздаше у њих, дошавши до њих осрамотише се.

21 Ja, likaså ären I nu ingenting värda, handfallna stån I av förfäran och förskräckelse.

Тако и ви постасте ништа; видесте погибао моју, и страх вас је.

22 Har jag då begärt att I skolen giva mig gåvor, taga av edert gods för att lösa mig ut,

Еда ли сам вам рекао: Дајте ми, или од блага свог поклоните ми;

23 att I skolen rädda mig undan min ovän, köpa mig fri ur våldsverkares hand?

Или избавите ме из руке непријатељеве, и из руке насилничке искупите ме?

24 Undervisen mig, så vill jag tiga, lären mig att förstå vari jag har farit vilse.

Поучите ме, и ја ћу ћутати; и у чему сам погрешио, обавестите ме.

25 Gott är förvisso uppriktigt tal, men tillrättavisning av eder, vad båtar den?

Како су јаке речи истините! Али шта ће укор ваш?

26 Haven I då i sinnet att hålla räfst med ord, och skall den förtvivlade få tala för vinden?

Мислите ли да ће речи укорити, и да је говор човека без надања ветар?

27 Då kasten I väl också lott om den faderlöse, då lären I väl köpslå om eder vän!

И на сироту нападате, и копате јаму пријатељу свом.

28 Dock, må det nu täckas eder att akta på mig; icke vill jag ljuga eder mitt i ansiktet.

Зато сада погледајте ме, и видите лажем ли пред вама.

29 Vänden om! Må sådan orätt icke ske; ja, vänden ännu om, ty min sak är rättfärdig!

Прегледајте; да не буде неправде; прегледајте, ја сам прав у том.

30 Skulle väl orätt bo på min tunga, och min mun, skulle den ej förstå vad fördärvligt är?

Има ли неправде на језику мом? Не разбира ли грло моје зла?