Predikaren 4

1 Och ytterligare såg jag på alla de våldsgärningar som förövas under solen. Jag såg förtryckta fälla tårar, och ingen fanns, som tröstade dem; jag såg dem lida övervåld av sina förtryckares hand, och ingen fanns, som tröstade dem.

Опет видех све неправде које се чине под сунцем, и гле, сузе оних којима се чини неправда, и немају ко би их потешио ни снаге да се избаве из руку оних који им чине неправду; немају никога да их потеши.

2 Då prisade jag de döda, som redan hade fått dö, lyckliga framför de levande, som ännu leva;

Зато хвалих мртве који већ помреше више него живе који још живе.

3 Men lycklig framför båda prisade jag den som ännu icke hade kommit till, den som hade sluppit att se vad ont som göres under solen.

Али је бољи и од једних и од других онај који још није постао, који није видео зло што бива под сунцем.

4 Och jag såg att all möda och all skicklighet i vad som göres icke är annat än den enes avund mot den andre. Också detta är fåfänglighet och ett jagande efter vind.

Јер видех сваки труд и свако добро дело да од њега бива завист човеку од ближњег његовог. И то је таштина и мука духу.

5 Dåren lägger händerna i kors och tär så sitt eget kött.

Безумник склапа руке своје, и једе своје тело:

6 Ja, bättre är en handfull ro än båda händerna fulla med möda och med jagande efter vind.

Боља је једна грст у миру него обе грсти с трудом и муком у духу.

7 Och ytterligare såg jag något som är fåfänglighet under solen:

Опет видех таштину под сунцем:

8 mången finnes, som står ensam och icke har någon jämte sig, varken son eller broder; och likväl är det ingen ände på all hans möda, och hans ögon bliva icke mätta på rikedom. Och för vem mödar jag mig då och nekar mig själv vad gott är? Också detta är fåfänglighet och ett uselt besvär.

Има ко је сам, инокосан, нема ни сина ни брата, и опет нема краја труду његовом, и очи његове не могу да се насите богатства; а не мисли: За кога се мучим и одузимам својој души добра? И то је таштина и зао посао.

9 Bättre är att vara två än en, ty de två få större vinning av sin möda.

Боље је двојици него једном, јер имају добру добит од свог труда.

10 Om någondera faller, så kan ju den andre resa upp sin medbroder. Men ve den ensamme, om han faller och icke en annan finnes, som kan resa upp honom.

Јер ако један падне, други ће подигнути друга свог; а тешко једном! Ако падне, нема другог да га подигне.

11 Likaledes, om två ligga tillsammans, så hava de det varmt; men huru skall den ensamme bliva varm?

Још ако двојица спавају заједно, греје један другог; а један како ће се згрејати?

12 Och om någon kan slå ned den som är ensam, så hålla dock två stånd mot angriparen. Och en tretvinnad tråd brister icke så snart.

И ако би ко надјачао једног, двојица ће му одолети; и трострука врпца не кида се лако.

13 Bättre är en gammal konung som är dåraktig och ej har förstånd nog att låta varna sig är en fattig yngling med vishet.

Боље је дете убого, а мудро него цар стар, а безуман, који се већ не зна поучити.

14 Ty ifrån fängelset gick en gång en sådan till konungavälde, fastän han var född i fattigdom inom den andres rike.

Јер један излази из тамнице да царује, а други који се роди да царује осиромаши.

15 Jag såg huru alla som levde och rörde sig under solen följde ynglingen, denne nye som skulle träda i den förres ställe;

Видех све живе који ходе под сунцем где пристају за дететом другим, које ће ступити на његово место.

16 det var ingen ände på hela skaran av alla dem som han gick i spetsen för. Men ändå hava de efterkommande ingen glädje av honom. Ty också detta är fåfänglighet och ett jagande efter vind.

Нема краја народу који беше пред њим, а који после настану неће се радовати њему. И то је таштина и мука духу.