Lukas 20
1 Och det begaf sig på en af de dagar, att han lärde folket i templet, och predikade Evangelium; då församlade sig de öfverste Presterna, och de Skriftlärde, med de Äldsta;
И кад Он у један од оних дана учаше народ у цркви и проповедаше јеванђеље, дођоше главари свештенички и књижевници са старешинама,
2 Och sade till honom: Säg oss, af hvad magt gör du detta? Eller ho är den som hafver gifvit dig denna magten?
И рекоше Му говорећи: Кажи нам каквом власти то чиниш? Или ко ти је дао власт ту?
3 Svarade Jesus, och sade till dem: Jag vill ock spörja eder ett ord; svarer I mig:
А Он одговарајући рече им: и ја ћу вас упитати једну реч, и кажите ми:
4 Var Johannis döpelse af himmelen, eller af menniskor?
Крштење Јованово или би с неба или од људи?
5 Då begynte de tänka vid sig, sägande: Sägom vi, af himmelen; då säger han: Hvi trodden I icke honom då?
А они помишљаху у себи говорећи: Ако кажемо с неба, рећи ће: Зашто му дакле не веровасте?
6 Men sägom vi, af menniskor då stenar oss allt folket; ty de hålla det ju så före, att Johannes var en Prophet.
Ако ли кажемо од људи, сав ће нас народ побити камењем; јер сви вероваху да Јован беше пророк.
7 Ty svarade de, att de icke visste, hvadan den var.
И одговорише: Не знамо откуда.
8 Då sade Jesus till dem: Icke heller säger jag eder, med hvad magt jag detta gör.
А Исус им рече: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.
9 Och han begynte säga till folket denna liknelsen: En man planterade en vingård, och fick honom ut vingårdsmannom, och for bort i främmande land i lång tid.
А народу поче казивати причу ову: Један човек посади виноград, и даде га виноградарима па отиде на подуго времена.
10 När tid var, sände han en tjenare till vingårdsmännerna, att de skulle låta honom få af vingårdsens frukt; men vingårdsmännerna hudflängde honom, och sänden ifrå sig med tomma händer.
И у време посла к виноградарима слугу да му даду од рода виноградског; али виноградари избише га, и послаше празног.
11 Sedan sände han ock en annan tjenare; den hudflängde de ock, och försmädde honom, och sänden ifrå sig med tomma händer.
И посла опет другог слугу; а они и оног избише и осрамотивши послаше празног.
12 Åter sände han den tredje; den gjorde de ock såran, och drefvo honom ut.
И посла опет трећег; а они и оног ранише, и истераше.
13 Då sade vingårdsherren: Hvad skall jag göra? Jag vill sända min älskeliga son; kan hända att, då de se honom, hafva de försyn för honom.
Онда рече господар од винограда: Шта ћу чинити? Да пошаљем сина свог љубазног: еда се како застиде кад виде њега.
14 Då vingårdsmännerna fingo se honom, tänkte de vid sig sjelfva, sägande: Denne är arfvingen; kommer, vi vilje slå honom ihjäl, att arfvedelen må blifva vår.
А виноградари видевши њега мишљаху у себи говорећи: Ово је наследник; ходите да га убијемо да наше буде достојање.
15 Och så drefvo de honom utu vingården, och dråpo honom. Hvad skall nu vingårdsherren göra dem samma?
И изведоше га напоље из винограда и убише. Шта ће дакле учинити њима господар од винограда?
16 Han skall komma, och förgöra dessa vingårdsmännerna, och utfå vingården androm. När de detta hörde, sade de: Bort det.
Доћи ће и погубиће ове виноградаре, и даће виноград другима. А они што слушаху рекоше: Не дао Бог!
17 Då såg han på dem, och sade: Hvad är då det som skrifvet står: Den stenen, som byggningsmännerna bortkastade, han är vorden en hörnsten?
А Он погледавши на њих рече: Шта значи дакле оно у писму: Камен који одбацише зидари онај поста глава од угла?
18 Hvilken som faller uppå den stenen, han varder krossad; men den han uppå faller, honom slår han all sönder i stycken.
Сваки који падне на тај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га.
19 Och öfverste Presterna, med de Skriftlärda, sökte efter att de kunde få taga fatt på honom i samma stunden; men de räddes för folket; ty de förstodo, att han hade sagt denna liknelsen emot dem.
И гледаху главари свештенички и књижевници у онај час да дигну руке на Њ; али се побојаше народа, јер разумеше да њима ову причу каза.
20 Och de aktade på honom, och sände ut väktare, som låtos vara rättfärdige; på det de skulle taga honom vid orden, och öfverantvarda honom herrskapet, och i landsherrans våld.
И пажаху на Њега, и послаше вребаче, који се грађаху као да су побожни: не би ли Га ухватили у речи да Га предаду поглаварима и власти судијиној.
21 Och de frågade honom, sägande: Mästar, vi vete att du säger och lärer det rätt är, och ser icke till personen, utan lärer Guds väg rätt.
И упиташе Га говорећи: Учитељу! Знамо да право говориш и учиш, и не гледаш ко је ко, него заиста учиш путу Божијем:
22 Är det rätt, att vi gifve Kejsaren skatt, eller ej?
Треба ли нам ћесару давати харач, или не?
23 Då han förmärkte deras illfundighet, sade han till dem: Hvi fresten I mig?
А Он разумевши њихово лукавство рече им: Шта ме кушате?
24 Låter mig få se penningen; hvars beläte och öfverskrift hafver han? Svarade de, och sade: Kejsarens.
Покажите ми динар; чији је на њему образ и натпис? А они одговарајући рекоше: Ћесарев.
25 Sade han till dem: Så gifver nu Kejsarenom det Kejsarenom tillhörer, och Gudi det Gudi tillhörer.
А Он им рече: Подајте дакле шта је ћесарево ћесару, а шта је Божије Богу.
26 Och de kunde icke straffa hans tal, för folket; utan förundrade sig på hans svar, och tigde.
И не могоше речи Његове покудити пред народом; и дивише се одговору Његовом, и умукоше.
27 Då gingo någre fram till honom af de Sadduceer, hvilke der neka uppståndelsen, och frågade honom,
А приступише неки од садукеја који кажу да нема васкрсења, и питаху Га
28 Sägande: Mästar, Moses hafver skrifvit oss, att om någors mans broder blifver död, den hustru hafver, och dör barnlös, att hans broder skall taga hans hustru, och uppväcka sinom broder säd.
Говорећи: Учитељу! Мојсије нам написа: Ако коме умре брат који има жену, и умре без деце, да брат његов узме жену, и да подигне семе брату свом.
29 Så voro nu sju bröder; och den förste tog sig hustru, och blef död barnlös.
Беше седам браће, и први узе жену, и умре без деце;
30 Och den andre tog henne, och blef ock desslikes död barnlös.
И узе други жену, и он умре без деце;
31 Den tredje tog henne; sammalunda ock alle sju, och läto inga barn efter sig, och blefvo döde.
И трећи је узе; а тако и сви седам; и не оставише деце, и помреше;
32 Sist, efter dem alla, blef ock qvinnan död.
А после свих умре и жена.
33 Uti uppståndelsen, hvilkensderas hustru skall hon vara, efter det sju hade haft henne till hustru?
О васкрсењу дакле кога ће од њих бити жена? Јер је она седморици била жена.
34 Då svarade Jesus, och sade till dem: Denna verldenes barn taga sig hustrur och gifvas mannom. (aiōn g165)
И одговарајући Исус рече им: Деца овог света жене се и удају; (aiōn g165)
35 Men de som varda värdige till den verldena, och till uppståndelsen ifrå de döda, de hvarken taga hustrur, eller gifvas manne; (aiōn g165)
А који се удостоје добити онај свет и васкрсење из мртвих нити ће се женити ни удавати; (aiōn g165)
36 Och ej heller kunna de mera dö; ty de varda like med Änglarna, och äro Guds barn, medan de äro uppståndelsens barn.
Јер више не могу умрети; јер су као анђели; и синови су Божији кад су синови васкрсења.
37 Men att de döde uppstå, bevisade Moses vid buskan, då han kallade Herran Abrahams Gud, och Isaacs Gud, och Jacobs Gud.
А да мртви устају, и Мојсије показа код купине где назива Господа Бога Авраамовог и Бога Исаковог и Бога Јаковљевог.
38 Gud är icke de dödas, utan de lefvandes Gud; ty honom lefva alle.
А Бог није Бог мртвих него живих; јер су Њему сви живи.
39 Då svarade någre af de Skriftlärda, sägande: Mästar, du sade rätt.
А неки од књижевника одговарајући рекоше: Учитељу! Добро си казао.
40 Och de djerfdes icke yttermera något fråga honom.
И већ не смеху ништа да Га запитају. А Он им рече:
41 Men han sade till dem: Huru säga de Christum vara Davids Son?
Како говоре да је Христос син Давидов?
42 Och sjelfver David säger i Psalmboken: Herren sade till min Herra: Sätt dig på mina högra hand;
Кад сам Давид говори у псалтиру: Рече Господ Господу мом: седи мени с десне стране,
43 Tilldess jag nederlägger dina ovänner dig till en fotapall.
Док положим непријатеље твоје подножје ногама твојим.
44 Så kallar nu David honom Herra; huru är han då hans Son?
Давид дакле Њега назива Господом; па како му је син?
45 Då sade han till sina Lärjungar, uti allt folkens åhöro:
А кад сав народ слушаше, рече ученицима својим:
46 Tager eder vara för de Skriftlärda, som vilja gå uti sid kläder, och vilja gerna varda helsade på torgen, och sitta främst i Synagogorna, och sitta främst i gästabåden.
Чувајте се од књижевника, који хоће да иду у дугачким хаљинама, и траже да им се клања по улицама, и првих места по зборницама, и зачеља на гозбама;
47 De uppfräta enkors hus, förebärande långa böner; de skola få dess större fördömelse.
Који једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго. Они ће још већма бити осуђени.
