Ayubu 7

1 “Je, mwanadamu hana kazi ngumu duniani? Siku zake si kama zile za mtu aliyeajiriwa?

Није ли човек на војсци на земљи? А дани његови нису ли као дани надничарски?

2 Kama mtumwa anavyovionea shauku vivuli vya jioni, au mtu aliyeajiriwa anavyoungojea mshahara wake,

Као што слуга уздише за сеном и као што надничар чека да сврши,

3 ndivyo nilivyogawiwa miezi ya ubatili, nami nimeandikiwa huzuni usiku hata usiku.

Тако су мени дати у наследство месеци залудни и ноћи мучне одређене ми.

4 Wakati nilalapo ninawaza, ‘Itachukua muda gani kabla sijaamka?’ Usiku huwa mrefu, nami najigeuzageuza hadi mapambazuko.

Кад легнем, говорим: Кад ћу устати? И кад ће проћи ноћ? И ситим се преврћући се до сванућа.

5 Mwili wangu umevikwa mabuu na uchafu, ngozi yangu imetumbuka na kutunga usaha.

Тело је моје обучено у црве и у груде земљане, кожа моја пуца и рашчиња се.

6 “Siku zangu zinapita upesi kuliko mtande wa kufuma, nazo zinafikia mwisho wake bila matumaini.

Дани моји бржи бише од чунка, и прођоше без надања.

7 Kumbuka, Ee Mungu, maisha yangu ni kama pumzi; macho yangu kamwe hayataona tena raha.

Опомени се да је мој живот ветар, да око моје неће више видети добра,

8 Lile jicho linaloniona sasa halitaniona tena; utanitafuta, wala sitakuwepo.

Нити ће ме видети око које ме је виђало; и твоје очи кад погледају на ме, мене неће бити.

9 Kama vile wingu liondokavyo na kutoweka, vivyo hivyo yeye ashukaye kaburini harudi tena. (Sheol h7585)

Као што се облак разилази и нестаје га, тако ко сиђе у гроб, неће изаћи, (Sheol h7585)

10 Kamwe harudi tena nyumbani mwake; wala mahali pake hapatamjua tena.

Неће се више вратити кући својој, нити ће га више познати место његово.

11 “Kwa hiyo sitanyamaza; nitanena kutokana na maumivu makuu ya roho yangu, nitalalama kwa uchungu wa nafsi yangu.

Зато ја нећу бранити устима својим, говорићу у тузи духа свог, нарицати у јаду душе своје.

12 Je, mimi ni bahari, au mnyama mkubwa mno akaaye vilindini, hata uniweke chini ya ulinzi?

Еда ли сам море или кит, те си наместио стражу око мене?

13 Ninapofikiri kwamba kitanda changu kitanifariji, nacho kiti changu cha fahari kitapunguza malalamiko yangu,

Кад кажем: Потешиће ме одар мој, постеља ће ми моја олакшати тужњаву,

14 ndipo wanitisha kwa ndoto na kunitia hofu kwa maono,

Тада ме страшиш снима и препадаш ме утварама,

15 hivyo ninachagua kujinyonga na kufa, kuliko huu mwili wangu.

Те душа моја воли бити удављена, воли смрт него кости моје.

16 Ninayachukia maisha yangu; nisingetamani kuendelea kuishi. Niache; siku zangu ni ubatili.

Додијало ми је; нећу до века живети; прођи ме се; јер су дани моји таштина.

17 “Mwanadamu ni kitu gani hata umjali kiasi hiki, kwamba unamtia sana maanani,

Шта је човек да га много цениш и да мариш за њ?

18 kwamba unamwangalia kila asubuhi na kumjaribu kila wakati?

Да га походиш свако јутро, и сваки час кушаш га?

19 Je, hutaacha kamwe kunitazama, au kuniacha japo kwa kitambo kidogo tu?

Кад ћеш се одвратити од мене и пустити ме да прогутам пљуванку своју?

20 Ikiwa nimetenda dhambi, nimekufanyia nini, Ewe mlinzi wa wanadamu? Kwa nini umeniweka niwe shabaha yako? Je, nimekuwa mzigo kwako?

Згрешио сам; шта ћу Ти чинити, о чувару људски? Зашто си ме метнуо себи за белегу, те сам себи на тегобу?

21 Kwa nini husamehi makosa yangu na kuachilia dhambi zangu? Kwa kuwa hivi karibuni nitalala mavumbini; nawe utanitafuta, wala sitakuwepo.”

Зашто ми не опростиш грех мој и не уклониш моје безакоње? Јер ћу сад лећи у прах, и кад ме потражиш, мене неће бити.