San Lucas 14

1 Y aconteció que entrando en casa de un príncipe de los fariseos un sábado a comer pan, ellos le acechaban.

И догоди Му се да дође у суботу у кућу једног кнеза фарисејског да једе хлеб; и они мотраху на Њега.

2 Y he aquí un hombre hidrópico estaba delante de él.

И гле, беше пред Њим некакав човек на коме беше дебела болест.

3 Y respondiendo Jesus, habló a los doctores de la ley y a los fariseos, diciendo: ¿Es lícito sanar en sábado?

И одговарајући Исус рече законицима и фарисејима говорећи: Је ли слободно у суботу исцељивати?

4 Y ellos callaron. Entonces él tomándole, le sanó, y le despidió.

А они оћутеше. И дохвативши га се исцели га и отпусти.

5 Y respondiendo a ellos dijo: ¿El asno o el buey de cuál de vosotros caerá en algún pozo, y no lo sacará luego en día de sábado?

И одговарајући рече им: Који од вас не би свог магарца или вола да му падне у бунар одмах извадио у дан суботни?

6 Y no le podían replicar a estas cosas.

И не могоше Му одговорити на то.

7 Y observando cómo escogían los primeros asientos a la mesa, refirió una parábola a los convidados, diciéndoles:

А гостима каза причу, кад опази како избираху зачеља, и рече им:

8 Cuando fueres llamado de alguno a bodas, no te sientes en el primer lugar, no sea que otro más honrado que tú esté por él convidado,

Кад те ко позове на свадбу, не седај у зачеље, да не буде међу гостима ко старији од тебе;

9 y viniendo el que te llamó a ti y a él, te diga: Da lugar a éste; y entonces comiences con vergüenza a tener el lugar último.

И да не би дошао онај који је позвао тебе и њега, и рекао ти: Подај место овоме: и онда ћеш са стидом сести на ниже место.

10 Mas cuando fueres llamado, ve, y siéntate en el postrer lugar; porque cuando viniere el que te llamó, te diga: Amigo, ven arriba; entonces tendrás gloria delante de los que juntamente se sientan a la mesa.

Него кад те ко позове, дошавши седи на последње место, да ти каже кад дође онај који те позва: Пријатељу! Помакни се више; тада ће теби бити част пред онима који седе с тобом за трпезом.

11 Porque cualquiera que se ensalza, será humillado; y el que se humilla, será ensalzado.

Јер сваки који се подиже, понизиће се; а који се понижује, подигнуће се.

12 Y dijo también al que le había convidado: Cuando hagas comida o cena, no llames a tus amigos, ni a tus hermanos, ni a tus parientes, ni a vecinos ricos; para que ellos te vuelvan a convidar, y te sea hecha compensación.

А и ономе што их је позвао рече: Кад дајеш обед или вечеру, не зови пријатеље своје, ни браћу своју, ни рођаке своје, ни суседе богате, да не би и они тебе кад позвали и вратили ти;

13 Mas cuando hagas banquete, llama a los pobres, los mancos, los cojos, los ciegos;

Него кад чиниш гозбу, зови сиромахе, кљасте, хроме, слепе;

14 y serás bienaventurado; porque no te pueden pagar; mas te será pagado en la resurrección de los justos.

И благо ће ти бити што ти они не могу вратити; него ће ти се вратити о васкрсењу праведних.

15 Y oyendo esto uno de los que juntamente estaban sentados a la mesa, le dijo: Bienaventurado el que comerá pan en el Reino de los cielos.

А кад чу то неки од оних што сеђаху с Њим за трпезом рече Му: Благо ономе који једе хлеба у царству Божијем!

16 El entonces le dijo: Un hombre hizo una gran cena, y llamó a muchos.

А Он му рече: Један човек зготови велику вечеру, и позва многе;

17 Y a la hora de la cena envió a su siervo a decir a los llamados: Venid, que ya está todo aparejado.

И кад би време вечери, посла слугу свог да каже званима: Хајдете, јер је већ све готово.

18 Y comenzaron todos a una a excusarse. El primero le dijo: He comprado una hacienda, y necesito salir y verla; te ruego que me des por excusado.

И почеше се изговарати сви редом; први му рече: Купих њиву, и ваља ми ићи да је видим; молим те изговори ме.

19 Y el otro dijo: He comprado cinco yuntas de bueyes, y voy a probarlos; te ruego que me des por excusado.

И други рече: Купих пет јармова волова, и идем да их огледам; молим те, изговори ме.

20 Y el otro dijo: Acabo de casarme, y por tanto no puedo ir.

И трећи рече: Ожених се, и зато не могу доћи.

21 Y vuelto el siervo, hizo saber estas cosas a su señor. Entonces enojado el padre de la familia, dijo a su siervo: Ve presto por las plazas y por las calles de la ciudad, y mete acá los pobres, los mancos, y cojos, y ciegos.

И дошавши слуга тај каза ово господару свом. Тада се расрди домаћин и рече слузи свом: Иди брзо на раскршћа и улице градске, и доведи амо сиромахе, и кљасте, и богаљасте, и слепе.

22 Y dijo el siervo: Señor, hecho es como mandaste, y aún hay lugar.

И рече слуга: Господару, учинио сам како си заповедио, и још места има.

23 Y dijo el señor al siervo: Ve por los caminos y por los vallados, y fuérzalos a entrar, para que se llene mi casa.

И рече господар слузи: Изиђи на путеве и међу ограде, те натерај да дођу да ми се напуни кућа.

24 Porque os digo que ninguno de aquellos hombres que fueron llamados, gustará mi Cena.

Јер вам кажем да ниједан од оних званих људи неће окусити моје вечере. Јер је много званих, али је мало изабраних.

25 Y muchas personas iban con él; y volviéndose les dijo:

Иђаше пак с Њим мноштво народа, и обазревши се рече им:

26 Si alguno viene a mí, y no aborrece a su padre, y madre, y mujer, e hijos, y hermanos, y hermanas, y aun también su vida, no puede ser mi discípulo.

Ако ко дође к мени, а не мрзи на свог оца, и на матер, и на жену, и на децу, и на браћу, и на сестре и на саму душу своју, не може бити мој ученик.

27 Y cualquiera que no carga su madero, y viene en pos de mí, no puede ser mi discípulo.

И ко не носи крст свој и за мном не иде, не може бити мој ученик.

28 Porque ¿cuál de vosotros, queriendo edificar una torre, no cuenta primero sentado los gastos, para ver si tiene lo que necesita para acabarla?

И који од вас кад хоће да зида кулу не седне најпре и не прорачуна шта ће га стати, да види има ли да може довршити?

29 Para que después que haya puesto el fundamento, y no pueda acabarla, todos los que lo vieren, no comiencen a hacer burla de él,

Да не би, кад постави темељ и не узможе довршити, сви који гледају стали му се ругати

30 diciendo: Este hombre comenzó a edificar y no pudo acabar.

Говорећи: Овај човек поче зидати, и не може да доврши.

31 ¿O cuál rey, teniendo que ir a hacer guerra contra otro rey, sentándose primero no consulta si puede salir al encuentro con diez mil al que viene contra él con veinte mil?

Или који цар кад пође с војском да се побије с другим царем не седне најпре и не држи већу може ли с десет хиљада срести оног што иде на њега са двадесет хиљада?

32 De otra manera, cuando aún el otro está lejos, le ruega por la paz, enviándole embajada.

Ако ли не може, а он пошаље посленике док је овај још далеко и моли да се помире.

33 Así pues, cualquiera de vosotros que no renuncia a todas las cosas que posee, no puede ser mi discípulo.

Тако дакле сваки од вас који се не одрече свега што има не може бити мој ученик.

34 Buena es la sal; mas si la sal fuere desvanecida, ¿con qué se adobará?

Со је добра, али ако со обљутави, чим ће се осолити?

35 Ni para la tierra, ni para el muladar es buena; fuera la arrojan. Quien tiene oídos para oír, oiga.

Нити је потребна у земљу ни у гној; него је проспу напоље. Ко има уши да чује нека чује.