Salmos 139

1 Al Músico principal: Salmo de David. OH Jehová, tú me has examinado y conocido.

Господе! Ти ме кушаш и знаш.

2 Tú has conocido mi sentarme y mi levantarme, has entendido desde lejos mis pensamientos.

Ти знаш кад седам и кад устанем; Ти знаш помисли моје издалека;

3 Mi senda y mi acostarme has rodeado, y estás impuesto en todos mis caminos.

Кад ходим и кад се одмарам, Ти си око мене, и све путеве моје видиш.

4 Pues aun no está la palabra en mi lengua, [y] he aquí, oh Jehová, tú la sabes toda.

Још нема речи на језику мом, а Ти, Господе, гле, већ све знаш.

5 Detrás y delante me guarneciste, y sobre mí pusiste tu mano.

Састраг и спред Ти си ме заклонио, и ставио на ме руку своју.

6 Más maravillosa es la ciencia que mi capacidad; alta es, no puedo comprenderla.

Чудно је за ме знање Твоје, високо, не могу да га докучим.

7 ¿Adónde me iré de tu espíritu? ¿y adónde huiré de tu presencia?

Куда бих отишао од духа Твог, и од лица Твог куда бих побегао?

8 Si subiere á los cielos, allí estás tú: y si en abismo hiciere mi estrado, he aquí allí tú estás. (Sheol h7585)

Да изађем на небо, Ти си онде. Да сиђем у пакао, онде си. (Sheol h7585)

9 Si tomare las alas del alba, y habitare en el extremo de la mar,

Да се дигнем на крилима од зоре, и преселим се на крај мора:

10 Aun allí me guiará tu mano, y me asirá tu diestra.

И онде ће ме рука Твоја водити, и држати ме десница Твоја.

11 Si dijere: Ciertamente las tinieblas me encubrirán; aun la noche resplandecerá tocante á mí.

Да кажем: Да ако ме мрак сакрије; али је и ноћ као видело око мене.

12 Aun las tinieblas no encubren de ti, y la noche resplandece como el día: lo mismo [te son] las tinieblas que la luz.

Ни мрак неће замрачити од Тебе, и ноћ је светла као дан: мрак је као видело.

13 Porque tú poseiste mis riñones; cubrísteme en el vientre de mi madre.

Јер си Ти створио шта је у мени, саставио си ме у утроби матере моје.

14 Te alabaré; porque formidables, maravillosas son tus obras: estoy maravillado, y mi alma lo conoce mucho.

Хвалим Те, што сам дивно саздан. Дивна су дела Твоја, и душа моја то зна добро.

15 No fué encubierto de ti mi cuerpo, bien que en oculto fuí formado, [y] compaginado en lo más bajo de la tierra.

Ниједна се кост моја није сакрила од Тебе, ако и јесам саздан тајно, откан у дубини земаљској.

16 Mi embrión vieron tus ojos, y en tu libro estaban escritas todas aquellas cosas que fueron luego formadas, sin [faltar] una de ellas.

Заметак мој видеше очи Твоје, у књизи је Твојој све то записано, и дани забележени, кад их још није било ниједног.

17 Así que ¡cuán preciosos me son, oh Dios, tus pensamientos! ¡cuán multiplicadas son sus cuentas!

Како су ми недокучиве помисли Твоје, Боже! Како им је велик број!

18 Si los cuento, multiplícanse más que la arena: despierto, y aun estoy contigo.

Да их бројим, више их је него песка. Кад се пробудим, још сам с Тобом.

19 De cierto, oh Dios, matarás al impío; apartaos pues de mí, hombres sanguinarios.

Да хоћеш, Боже, убити безбожника! Крвопије, идите од мене.

20 Porque blasfemias dicen ellos contra ti: tus enemigos toman en vano [tu nombre].

Они говоре ружно на Тебе; узимају име Твоје узалуд непријатељи Твоји.

21 ¿No tengo en odio, oh Jehová, á los que te aborrecen, y me conmuevo contra tus enemigos?

Зар да не мрзим на оне, који на Те мрзе, Господе, и да се не гадим на оне који устају на Тебе?

22 Aborrézcolos con perfecto odio; téngolos por enemigos.

Пуном мрзошћу мрзим на њих; непријатељи су ми.

23 Examíname, oh Dios, y conoce mi corazón: pruébame y reconoce mis pensamientos:

Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме, и познај помисли моје.

24 Y ve si hay en mí camino de perversidad, y guíame en el camino eterno.

И види јесам ли на злом путу, и води ме на пут вечни.