Proverbios 6

1 HIJO mío, si salieres fiador por tu amigo, si tocaste tu mano por el extraño,

Сине мој, кад се подјемчиш за пријатеља свог, и даш руку своју туђинцу,

2 Enlazado eres con las palabras de tu boca, y preso con las razones de tu boca.

Везао си се речима уста својих, ухватио си се речима уста својих.

3 Haz esto ahora, hijo mío, y líbrate, ya que has caído en la mano de tu prójimo: ve, humíllate, y asegúrate de tu amigo.

Зато учини тако, сине мој, и опрости се, јер си допао у руке ближњему свом; иди, припадни, и навали на ближњег свог.

4 No des sueño á tus ojos, ni á tus párpados adormecimiento.

Не дај сна очима својим, ни веђама својим дрема.

5 Escápate como el corzo de la mano [del cazador], y como el ave de la mano del parancero.

Отми се као срна из руке ловцу, и као птица из руке птичару.

6 Ve á la hormiga, oh perezoso, mira sus caminos, y sé sabio;

Иди к мраву, лењивче, гледај путеве његове, и омудрај.

7 La cual no teniendo capitán, ni gobernador, ni señor,

Нема вођу ни управитеља ни господара;

8 Prepara en el verano su comida y allega en el tiempo de la siega su mantenimiento.

И опет приправља лети себи храну, збира уз жетву пићу своју.

9 Perezoso, ¿hasta cuándo has de dormir? ¿cuándo te levantarás de tu sueño?

Докле ћеш, лењивче, лежати? Кад ћеш устати од сна свог?

10 Un poco de sueño, un poco de dormitar, y cruzar por un poco las manos para reposo:

Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да прилегнеш,

11 Así vendrá tu necesidad como caminante, y tu pobreza como hombre de escudo.

У том ће доћи сиромаштво твоје као путник и оскудица твоја као оружан човек.

12 El hombre malo, el hombre depravado, anda en perversidad de boca;

Човек неваљао и нитков ходи са злим устима;

13 Guiña de sus ojos, habla con sus pies, indica con sus dedos;

Намигује очима, говори ногама, показује прстима;

14 Perversidades hay en su corazón, anda pensando mal en todo tiempo; enciende rencillas.

Свака му је опачина у срцу, кује зло свагда, замеће свађу.

15 Por tanto su calamidad vendrá de repente; súbitamente será quebrantado, y no [habrá] remedio.

Зато ће уједанпут доћи погибао његова, часом ће се сатрти и неће бити лека.

16 Seis cosas aborrece Jehová, y aun siete abomina su alma:

На ово шесторо мрзи Господ, и седмо је гад души његовој:

17 Los ojos altivos, la lengua mentirosa, las manos derramadoras de sangre inocente,

Очи поносите, језик лажљив и руке које проливају крв праву,

18 El corazón que maquina pensamientos inicuos, los pies presurosos para correr al mal,

Срце које кује зле мисли, ноге које брзо трче на зло,

19 El testigo falso que habla mentiras, y el que enciende rencillas entre los hermanos.

Лажан сведок који говори лаж, и ко замеће свађу међу браћом.

20 Guarda, hijo mío, el mandamiento de tu padre, y no dejes la enseñanza de tu madre:

Чувај, сине мој, заповест оца свог, и не остављај науке матере своје.

21 Atalos siempre en tu corazón, enlázalos á tu cuello.

Привежи их себи на срце засвагда, и свежи их себи око грла.

22 Te guiarán cuando anduvieres; cuando durmieres te guardarán; hablarán contigo cuando despertares.

Куда год пођеш, водиће те; кад заспиш, чуваће те; кад се пробудиш, разговараће те;

23 Porque el mandamiento es antorcha, y la enseñanza luz; y camino de vida las reprensiones de la enseñanza:

Јер је заповест жижак, и наука је видело, и пут је животни карање које поучава;

24 Para que te guarden de la mala mujer, de la blandura de la lengua de la extraña.

Да те чувају од зле жене, од језика којим ласка жена туђа.

25 No codicies su hermosura en tu corazón, ni ella te prenda con sus ojos:

Не зажели у срцу свом лепоту њену, и немој да те ухвати веђама својим.

26 Porque á causa de la mujer ramera [es reducido el hombre] á un bocado de pan; y la mujer caza la preciosa alma del varón.

Јер са жене курве спада човек на комад хлеба, и жена пуста лови драгоцену душу.

27 ¿Tomará el hombre fuego en su seno, sin que sus vestidos se quemen?

Хоће ли ко узети огња у недра, а хаљине да му се не упале?

28 ¿Andará el hombre sobre las brasas, sin que sus pies se abrasen?

Хоће ли ко ходити по живом угљевљу, а ногу да не ожеже?

29 Así el que entrare á la mujer de su prójimo; no será sin culpa cualquiera que la tocare.

Тако бива ономе који иде к жени ближњег свог; неће бити без кривице ко је се год дотакне.

30 No tienen en poco al ladrón, cuando hurtare para saciar su alma teniendo hambre:

Не срамоте лупежа који украде да насити душу своју, будући гладан;

31 Empero tomado, paga las setenas, da toda la sustancia de su casa.

Него кад га ухвате плати самоседмо, да све имање дома свог.

32 Mas el que comete adulterio con la mujer, es falto de entendimiento: corrompe su alma el que tal hace.

Али ко учини прељубу са женом, безуман је, душу своју губи ко тако чини;

33 Plaga y vergüenza hallará; y su afrenta nunca será raída.

Муке и руга допада, и срамота се његова не може избрисати.

34 Porque los celos son el furor del hombre, y no perdonará en el día de la venganza.

Јер је љубавна сумња жестока у мужа и не штеди на дан освете;

35 No tendrá respeto á ninguna redención; ni querrá [perdonar], aunque multipliques los dones.

Не мари ни за какав откуп, и не прима ако ћеш и много дарова давати.