Proverbios 16

1 DEL hombre son las disposiciones del corazón: mas de Jehová la respuesta de la lengua.

Човек спрема срце, али је од Господа шта ће језик говорити.

2 Todos los caminos del hombre son limpios en su opinión: mas Jehová pesa los espíritus.

Човеку се сви путеви његови чине чисти, али Господ испитује духове.

3 Encomienda á Jehová tus obras, y tus pensamientos serán afirmados.

Остави на Господа дела своја, и биће тврде намере твоје.

4 Todas las cosas ha hecho Jehová por sí mismo, y aun al impío para el día malo.

Господ је створио све сам за се, и безбожника за зли дан.

5 Abominación es á Jehová todo altivo de corazón: [aunque esté] mano sobre mano, no será reputado inocente.

Мрзак је Господу ко је год поноситог срца, и неће остати без кара ако ће и друге узети у помоћ.

6 Con misericordia y verdad se corrige el pecado: y con el temor de Jehová se apartan del mal los hombres.

Милошћу и истином очишћа се безакоње, и страхом Господњим уклања се човек ода зла.

7 Cuando los caminos del hombre son agradables á Jehová, aun á sus enemigos pacificará con él.

Кад су чији путеви мили Господу, мири с њим и непријатеље његове.

8 Mejor es lo poco con justicia, que la muchedumbre de frutos sin derecho.

Боље је мало с правдом него много доходака с неправдом.

9 El corazón del hombre piensa su camino: mas Jehová endereza sus pasos.

Срце човечије измишља себи пут, али Господ управља кораке његове.

10 Adivinación está en los labios del rey: en juicio no prevaricará su boca.

Пророштво је на уснама царевим, у суду неће погрешити уста његова.

11 Peso y balanzas justas son de Jehová: obra suya son todas las pesas de la bolsa.

Мерила и потези прави од Господа су, и све камење у тобоцу његово је дело.

12 Abominación es á los reyes hacer impiedad: porque con justicia será afirmado el trono.

Гадно је царевима чинити неправду, јер се правдом утврђује престо.

13 Los labios justos son el contentamiento de los reyes; y aman al que habla lo recto.

Миле су царевима усне праведне, и они љубе оног који говори право.

14 La ira del rey es mensajero de muerte: mas el hombre sabio la evitará.

Гнев је царев гласник, али мудар човек ублажиће га.

15 En la alegría del rostro del rey está la vida; y su benevolencia es como nube de lluvia tardía.

У веселу је лицу царевом живот, и љубав је његова као облак с позним даждем.

16 Mejor es adquirir sabiduría que oro preciado; y adquirir inteligencia vale más que la plata.

Колико је боље тећи мудрост него злато! И тећи разум колико је лепше него сребро!

17 El camino de los rectos es apartarse del mal: su alma guarda el que guarda su camino.

Пут је праведних уклањање ода зла; чува душу своју ко пази на пут свој.

18 Antes del quebrantamiento [es] la soberbia; y antes de la caída la altivez de espíritu.

Охолост долази пред погибао, и поносит дух пред пропаст.

19 Mejor es humillar el espíritu con los humildes, que partir despojos con los soberbios.

Боље је бити понизног духа с кроткима него делити плен с охолима.

20 El entendido en la palabra, hallará el bien: y el que confía en Jehová, él es bienaventurado.

Ко пази на реч, налази добро, и ко се узда у Господа, благо њему.

21 El sabio de corazón es llamado entendido: y la dulzura de labios aumentará la doctrina.

Ко је мудрог срца, зове се разуман, а сласт на уснама умножава науку.

22 Manantial de vida es el entendimiento al que lo posee: mas la erudición de los necios es necedad.

Извор је животу разум онима који га имају, а наука безумних безумље је.

23 El corazón del sabio hace prudente su boca; y con sus labios aumenta la doctrina.

Срце мудрога разумно управља устима његовим, и додаје науку уснама његовим.

24 Panal de miel son los dichos suaves: suavidad al alma y medicina á los huesos.

Љубазне су речи саће меда, сласт души и здравље костима.

25 Hay camino que parece derecho al hombre, mas su salida son caminos de muerte.

Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.

26 El alma del que trabaja, trabaja para sí; porque su boca le constriñe.

Ко се труди себи се труди, јер га нагоне уста његова.

27 El hombre perverso cava el mal; y en sus labios hay como llama de fuego.

Човек неваљао копа зло, и на уснама му је као огањ који пали.

28 El hombre perverso levanta contienda; y el chismoso aparta los mejores amigos.

Опак човек замеће свађу, и опадач раставља главне пријатеље.

29 El hombre malo lisonjea á su prójimo, y le hace andar por el camino no bueno:

Насилник мами друга свог и заводи га на пут који није добар;

30 Cierra sus ojos para pensar perversidades; mueve sus labios, efectúa el mal.

Намигује очима, кад мисли наопако; кад миче уснама, чини зло.

31 Corona de honra es la vejez, que se hallará en el camino de justicia.

Седа је коса славна круна, налази се на путу праведном.

32 Mejor es el que tarde se aira que el fuerte; y el que se enseñorea de su espíritu, que el que toma una ciudad.

Бољи је спор на гнев него јунак, и господар од свог срца бољи је него онај који узме град.

33 La suerte se echa en el seno: mas de Jehová es el juicio de ella.

Ждреб се баца у крило, али је од Господа све што излази.