Lamentaciones 5
1 ACUÉRDATE, oh Jehová, de lo que nos ha sucedido: ve y mira nuestro oprobio.
Опомени се, Господе, шта нас задеси; погледај и види срамоту нашу.
2 Nuestra heredad se ha vuelto á extraños, nuestras casas á forasteros.
Наследство наше привали се туђинцима, домови наши иностранцима.
3 Huérfanos somos sin padre, nuestras madres como viudas.
Постасмо сироте, без оца, матере наше као удовице.
4 Nuestra agua bebemos por dinero; nuestra leña por precio compramos.
Своју воду пијемо за новце, своја дрва купујемо.
5 Persecución padecemos sobre nuestra cerviz: nos cansamos, y no hay para nosotros reposo.
На врату нам је јарам, и гоне нас; уморени немамо одмора.
6 Al Egipcio y al Asirio dimos la mano, para saciarnos de pan.
Пружамо руку к Мисирцима и Асирцима, да се наситимо хлеба.
7 Nuestros padres pecaron, y son muertos; y nosotros llevamos sus castigos.
Оци наши згрешише, и нема их, а ми носимо безакоња њихова.
8 Siervos se enseñorearon de nosotros; no hubo quien de su mano nos librase.
Робови нам господаре, нема никога да избави из руку њихових.
9 Con peligro de nuestras vidas traíamos nuestro pan delante del cuchillo del desierto.
Са страхом за живот свој од мача у пустињи доносимо себи хлеб.
10 Nuestra piel se ennegreció como un horno á causa del ardor del hambre.
Кожа нам поцрне као пећ од љуте глади.
11 Violaron á las mujeres en Sión, á las vírgenes en las ciudades de Judá.
Срамоте жене на Сиону и девојке по градовима Јудиним.
12 A los príncipes colgaron por su mano; no respetaron el rostro de los viejos.
Кнезове вешају својим рукама, не поштују лице старачко.
13 Llevaron los mozos á moler, y los muchachos desfallecieron en la leña.
Младиће узимају под жрвње, и деца падају под дрвима.
14 Los ancianos cesaron de la puerta, los mancebos de sus canciones.
Стараца нема више на вратима, ни младића на певању.
15 Cesó el gozo de nuestro corazón; nuestro corro se tornó en luto.
Неста радости срцу нашем, игра наша претвори се у жалост.
16 Cayó la corona de nuestra cabeza: ¡ay ahora de nosotros! porque pecamos.
Паде венац с главе наше; тешко нама, што згрешисмо!
17 Por esto fué entristecido nuestro corazón, por esto se entenebrecieron nuestros ojos:
Стога је срце наше жалосно, стога очи наше потамнеше,
18 Por el monte de Sión que está asolado; zorras andan en él.
Са горе Сиона, што опусте, и лисице иду по њој.
19 Mas tú, Jehová, permanecerás para siempre: tu trono de generación en generación.
Ти, Господе, остајеш довека, престо Твој од колена до колена.
20 ¿Por qué te olvidarás para siempre de nosotros, y nos dejarás por largos días?
Зашто хоћеш да нас заборавиш довека, да нас оставиш задуго?
21 Vuélvenos, oh Jehová, á ti, y nos volveremos: renueva nuestros días como al principio.
Обрати нас, Господе, к себи, и обратићемо се; понови дане наше како беху пре.
22 Porque repeliendo nos has desechado; te has airado contra nosotros en gran manera.
Јер еда ли ћеш нас сасвим одбацити и гневити се на нас веома?
