Job 41

1 ¿SACARÁS tú al leviathán con el anzuelo, ó con la cuerda que le echares en su lengua?

Хоћеш ли удицом извући крокодила или ужем подвезати му језик?

2 ¿Pondrás tú garfio en sus narices, y horadarás con espinas su quijada?

Хоћеш ли му провући ситу кроз нос? Или му шиљком провртети чељусти?

3 ¿Multiplicará él ruegos para contigo? ¿hablaráte él lisonjas?

Хоће ли те много молити, или ће ти ласкати?

4 ¿Hará concierto contigo para que lo tomes por siervo perpetuo?

Хоће ли учинити веру с тобом да га узмеш да ти буде слуга до века?

5 ¿Jugarás tú con él como con pájaro, ó lo atarás para tus niñas?

Хоћеш ли се играти с њим као с птицом, или ћеш га везати девојкама својим?

6 ¿Harán de él banquete los compañeros? ¿partiránlo entre los mercaderes?

Хоће ли се њим частити другови? Разделити га међу трговце?

7 ¿Cortarás tú con cuchillo su cuero, ó con asta de pescadores su cabeza?

Хоћеш ли му напунити кожу шиљцима и главу оствама?

8 Pon tu mano sobre él; te acordarás de la batalla, y nunca más tornarás.

Дигни на њ руку своју; нећеш више помињати боја.

9 He aquí que la esperanza acerca de él será burlada: porque aun á su sola vista se desmayarán.

Гле, залуду је надати му се; кад га само угледа човек, не пада ли?

10 Nadie hay tan osado que lo despierte: ¿quién pues podrá estar delante de mí?

Нема слободног који би га пробудио; а ко ће стати преда ме?

11 ¿Quién me ha anticipado, para que yo restituya? [Todo lo que hay] debajo del cielo es mío.

Ко ми је пре дао шта, да му вратим? Шта је год под свим небом, моје је.

12 Yo no callaré sus miembros, ni lo de sus fuerzas y la gracia de su disposición.

Нећу ћутати о удима његовим ни о сили ни о лепоти стаса његовог.

13 ¿Quién descubrirá la delantera de su vestidura? ¿quién se llegará á él con freno doble?

Ко ће му узгрнути горњу одећу? К чељустима његовим ко ће приступити?

14 ¿Quién abrirá las puertas de su rostro? Los órdenes de sus dientes espantan.

Врата грла његовог ко ће отворити? Страх је око зуба његових.

15 La gloria [de su vestido son] escudos fuertes, cerrados entre sí estrechamente.

Крљушти су му јаки штитови спојени тврдо.

16 El uno se junta con el otro, que viento no entra entre ellos.

Близу су једна до друге да ни ветар не улази међу њих.

17 Pegado está el uno con el otro, están trabados entre sí, que no se pueden apartar.

Једна је за другу прионула, држе се и не растављају се.

18 Con sus estornudos encienden lumbre, y sus ojos son como los párpados del alba.

Кад киха као да муња сева, а очи су му као трепавице у зоре.

19 De su boca salen hachas de fuego; centellas de fuego proceden.

Из уста му излазе лучеви, и искре огњене скачу.

20 De sus narices sale humo, como de una olla ó caldero que hierve.

Из ноздрва му излази дим као из врелог лонца или котла.

21 Su aliento enciende los carbones, y de su boca sale llama.

Дах његов распаљује угљевље и пламен му излази из уста.

22 En su cerviz mora la fortaleza, y espárcese el desaliento delante de él.

У врату му стоји сила, и пред њим иде страх.

23 Las partes momias de su carne están apretadas: están en él firmes, y no se mueven.

Уди меса његовог спојени су, једноставно је на њему, не размиче се.

24 Su corazón es firme como una piedra, y fuerte como la muela de abajo.

Срце му је тврдо као камен, тврдо као доњи жрвањ.

25 De su grandeza tienen temor los fuertes, y á causa de su desfallecimiento hacen por purificarse.

Кад се дигне, дрхћу јунаци, и од страха очишћају се од греха својих.

26 Cuando alguno lo alcanzare, ni espada, ni lanza, ni dardo, ni coselete durará.

Да га удари мач, не може се одржати, ни копље ни стрела ни оклоп.

27 El hierro estima por pajas, y el acero por leño podrido.

Њему је гвожђе као плева, а бронза као труло дрво.

28 Saeta no le hace huir; las piedras de honda se le tornan aristas.

Неће га потерати стрела, камење из праће њему је као сламка;

29 Tiene toda arma por hojarascas, y del blandir de la pica se burla.

Као слама су му убојне справе, и смеје се баченом копљу.

30 Por debajo [tiene] agudas conchas; Imprime [su] agudez en el suelo.

Под њим су оштри црепови, стере себи оштре ствари у глибу.

31 Hace hervir como una olla la profunda mar, y tórnala como una olla de ungüento.

Чини, те ври дубина као лонац, и море се мути као у ступи.

32 En pos de sí hace resplandecer la senda, que parece que la mar es cana.

За собом оставља светлу стазу, рекао би да је бездана оседела.

33 No hay sobre la tierra su semejante, hecho para nada temer.

Ништа нема на земљи да би се испоредило с њим, да би створено било да се ничега не боји.

34 Menosprecia toda cosa alta: es rey sobre todos los soberbios.

Шта је год високо презире, цар је над свим зверјем.