Job 36

1 Y AÑADIÓ Eliú, y dijo:

Још говори Елијуј и рече:

2 Espérame un poco, y enseñarte he; porque todavía [tengo] razones en orden á Dios.

Потрпи ме мало, и показаћу ти, јер још има шта бих говорио за Бога.

3 Tomaré mi noticia de lejos, y atribuiré justicia á mi Hacedor.

Почећу издалека беседу своју, и показаћу да је Творац мој праведан.

4 Porque de cierto no son mentira mis palabras; contigo [está] el que es íntegro en [sus] conceptos.

Доиста, неће бити лажне речи моје, код тебе је који право мисли.

5 He aquí que Dios es grande, mas no desestima á nadie: es poderoso en fuerza de sabiduría.

Гле, Бог је силан, али никога не одбацује, силан је снагом срчаном.

6 No otorgará vida al impío, y á los afligidos dará su derecho.

Не да живети безбожнику, а невољницима чини правду.

7 No quitará sus ojos del justo; antes bien con los reyes los pondrá en solio para siempre, y serán ensalzados.

Не одвраћа од праведника очију својих, него још с царевима на престо посађује их на век, те се узвишују.

8 Y si estuvieren prendidos en grillos, y aprisionados en las cuerdas de aflicción,

Ако ли су оковани у пута и свезани ужима невољничким,

9 El les dará á conocer la obra de ellos, y que prevalecieron sus rebeliones.

Тада им напомиње дела њихова и безакоња њихова како су силна.

10 Despierta además el oído de ellos para la corrección, y díce[les] que se conviertan de la iniquidad.

И отвара Му ухо да би се поправили, и говори им да се врате од безакоња.

11 Si oyeren, y [le] sirvieren, acabarán sus días en bien, y sus años en deleites.

Ако послушају и стану им служити, довршују дане своје у добру и године своје у радости.

12 Mas si no oyeren, serán pasados á cuchillo, y perecerán sin sabiduría.

Ако ли не послушају, гину од мача и умиру с безумља.

13 Empero los hipócritas de corazón lo irritarán más, y no clamarán cuando él los atare.

А који су лицемерног срца, навлаче гнев и не вичу кад их повеже;

14 Fallecerá el alma de ellos en su mocedad, y su vida entre los sodomitas.

Умире у младости душа њихова и живот њихов међу курвама.

15 Al pobre librará de su pobreza, y en la aflicción despertará su oído.

Избавља невољника из невоље његове и отвара му ухо у муци.

16 Asimismo te apartaría de la boca de la angustia á lugar espacioso, [libre] de todo apuro; y te asentará mesa llena de grosura.

Тако би и тебе извео из тескобе на пространо место, где ништа не досађује, и мирни сто твој био би пун претилине.

17 Mas tú has llenado el juicio del impío, [en vez] de sustentar el juicio y la justicia.

Али си заслужио суд безбожнички; и суд и правда снађе те.

18 Por lo cual [teme] que [en su] ira no te quite con golpe, el cual no puedas apartar de ti con gran rescate.

Доиста, гнев је на теби; гледај да те не одбаци у карању, те те велики откуп неће избавити.

19 ¿Hará él estima de tus riquezas, ni del oro, ni de todas las fuerzas del poder?

Хоће ли гледати на твоје богатство? Неће ни на злато ни на какву силу блага твог.

20 No anheles la noche, en que desaparecen los pueblos de su lugar.

Не уздиши за ноћу у коју народи одлазе на своје место.

21 Guárdate, no tornes á la iniquidad; pues ésta escogiste más bien que la aflicción.

Чувај се да не погледаш на таштину и волиш на њу него невољу.

22 He aquí que Dios es excelso con su potencia: ¿qué enseñador semejante á él?

Гле, Бог је највиши својом силом, ко је учитељ као Он?

23 ¿Quién le ha prescrito su camino? ¿y quién [le] dirá: Iniquidad has hecho?

Ко Му је одредио пут Његов? Или ко ће Му рећи: Чиниш неправо?

24 Acuérdate de engrandecer su obra, la cual contemplan los hombres.

Опомињи се да величаш дела Његова, која гледају људи.

25 Los hombres todos la ven; mírala el hombre de lejos.

Сви људи виде их, сваки их гледа из далека.

26 He aquí, Dios es grande, y nosotros no le conocemos; ni se puede rastrear el número de sus años.

Гле, Бог је велик, и не можемо Га познати, број година Његових не може се докучити.

27 El reduce las gotas de las aguas, al derramarse la lluvia según el vapor;

Јер Он стеже капље водене, које лију дажд из облака Његових;

28 Las cuales destilan las nubes, goteando en abundancia sobre los hombres.

Кад теку облаци, капљу на мноштво људско.

29 ¿Quién podrá tampoco comprender la extensión de las nubes, y el sonido estrepitoso de su pabellón?

И ко би разумео простор облацима и грмљаву у шатору његовом?

30 He aquí que sobre él extiende su luz, y cobija [con ella] las raíces de la mar.

Како простире над њим светлост своју, и дубине морске покрива?

31 Bien que por esos medios castiga á los pueblos, á la multitud da comida.

Тиме суди народима, даје хране изобила.

32 Con las nubes encubre la luz, y mándale [no brillar], interponiendo [aquéllas].

Рукама заклања светлост, и наређује кога да срете,

33 Tocante á ella anunciará [el trueno], su compañero, [que hay] acumulación de ira sobre el que se eleva.

Јављајући према њему добру вољу своју, и према стоци и према роду земаљском.