Job 19

1 Y RESPONDIÓ Job, y dijo:

А Јов одговори и рече:

2 ¿Hasta cuándo angustiaréis mi alma, y me moleréis con palabras?

Докле ћете мучити душу моју и сатирати ме речима?

3 Ya me habéis vituperado diez veces: ¿no os avergonzáis de descomediros delante de mí?

Већ сте ме десет пута наружили; није вас стид што тако наваљујете на ме?

4 Sea así que realmente haya yo errado, conmigo se quedará mi yerro.

Али ако сам доиста погрешио, погрешка ће моја остати код мене.

5 Mas si vosotros os engrandeciereis contra mí, y adujereis contra mí mi oprobio,

Ако ли се још хоћете да дижете на ме и да ме корите мојом срамотом,

6 Sabed ahora que Dios me ha trastornado, y traído en derredor su red sobre mí.

Онда знајте да ме је Бог оборио и мрежу своју разапео око мене.

7 He aquí yo clamaré agravio, y no seré oído: daré voces, y no habrá juicio.

Ето, вичем на неправду, али се не слушам; вапим, али нема суда.

8 Cercó de vallado mi camino, y no pasaré; y sobre mis veredas puso tinieblas.

Заградио је пут мој да не могу проћи; на стазе моје метнуо је мрак.

9 Hame despojado de mi gloria, y quitado la corona de mi cabeza.

Свукао је с мене славу моју и скинуо венац с главе моје.

10 Arruinóme por todos lados, y perezco; y ha hecho pasar mi esperanza como árbol [arrancado].

Порушио ме је од свуда, да ме нема; и као дрво ишчупао је надање моје.

11 E hizo inflamar contra mí su furor, y contóme para sí entre sus enemigos.

Распалио се на ме гнев Његов, и узео ме је међу непријатеље своје.

12 Vinieron sus ejércitos á una, y trillaron sobre mí su camino, y asentaron campo en derredor de mi tienda.

Војске Његове дођоше све заједно и насуше к себи пут к мени, стадоше у логор около шатора мог.

13 Hizo alejar de mí mis hermanos, y positivamente se extrañaron de mí mis conocidos.

Браћу моју удаљио је од мене, и знанци моји туђе се од мене.

14 Mis parientes se detuvieron, y mis conocidos se olvidaron de mí.

Ближњи моји оставише ме, и знанци моји заборавише ме.

15 Los moradores de mi casa y mis criadas me tuvieron por extraño: forastero fuí yo en sus ojos.

Домашњи моји и моје слушкиње гледају ме као туђина; странац сам у очима њиховим.

16 Llamé á mi siervo, y no respondió; de mi propia boca le suplicaba.

Зовем слугу свог, а он се не одзива, а молим га устима својим.

17 Mi aliento vino á ser extraño á mi mujer, aunque por los hijos de mis entrañas [le] rogaba.

Дах је мој мрзак жени мојој, а преклињем је синовима утробе своје.

18 Aun los muchachos me menospreciaron: en levantándome, hablaban contra mí.

Ни деца не хају за ме; кад устанем, руже ме.

19 Todos mis confidentes me aborrecieron; y los que yo amaba, se tornaron contra mí.

Мрзак сам свима неверним својим, и које љубљах посташе ми противници.

20 Mi cuero y mi carne se pegaron á mis huesos; y he escapado con la piel de mis dientes.

За кожу моју као за месо моје прионуше кости моје; једва оста кожа око зуба мојих.

21 Oh vosotros mis amigos, tened compasión de mí, tened compasión de mí; porque la mano de Dios me ha tocado.

Смилујте се на ме, смилујте се на ме, пријатељи моји, јер се рука Божија дотакла мене.

22 ¿Por qué me perseguís como Dios, y no os hartáis de mis carnes?

Зашто ме гоните као Бог, и меса мог не можете да се наситите?

23 ¡Quién diese ahora que mis palabras fuesen escritas! ¡quién diese que se escribieran en un libro!

О кад би се написале речи моје! Кад би се ставиле у књигу!

24 ¡Que con cincel de hierro y con plomo fuesen en piedra esculpidas para siempre!

Писаљком гвозденом и оловом на камену за вечни спомен кад би се урезале!

25 Yo sé que mi Redentor vive, y al fin se levantará sobre el polvo:

Али знам да је жив мој Искупитељ, и на последак да ће стати над прахом.

26 Y después de deshecha esta mi piel, aun he de ver en mi carne á Dios;

И ако се ова кожа моја и рашчини, опет ћу у телу свом видети Бога.

27 Al cual yo tengo de ver por mí, y mis ojos lo verán, y no otro, [aunque] mis riñones se consuman dentro de mí.

Ја исти видећу Га, и очи моје гледаће Га, а не друге. А бубрега мојих нестаје у мени.

28 Mas debierais decir: ¿Por qué lo perseguimos? ya que la raíz del negocio en mí se halla.

Него би требало да кажете: Зашто га гонимо? Кад је корен беседе у мени.

29 Temed vosotros delante de la espada; porque [sobreviene] el furor de la espada [á causa] de las injusticias, para que sepáis que hay un juicio.

Бојте се мача; јер је мач освета за безакоње; и знајте да има суд.