Romanos 1

1 Pablo, siervo de Jesu Cristo, llamado a ser apóstol, apartado para el evangelio de Dios,

Од Павла, слуге Исуса Христа, позваног апостола изабраног за јеванђеље Божије,

2 Que él había antes prometido, por sus profetas en las Santas Escrituras,

Које Бог унапред обећа преко пророка својих у светим писмима

3 De su Hijo Jesu Cristo, Señor nuestro, (el cual fue hecho de la simiente de David según la carne,

О сину свом, који је по телу рођен од семена Давидовог,

4 Y fue declarado ser el Hijo de Dios con poder, según el Espíritu de santidad, por la resurrección de los muertos; )

А посведочен силно за Сина Божијег Духом светиње по васкрсењу из мртвих, Исусу Христу Господу нашем,

5 Por el cual recibimos la gracia y el apostolado, para hacer que se obedezca a la fe en todas las naciones, en su nombre:

Преко ког примисмо благодат и апостолство, да покоримо све незнабошце вери имена Његовог;

6 (Entre las cuales sois también vosotros los llamados de Jesu Cristo: )

Међу којима сте и ви позвани Исусу Христу,

7 A todos los que estáis en Roma, amados de Dios, llamados a ser santos: Gracia a vosotros y paz de Dios nuestro Padre, y del Señor Jesu Cristo.

Свима који су у Риму, љубазнима Богу, и позванима светима: благодат вам и мир од Бога Оца нашег и Господа Исуса Христа.

8 Primeramente, doy gracias a mi Dios por Jesu Cristo acerca de todos vosotros, de que se habla de vuestra fe por todo el mundo.

Прво, дакле, захваљујем Богу свом кроз Исуса Христа за све вас што се вера ваша гласи по свему свету.

9 Porque testigo me es Dios, al cual sirvo en mi espíritu en el evangelio de su Hijo, que sin cesar me acuerdo de vosotros siempre en mis oraciones;

Јер ми је сведок Бог, коме служим духом својим у јеванђељу Сина његовог, да вас се опомињем без престанка,

10 Rogando, si de algún modo ahora al fin haya de tener por la voluntad de Dios próspero viaje para venir a vosotros.

Молећи се свагда Богу у молитвама својим да би ми кад Божија воља помогла да дођем к вама;

11 Porque deseo en gran manera veros, para repartir con vosotros algún don espiritual, a fin de que seáis confirmados;

Јер желим видети вас, да вам дам какав духовни дар за ваше утврђење,

12 Es a saber, para ser juntamente consolado con vosotros por la mutua fe, la vuestra y juntamente la mía.

То јест, да се с вама утешим вером општом, и вашом и мојом.

13 Mas no quiero, hermanos, que ignoréis, que muchas veces me he propuesto de venir a vosotros, (empero hasta ahora he sido estorbado, ) para tener también entre vosotros algún fruto, como entre los otros Gentiles.

Али вам нећу затајити, браћо, да сам много пута хтео да вам дођем, па бих задржан досле, да и међу вама имам какав плод, као и међу осталим незнабошцима.

14 A Griegos y a bárbaros, a sabios y a ignorantes soy deudor.

Дужан сам и Грцима и дивљацима, и мудрима и неразумнима.

15 Así que, en cuanto está en mí, pronto estoy a anunciar el evangelio también a los que estáis en Roma.

Зато, од моје стране, готов сам и вама у Риму проповедати јеванђеље.

16 Porque no me avergüenzo del evangelio de Cristo; porque es poder de Dios para salvación a todo aquel que cree: al Judío primeramente, y también al Griego.

Јер се не стидим јеванђеља Христовог; јер је сила Божија на спасење свакоме који верује, а најпре Јеврејину и Грку.

17 Porque en él la justicia de Dios se descubre de fe en fe, como está escrito: El justo vivirá por la fe.

Јер се у Њему јавља правда Божија из вере у веру, као што је написано: Праведник ће од вере жив бити.

18 Porque se manifiesta la ira de Dios desde el cielo contra toda impiedad e injusticia de los hombres, que detienen la verdad con injusticia:

Јер се открива гнев Божји с неба на сваку безбожност и неправду људи који држе истину у неправди.

19 Porque lo que de Dios se puede conocer, en ellos es manifiesto; porque Dios se lo ha manifestado.

Јер шта се може дознати за Бога познато је њима: јер им је Бог јавио;

20 Porque las cosas invisibles de él, entendidas son desde la creación del mundo, por medio de las cosas que son hechas, se ven claramente, es a saber, su eterno poder y divinidad, para que queden sin excusa. (aïdios g126)

Јер шта се на Њему не може видети, од постања света могло се познати и видети на створењима, и Његова вечна сила и божанство, да немају изговора. (aïdios g126)

21 Porque habiendo conocido a Dios, no le glorificaron como a Dios, ni le dieron gracias: antes se desvanecieron en sus discursos, y el tonto corazón de ellos fue entenebrecido:

Јер кад познаше Бога, не прославише Га као Бога нити Му захвалише, него залудеше у својим мислима, и потамне неразумно срце њихово.

22 Que diciéndose ser sabios, fueron hechos insensatos;

Кад се грађаху мудри, полудеше,

23 Y trocaron la gloria del Dios incorruptible en semejanza de imagen de hombre corruptible, y de aves, y de animales de cuatro pies, y de reptiles.

И претворише славу вечног Бога у обличје смртног човека и птица и четвороножних животиња и гадова.

24 Por lo cual Dios también los entregó a la inmundicia, según las concupiscencias de sus corazones, para que deshonrasen sus cuerpos entre sí:

Зато их предаде Бог у жељама њихових срца у нечистоту, да се погане телеса њихова међу њима самима;

25 Que mudaron la verdad de Dios en mentira, y honraron y sirvieron a la criatura antes que al Creador, el cual es bendito por los siglos. Amén. (aiōn g165)

Који претворише истину Божију у лаж, и већма поштоваше и послужише твар него Творца, који је благословен ва век. Амин. (aiōn g165)

26 Por lo cual Dios los entregó a afectos vergonzosos; porque aun sus mujeres mudaron el natural uso, en el uso que es contra naturaleza.

Зато их предаде Бог у срамне сласти; јер жене њихове претворише путно употребљавање у беспутно.

27 Y asimismo, los varones, dejado el uso natural de la mujer, se encendieron en sus concupiscencias los unos con los otros, cometiendo torpezas varones con varones, y recibiendo en sí mismos la recompensa de su error que convino.

Тако и људи оставивши путно употребљавање женског рода, распалише се жељом својом један на другог, и људи с људима чињаху срам, и плату која требаше за превару њихову примаху на себи.

28 Y como a ellos no les pareció bien tener a Dios en su conocimiento, Dios también los entregó a un perverso entendimiento, para que hiciesen lo que no conviene;

И као што не мараху да познаду Бога, зато их Бог предаде у покварен ум да чине шта не ваља,

29 Atestados de toda iniquidad, de fornicación, de malicia, de avaricia, de maldad: llenos de envidia, de homicidios, de contiendas, de engaños, de malignidades:

Да буду напуњени сваке неправде, курварства, злоће, лакомства, пакости; пуни зависти, убиства, свађе лукавства, злоћудности;

30 Murmuradores, detractores, aborrecedores de Dios, injuriosos, soberbios, altivos, inventores de males, desobedientes a sus padres,

Шаптачи, опадачи, богомрсци, силеџије, хвалише, поносити, измишљачи зала, непокорни родитељима,

31 Insensatos, desleales, sin afecto natural, implacables, sin misericordia:

Неразумни, невере, нељубавни, непримирљиви, немилостиви.

32 Los cuales, entendiendo la justicia de Dios, a saber, que los que hacen tales cosas son dignos de muerte; no solamente las hacen, mas aun se complacen con los que las hacen.

А неки правду Божију познавши да који то чине заслужују смрт, не само то чине, него пристају на то и онима који чине.